Dragi moji prijatelji, roditelji, saradnici,kolege, vaspitači, bake, dede, tetke, strine…
Kao roditelj, pre svega, kao pedagog s druge
Ko Boga vas molim
Prestanite da „blamirate“ rođenu decu i da svoje lične frustracije lečite kroz decu…
Volite ih i budite tu za njih….
Pustite ih da budu deca i srećni…
Kad je ocena bila merilo znanja?
Da li ste se zapitali da li je vaše dete srećno?
Da li voli taj sport!
Da li baš mora dodatno na engleski, matematiku…fiziku…
Da li ima vremena da se igra…
Da li pokazuje znake depresije….
Da li mu oduzimate detinjstvo?
Da bi bili sretni…treba da rade ono što vole…
Zašto moraju svi biti Vukovci
I zašto, pobogu, moraju da upišu ono što vi mislite da treba…
Samo ću reći…
Možda je bolje da imaju svoj vinograd
Poslušajte ovog velikog umetnika…
I reči ove pesme…
Džemper za vinograd
Ponekad poželim da ostavim studije
i upišem neki zanat
pa da budem pekar, limar, il’ moler
da ukrotim struju
i naučim da popravljam bojler.
Il’ da budem dimnjačar i donosim srecu
da budem majstor za frule
da pravim servise i duvam u staklo.
ne morah na fakultet, al’ mi se omaklo.
Čudio se meni drugar
šta ima tu da mi smeta
što on da bi bio Bog i glavni
želi svrsit’ tri fakulteta.
A zar nebi bilo ljepše sad
misliti na vinograd
u ljubavi biti s njim
kao dragom dičiti se njime
čuvati ga zime.
Izgleda da mnogi žele imat kola
snažan motor iz Japana
mjesto lične karte kolor televizor
ostaviti život, gledat’ ga u retrovizor.
A zašto ne bit’ običan
i voljet male stvari
zašto svako mora biti glavni.
Šta to lijepo ima obraz
zakrpljen sa flekom
zašto sa tugom gledam za čovjekom.
Čudio se meni drugar
šta ima tu da mi smeta
što on da bi bio Bog i glavni
želi svršit’ tri fakulteta
A ja…
Ne morah na fakultet…al mi se omaklo…
Tanja Granić