Dr Gabor Mate, kanadski fizičar i ekspert za bolesti zavisnosti, objašnjava kolika je zapravo zavisnost od elektronskih uređaja.
Dr Gabor ima iskustva u porodičnoj terapiji, a posebno interesovanje su mu dečiji razvoj i trauma. Takođe se do sada bavio njihovim potencijalnim uticajem na fizičko i mentalno zdravlje, što uključuje i autoimune bolesti, rak, ADHD, bolesti zavisnosti i tome slično.
“S obzirom na to da vršnjačka grupa ima veliki uticaj na ponašanje deteta, čak i ako ono u kući ne dolazi u susret sa društvenim mrežama i igricama, vremenom će razviti interesovanje za njih. Zbog toga roditelji treba da budu veoma pažljivi.” – kaže dr Mate.
U svojoj knjizi „Prigrlite svoju decu“ dr Gabor govori i o digitalnim medijima i tome koliko lako oni pobuđuju zavisnost mladog mozga koji se još uvek razvija.
Kao primer zašto ne treba da izlažemo decu elektronskim uređajima on navodi da izvršni direktori iz Silikonske doline zabranjuju dadiljama da daju njihovoj deci elektronske uređaje.
“Ekrani deluju hipnotišuće i stimulišu zavisničko ponašanje. Vi kada detetu date pristup ekranu svakog dana, ono polako postaje zavisno. I onda, kada mu to oduzmete, nastaje tipično zavisničko ponašanje – bes, ljutnja, protest. Baš kao kada bilo kom zavisniku oduzmete njegov predmet zavisnosti. Ovde govorimo o deci uzrasta 2, 3, 4 godine. Deca razvijaju neku vrstu naklonosti prema uređaju. Dakle, šta želim da kažem – digitalni mediji su dobra stvar, ali isto tako je i seks dobra stvar, pa ga ne predstavljamo petogodišnjacima jer nisu spremni za to. Digitalne medije dajete deci onda kada su spremni da ih koriste za ono što im je zaista potrebno, a ne za ispunjavanje emotivnih potreba, što je slučaj s malom decom koja nedostatak pažnje zamenjuju ekranima.
Onda kada ekrane počnu da koriste za komunikaciju i potragu za informacijama, kada su emotivno sazreli, tada je trenutak da im omogućite kontrolisan pristup digitalnim medijima. Pre toga, dok su deca još nedovoljno zrela, a njihove potrebe za emotivnom bliskošću nisu još potpuno ispunjene, oni će za to koristiti digitalne uređaje. I šta se onda dešava na Fejzbuku? Deca imaju “prijatelje” i međusobno se “lajkuju”. Sve su to neke funkcije emocionalnog povezivanja koje deca koriste da ispune svoju potrebu za bliskošću onda kada im ona nedostaje u realnom životu.” – iskren je dr Mate.
On još kaže da prijatelji na Fejzbuku nisu pravi prijatelji, kao što ni lajkovi nisu pravi lajkovi. Jer, na društvenim mrežama i deca i odrasli prezentuju onaj mali deo sebe koji žele da predstave. Niko od nas na društvenim mrežama nije u potpunosti to što jeste. I u trci za “sviđanjima” kako će deca naučiti da treba da pronađu prijatelje koji će ih voleti zbog onoga što zaista jesu, a ne zbog onog malog dela sebe koji su prikazali, pita se dr Mate.
Ekrani utiču na razvoj mozga. Što više vremena dete provodi pred ekranom, sve više se crpe njegovi receptori za dopamin. Oni utiču na incentivnu motivaciju, pa time i na zavisničko ponašanje.” – tvrdi dr Mate.
Digitalni mediji su stvoreni da bi se dobijale informacije i održavala komunikacija. Kada ih koriste deca, čitava stvar se okreće naopačke.
https://www.youtube.com/watch?v=lQ4ifp2lKvs
Društveni mediji zapravo tako postaju suprotno od pravog kontakta među ljudima. Naravno, ako imate roditelje stotinama ili hiljadama kilometara daleko, sigurno da ćete svoju decu staviti pred računar i uključiti skajp da bi oni mogli da vide jedni druge, to je način na koji nam digitalni mediji pomažu.
“Zbog toga roditelji moraju da nastave da kontrolišu šta i koliko njihova deca koriste. Uzrast kada dozvoljavate detetu da slobodno koristi elektronske uređaje je relativan, jer deca sazrevaju u različito vreme.” – kaže dr Mate.
On pojašnjava da je uzrast oko 5. razreda, kada se nekoj deci daju ajpedovi, neadekvatan, jer ajpedova svrha vrlo brzo tada prelazi sa edukacije na društvene medije.
Što se tiče obrazovanja, dr Gabor kaže da se pravo podučavanje odvija kroz lični kontakt i lično angažovanje.
“Pravo učenje odvija se kroz lični kontakt, kroz obraćanje detetu, buđenje njegovog uma. Nastavnik je taj koji treba da pobudi detetovu radoznalost i on ima sposobnost da se detetu predstavi kompleksne ideje. Takođe, sa nastavnikom dete kreira realan odnos, što elektronske mašine ne mogu da zamene već samo da simuliraju. Da se ja pitam uveo bih kompjutere u nastavu tek u srednjoj školi. Brzo bi to klinci savladali.”
Iako se ograđuje da dâ tačnu starost kada roditelji mogu da prepuste elektronske uređaje detetu jer je individualna, dr Gabor savetuje da čak i škola daje deci na korišćenje kompjutere tek sa nekih 16 – 17 godina.
On takođe savetuje da deca rade matematiku pišući, da pokušaju da definišu svoje obrazovne ciljeve, da idu u biblioteku i rade istraživanja, da nauče da nešto traže. I tek kada prikupe sav materijal, da im se onda da alat kojim će lakše da urade projekat.
Dr Gabor tvrdi da digitalni mediji onemogućavaju normalan razvoj koji pomaže detetu da postane autonomno radoznalo biće koje je obrazovano i sposobno da samo sebe motiviše.
„Sigurno ste milion puta videli roditelja koji gura dete u kolicima i u drugoj ruci drži mobilni telefon. Šta je poruka koju roditelji tako šalju svojoj deci? Očigledno, svi znamo odgovor na to pitanje – da ona nisu dovoljno važna.”
Priredila: Maria Milojković
Izvor: Zelena učionica