Током сезоне грипа и прехладе или неких других вируса веома је важно деци често прати ручице и брисати их влажним антибактеријиским марамицама или геловима. То је чињеница. Али…Стручњаци се слажу са тезом да је инфекција појединим болестима легитиман разлог за бригу родитеља, али исто тако већина њих се слаже да целокупно друштво поприлично претерује кад је у питању заштита деце од микроба.
Ево шта кажу стручњаци колико чисто окружење је потребно вашем детету да буде здраво.
Правила хигијене
Сигурно сте некад чули тезу како излагање беба микробима може у будућности да делује као заштита од болести као што су алергије и астма у каснијем животу. Овакав начин мишљења назива се и „хипотеза хигијене“ које подржава мишљење које каже да кад је дечија изложеност паразитима, бактеријама и вирусима у ранијем животу ограничена, шансе за добитак астме, алергија и аутоимуних болести током каснијег живота су веће.
Доказано је да деца која су одрастала на фарми са старијом браћом и сестрама и она која су од најранијег доба ишла у вртић у постотку мање пате од алергија.
Баш као што је бебином мозгу потребна стимулацијa да би се нормално развијао исто тако је имуном систему потребан додир са свакодневним углавном безопасним микробима да би јачао, научио како да се прилагођава и регулише.
Научници су открили да су деца која су била изложена животињском измету до друге године имала више случајева пролива али и пуно мање упалних стања у организму у каснијем добу.
Упални процеси су повезани са настанком многих озбиљних болести као што су Алцхајмерова болест, дијабетес, срчана обољења,… Научници су одавно престали да верују да имунитет има везе само са алергијама, аутоимуним болестима и астмом, и верује се да је повезан са упалама као и са дегенеративним болестима и управо из тог разлога, изложеност микробима је веома важна у ранијем животном добу.
Чишћење бацила, добро за здравље или лоша идеја?
Већина бацила која вреба да се настани у нашем организму не само да је безопасна него већ су с нама током миленијума. Пошто се људско понашање током векова мењало тако је поприличан број бацила који живе у цревима нестао. Ти бацили обављају многе важне функције , али су се због модерног начина живота изменили или нестали.
Када превише чистимо и стерилишемо окружење у коме се налази беба да бисмо је заштитили од болести ми на неки начин смањујемо шансу имунитету да ојача на природан начин и на тај начин спречавамо да деца дођу у додир са природним микроорганизмима који су у ствари добри за њих.
Исто тако постоји шанса да се превише оде у потпуно другом смеру што такође није добро, па тако доста људи који верују у „хипотезу здравља“ тврде да су микроби из прљавштине у потпуности добри за здравље. Стручњаци се с тим не слажу и тврде да су ти микроби потпуно небитни јер су адаптирани да преживе у прљавштини, а не у људском организму.
Шта родитељи треба да ураде?
Потребно је да пазите своју децу, чувате им здравље, али и да пронађете равнотежу, без претеривања.
Посаветујте се са лекаром да ли је потребно баш сваки пут да дете пије антибиотике који веома лоше утичу на добре бактерије и уједно на способност јачања имунитета и његове могућности да се бори против болести.
Кад је реч о изложености бебе микробима у окружењу не морате баш толико да пазите и стерилишете све са чиме ће дете доћи у додир.
Извор: Lifepress magazine