Gde su nestale one divne ljudske osobine kojima su se naši dedovi i pradedovi dičili? Gde je, recimo, časna reč, dostojanstvo, kavaljerstvo? Kako jedan muškarac uopšte sebe može nazvati muškarcem, ako nije kavaljer, ako njegova reč ništa ne znači, ako mu fali dostojanstvenosti? Gde je nestala ženstvenost, damsko ponašanje, femkanje, fini govor? Kako se jedna žena uopšte može nazivati ženom, ako pije pivo iz flaše, pljuje na ulici i psuje kao kočijaš?
Kada smo decu prestali da učimo autoritetu, lepom ponašanju, strpljenju, čekanju u redu, da se jave starijima, i svakom kažu izvini, molim i hvala? Kakav to svet mi očekujemo, da se kakvim mađioničarskim trikom stvori oko nas, ako i sami ne cenimo ponašanje koje se stotinama godina nazivalo ljudskim, kulturnim, normalnim?
Zar treba da se stidim svoga osmeha, lepih manira, skromnosti, iskrenosti, čistote duše? Zar teba da se menjam da bih se uklopila? Da li ćete me ceniti po izgledu, po zgodnoći tela, lepoti lica, ili po onom što mi je u glavi i po onom što izađe iz mojih usta? Da li ćete se raspitivati koliko sam uspešna, poznata, “velika“, pre nego što poslušate moje reči? Da li će vam biti važno koliko zarađujem i koja kola vozim, kakva mi je garderoba i koliko moderan je moj mobilni telefon? Ili ćete me ceniti po tome što uporno pokušavam da živim svoj život po najvišim moralnim načelima?
Kada će opet biti moderno da se ljudi pomažu bez ikakvih očekivanja i zadnje namere? Kada će opet biti cenjeni oni što su radni, vredni, pošteni do bola; oni pametni, dobroćudni, bezazleni, fini? Koliko je oko vas takvih? Cenite li ih? Ili radije gledate one što voze besna kola i imaju gomile nekretnine i ostalih izvora blaga, do kojih niko živ više ne zna kako su došli? Da l’ zažmurite na njihovo ponašanje, beskrupulozno gaženje svega pred sobom, samo da ste u ”visokom društvu“, ili da od takvih dobijate platu, da pozajmljujete novac? A onog jadnika što radi u fabrici i pošteno odgilja svoju dnevnicu i jedva da ima ‘leba da jede, ali bi dušu za nekog dao, i život, i sve što ima, jer je čovek, jer je ljudina i laf; je l’ od njega okrećete leđa, jer nema ništa sem sebe?
Objasnite mi, slobodno, u komentaru ispod teksta, kako mislite da menjate svet oko sebe, dok ne počnete u ljudima da cenite osobine koje svaku osobu, svaku državu, svaki kontinent u svako vreme, čine boljim i lepšim za život? Osobine kao poštenje, vernost, iskrenost, strpljivost, smirenost, pravednost, uljudnost, časnost, miroljubivost, moralnost, kolegijalnost, smernost, milosrđe, velikodušnost, pažljivost, mekoća srca, dobrodušnost, bratoljublje, velikodušnost, i mnoge, mnoge druge. Osobine koje čoveka čine čovekom.
Tada, kada počnemo lepo da se ponašamo, slažemo, pomažemo, da se volimo, bez obzira na status, finansijsko stanje i odore koje na nama vise, tada ugledaćemo svetlo na kraju tunela. Tada imaćemo neke šanse da doživimo neki, makar malo mirniji, veseliji, lepši svet. Zavaravate se opasno ako verujete da je drugačije. Loše ne može doneti dobro. Svađa ne može doneti mir. Ružna reč ne može doneti slogu. Podmetanje nogu ne može doneti uspeh. Neko vas je slagao, ako vas je u to ubedio. Tako svet ne funkcioniše. Možda vaš svet trenutno tako funkcioniše, ali i to je prolazno. Samo kvalitet ostaje. Dobro i ljubav uvek pobeđuju. Pošten čovek uvek opstane, dok barabe šljašte jarkom svetlošću, ali kratko traju.
Kada ćete početi da bojkotujete barabe, mafijaše, kriminalce? Kada ćete obratiti pažnju na onog sa prljavim, umazanim rukama, sa crnim ispod noktiju, koji svojim znojem zarađuje za svoj hleb? Taj jadnik prljavih ruku će vam pre pomoći, nego onaj polu-čovek crne, prljave, zatrovane duše. Uostalom svi smo mi ti jadnici sa crnicom ispod noktiju, svi mi crnčimo na ovaj ili onaj način. Zašto onda okrećemo glave jedni od drugih?
Osvesti se, obični čoveče. Svi oko tebe su obični. Najslađe je biti običan čovek, vredan, radan, pošten, ispunjen mirnom savešću, ljubavlju svojih bližnjih, okružen iskrenim prijateljima, uz čašicu razgovora i malo meze. Bez utoke u ladici, besnog kera pored stola, električne ograde oko kuće. Obrati pažnju na sebi slične, pomozi im da isplivaju, isplivaćeš i ti zajedno sa njima.
Kad ćeš već jednom početi da ceniš prave stvari?
Izvor: konkretno.co.rs