Jednom prilikom, dok su mi deca bila baš mala, jedna poznanica je trebalo da svrati do mene da mi nešto ostavi, pa me je pozvala i pitala:
„Kad bi ti odgovarao da dođem?”
„Kad god hoćeš, kod kuće sam ceo dan.”
„Eh, šta bih ja dala da sam mama domaćica i da imam dovoljno vremena za sve!”
Ovo je bilo pre tri godine i do danas nisam zaboravila te reči.
Pa zato želim da kažem šta ja to radim kod kuće po ceo dan. Dojila sam svoje drugo dete na zahtev, po ceo dan. Izračunala sam da je to otprilike 109.500 minuta godišnje (mada je verovatno i više). Prvo dete sam dojila do 3. godine i na to utrošila oko 328.500 minuta. Menjam pelene po čitav dan, nekad i više puta u toku jednog sata. Perem i peglam gomile veša, skupljam igračke jedno 100 puta na dan, lečim udarce i ogrebotine poljupcima, nunam uplakanu bebu, igram se princeze i zmaja sa četvorogodišnjakom punim energije, trudim se da pronađem način da izbijanje zuba manje boli, spremam doručak, ručak i večeru, učim boje, brojeve i slova, oblike i komplikovane reči, brinem se o deci uvek kad su bolesni.
Pročitam oko 50 knjiga dnevno i pomažem u bojenju nekoliko slika. Jako retko imam tu privilegiju da sednem i jedem, napravim pauzu, pogledam seriju ili makar odem do toaleta bez pratnje. Ja sam kuvar, učitelj, doktor, čistač, tešitelj, pevač uspavanki, majka i žena. Nemam bolovanje, nemam pauze, a gotovo da nemam ni malo vremena za sebe.
Jeste, to je iscrpljujuće. I da, to je mnogo posla, ali znam da ja, i verujem većina majki ne bi to menjala ni za šta na svetu. Jer u svem tom haosu i gomilama veša, kriju se milioni trenutaka koji me ispunjavaju više nego išta drugo na ovom svetu. U haosu ima toliko radosti. I svim majkama je danas teško – bile one zaposlene ili „samo” mame. Jedno nije ni bolje ni lošije od drugog.
Bilo da radi ili je „samo mama”, svaka od nas je mama 24/7. Zato prestanimo da jedne drugima prebacujemo za to što jesmo ili nismo i cenimo svaku majku, bilo da je zaposlena ili „samo mama”.