Др Бојанин: Знам децу која су долазила са дијагнозом аутизма, а заправо је дисфазија. И обрнуто.

2 јуна, 2021

Годинама се у јавности постављају иста питања везана за проблеме са којима се суочавају деца са аутизмом. Бројне су недоумице око разумевања аутизма, око начина школовања и обезбеђивања адекватних третмана. Дечји психијатар проф. др Светомир Бојанин се, како сам кроз шалу каже, већ скоро сто година бави овим питањима. У наставку су одговори на нека питања која су професору често постављали родитељи, удружења, дефектолози, новинари…

Питање једног родитеља који је дошао на саветовање у вези свог детета са аутизмом је било следеће:

Докторе, да ли ви знате колико има особа са аутизмом? Питам Вас јер се то не зна зато што не постоји регистар. Зашто нема регистра? Како може да се прави стратегија, докторе, ако немамо регистар?

– Кад нам дође родитељ детета са аутизмом са њим мора да се ради нешто корисно и прикладно њиховом проблему. Регистри бројева су за министарства или финансијску управу. Они треба то да мисле. Важно је да знамо, али за нашу децу није пресудно и судбоносно. Важније је то да њима морамо да помогнемо тако што ће дефектолог да научи родитеља како да живи са својом дететом, како да га научи ономе што дете може… А држава треба да све обезбеди.

Професоре, да ли је аутизам болест или посебно стање личности?

– Аутизам је последица дисхармоничног развоја чији узрок може да буде све, од раних односа у породици којима се подстичу или успоравају поједине структуре личности у свом развоју… или је све засновано на генетском коду. Не знамо зашто настаје. Сви су људи посебни, па су и они са аутизмом су посебни. Колико има карактеристичних особина међу свим људима, толико их има и међу људима са аутизмом. Никада не треба правити митове од људске несреће поравнавањем по неким детаљима јер то само омета свеобухватни приступ и помоћ.

Аутизам се не може “извадити пинцетом” и рећи “Ево, то је!”, нема таблете и нема технологије и апарата за “лечење” аутизма. Сваки метод који не користи насиље, који се заснива на доброти и разумевању међу људима је добар метод за аутизам.

Колико деце са аутизмом пије лекове за смирење? Да ли је то етички кад се зна да ти лекови изазивају зависност?

Нека узнемирења код деце и особа са аутизмом се морају смирити лековима како би са њима могло нешто да се ради.

Колико је тешко успоставити дијагнозу? Кад је време?

Свака сумња на аутизам се прихвата са озбиљношћу и дете се обавезно укључује у подстицајни третман при чему се дијагноза утемељује или уклања. Знам децу која су долазила са дијагнозом аутизма, а на крају су имала само дисфазичан проблем и знам децу која су упућивана као дисфазија, а утемељен је аутизам. Детињство је развојни период где се сваких 6 месеци мења природа детета сходно развоју његових структура личности, климе у породици… Све то битно мења клиничка испољавања сваког менталног поремећаја.

Какво је Ваше мишљење о инклузивном образовању деце са аутизмом? 

– Дете са аутизмом у редовној настави не добија ништа на сазнајном плану од онога што се тамо учи. Њему треба сасвим специфична стручна помоћ да разуме детаље и основе одређених вештина и умења. Да разуме живот. Дете у условима инклузије трпи сасвим ненамерне, спонтане повреде свога достојанства у вршњачкој групи која и сама има проблема са школом и често омета наставника редовне наставе да одржи час по свом плану. Дете са аутизмом ако нема стражара или учитељевог асистента поред себе који му, пред децом, ни мало није за углед, често не може ни присуствовати настави.

Скоро сам имао девојчицу која због свог проблема често изостаје са наставе и има асистента, учитељици. Она одговара по договору са учитељицом, повучена, стидљива, избегава децу, има повремено и епи нападе и на амбулантном је лечењу. Иначе, има позитивне оцене, између 3 и 4. Деца је „мрзе”, сваки час оптужују, траже „правду” у оцењивању, у правдању изостанака. „Зашто она може све а ми не, нас само кажњавају?» – кажу у својој “тужби” директору. Родитељи су је довели код мене јер је вршњачка група „мрзи” будући да сматра да она има протекције и да зато има добре оцене. Спремају се да поново протестују код директора „због неправде и протекције” у тој школи. Тешко је то.

Аутор: Центар за логопедију др Несторов, приредио др Стеван Несторов

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама