Тамара Драговић, ИАМ инструктор, објавила је на свом ФБ профилу један текст који говори о родитељској моћи и томе колико су родитељи често у стању да своју надмоћ злоупотребе. И поручује: немојте бити тај родитељ…
Текст преносимо у целости:
Љуљамо се у паркићу и чујем груб глас: „Погледај се на шта личиш, нећеш више ићи напоље.”
Девојчица је само испрљала хаљину, а личи на најлепши сан, осмех уступа место осећају кривице и она скупља врат у раменца, грби се.
Други глас говори свом дечаку „Како си толико глуп да добијеш кеца, ништа не знаш.” А то није истина! Свако нешто зна, баш свако на свету нешто зна… а он погне главу и ћути, хода гледајући у своје ноге.
Пуно је ту реченица још…
„Како си безобразна”,
„Шта драмиш, није ништа страшно”,
„Само ти увек мораш нешто да измишљаш, види како су сви други нормални”,
„Ружна си кад плачеш”,
„Шта плачеш као нека сека перса”,
„Ниси добар/добра”…
А онда се десио и ударац, ударац по глави.
Зашто смо заборавили какви смо били кад смо били деца, како нам је било кад су се према нама лоше понашали а ми смо зависили од њих, нисмо имали куд и волели смо их највише на свету… где смо закопали то дете у нама и тог негујућег родитеља у нама и где смо потиснули сву љубав, разумевање, подршку овог света за нас саме и за нашу децу, а волимо нашу децу, знам да их волимо.
Морам да ти се обратим, не могу више да ћутим.
Хеј ти… ти који/која удараш, вређаш, посрамљујеш, обезвеђујеш своје дете и подсмеваш му се, кажњаваш га, показујеш му да ти се не свиђа, да није довољно добро или достојно твог поштовања… и све то оправдаваш губљењем стрпљења, умором, реченицама „Она је неподношљива”, „Избацио ме из такта”… Само да знаш да је то твоја одговорност, не дететова, ти си одговоран/на за своје поступке и нико други. Не знам како си разумео/ла родитељство, не знам да ли ти је некада пало на памет да си у срцу свог детета највећи/а и најлепши/а на свету? Не знам да ли знаш да начин на који разговараш са својим дететом постаје његов унутрашњи глас? Не знам да ли знаш да родитељ треба да буде безусловна љубав, подршка, сигурно место где дете има право да буде најгора верзија себе. Да треба да постављаш границе, фрустрираш своје дете, али не и исмеваш и понижаваш само зато што још не зна како са ограничењима да изађе на крај или су му важне неке друге ствари него теби.
Ти си та/тај који треба све то да га научи. Треба да будеш човек коме дете верује.
Једном сам се играла са својим ћеркама Баба Вештице и јуриле смо се, скичале и вриштале по кући. Док сам јурила да их ухватим онако брзе, веште, зајапурене, насмејане и мокре, у једном тренутку сам направила вештичији глас и рекла „Ха, ха, ха сад ћу да укључим своје супер моћи, сад ћу да вас пребијем.” Моја старија ћерка је стала, ослонила руку на кук и рекла „Хммм, Вештице, па нису ти то супер моћи то су ти супер немоћи”. Ето, то сам хтела да ти кажем.
Да, ти си у тим тренуцима супер немоћан/а, искаљујеш свој бес и фрустрацију на детету, уместо да решиш своје проблеме поштено према себи и својој деци, ти правиш још један проблем, правиш проблем свом детету.
Знаш, родитељство ти је као неки тест људскости, па ти размисли… Знам да је понекад тешко, преинтензивно, знам да ти је понекад превише.
Само да знаш да злоупотребљаваш своју моћ, а на то немаш право.
https://www.facebook.com/notes/tamara-dragovic-iaim-instruktor/mo%C4%87-ti-ne-daje-pravo/2285384258148645/