Преносимо вам објаву руководиоца Школске управе Крагујевац, Горана Јоксимовића!
„Поштоване колегинице и поштоване колеге, никада нисам имао прилике да вам се овим путем обратим као руководилац Школске управе. То чиним вечерас. И то не својим речима, веч оним што је психолошкиња Милка Караклајић из Ивањице, поручила својим школским колегама. Са сваком њеном речју се слажем, па и вас молим да прочитате оно што је написала:
„Сви су наставни предмети подједнако важни, као и свака научна дисциплина. Али у овој ситуацији морамо бити прагматицни, у интересу ученика. У најбољој намери, затрпали сте ученике материјалима, упутствима, задацима… Највеће оптерећење трпе одлични ђаци. Треба да остварите међусобну сарадњу у оквиру већа да бисте стекли увид у оптерећеност ученика. Пре свега, млађи ученици не би требало по васцели дан да извршавају школске обавезе. Можете ли, у овим данима, занемарити тај претерани осећај одговорности за учење и наставу? Само кратки, једноставни садржаји, један домаћи задатак, у недељи, по предмету, основне ствари неопходне за даље образовање. Маја је у праву, приоритет су предмети који се полажу на завршном испиту. Остале колеге, ово вам је шанса да опуштено, без притиска, неуобичајено и занимљиво приближите ученицима свој наставни предмет. Нисте у обавези ником да се доказујете, јер ви сви располажете потребним компетенцијама. Довољно је да будете подршка и ослонац вашим ученицима у, за њих, потпуно новој едукативној, а пре свега животној ситуацији.
Драге колеге, стање је ванредно. Психолошки, ситуација се одражава на све нас. Страх се акумулира свуда _напољу, у кући, на ТВ, осећа се лебдећа анксиозност. Деца све примају интуитивно. Ово је тек почетак изолације. Повуците ручну.
Наши ученици се индукују страхом за себе, своје родитеље, другове… Нико им не може рећи када ће ово стати. Ви се такође индукујете страхом. Повуците ручну! Важно је да сви будемо добро. Да деца буду здрава и да без последица прођу кроз ово. Зато, унесите мало ведрине и позитивног у рад са ученицима. Неће ништа битно пропустити. Што пропусте научиће следеће године. Два, три питања. Један, два домаћа задатка. То је довољно. Основна знања која су минимум за следећи разред. Повуците ручну, почећете да пуцате по шавовима. Опустите се. Не пишите цео дан. Нико вам неће замерити ако не радите савршено и ако не водите документацију идеално. Ванредно је стање!“
Горан Јоксимовић, руководилац Школске управе,
Крагујевац
Potpuno je gospodin Goran u pravu i psihološkinja,molim Vas nastavnici kao roditelj đaka sedmog razreda a ni ostalim razredima nije lako ,da razumete da je deci jako teško,uplašeni su za svoje bližnje,žive u neizvesnosti pod velikim pritiskom,samo neophodno im zadajte da uče i odrade domaće zadatke,najbitnije je da prevaziđu ovaj veliki izazov bez ikakvih posledica,da ostanu živi i zdravi da ih mi štiteći sebe štitimo od virusa i stresova,Bog neka čuva našu snagu,našu mladost i budućnost naše zemlje.Znam da ćete razumeti moj apel poštovani prosvetni radnici jer ste upravo Vi najprisniji sa našom decom svakodnevno kada izađu iz kuće.Hvala na razumevanju,podršci ,znanju i ljubavi koju pružate deci svih uzrasta.Mama jednog dečaka iz Lazarevca!Uz Božiju pomoć ,slogu,strpljenje i disciplinu prebrodićemo ovaj period svi zajedno.
Ja mislim da je ovaj još koji put trebalo da napiše „povucite ručnu“…