Колико сте пута чули или чак сами искусили ситуацију у којој цела породица одлучи да се пресели у другу државу, а веома мала деца далеко брже и лакше усвоје нови језик од родитеља? Знајући ово, зашто им ускраћујемо могућност да науче још један језик у оном узрасту кад им то је то заправо – игра?
Хелен Дорон систем учења енглеског језика у Србији постоји пуних 20 година. Као део обележавања овог великог јубилеја, тим Хелен Дорон школе организовао је у Привредној комори Србије серију изврсних предавања на којој су говорили стручњаци попут Ранка Рајовића, логопеда Милице Вакић, физијатра Данијеле Вукићевић, музичког педагога Оље Јовановић. Ту је била и Хелен Дорон лично, творац ове јединствене методологије учења енглеског језика као матерњег, која подстиче учење кроз игру од најранијих дана. Предавања су била бесплатна и на њих су се могли пријавити сви заинтересовани учесници.
Говорећи о раном развоју, сви предавачи су се сложили у једном – рани развој је изузетно важан за дете, окружење игра пресудну улогу и само кроз стимулацију на различите начине (између осталог и излагањем двојезничној средини) може се очекивати да дете оствари свој пуни потенцијал који му је дат рођењем.
Ипак, на конференцији се пре свега говорило о начину комуникације са децом, томе како деца у модерном времену треба да уче, које грешке родитељи праве и шта је њихов задатак у периоду раног развоја.
Говорећи о развоју говора код деце, логопед Милица Вакић осврнула се на две најчешће грешке које родитељи праве – блендање хране и коришћење цуцле.
„Као логопед, неретко срећем децу од три или четири год која још балаве и имају опуштену вилицу. А онда ми родитељи кажу да та деца једу блендано и одмах знам у чему је проблем. Са 7 месеци дете је спремно да конзумира чврсту храну. Једини проблем су родитељи који то не дозвољавају. Деца треба да гризу, манишпулишу храном у устима, да покрећу говорне органе како би их развили. Ако дете не жваће, оно не ангажује довољно органе који су му потребни да би развило говор.“ – рекла је Милица Вакић, floortime терапеут и оснивач Логополиса.
Она је додала и да, са логопедског апекта цуцла није добра. Код деце која је користе језик се не креће, пасиван је.
„Наш језик је, кад су уста затворена, наслоњен на тврдо непце, а ако је између цуцла, језик се не креће, нема манипулацију и не развија се. Дете од 2,5 године које користи цуцлу и не говори ће, наравно, бити љуто, резигнирано, јер не може да се изрази.“ – рекла је Милица Вакић
О храњењу деце као веома значајном у процесу дечјег развоја говорила је и др Данијела Вукићевић, физијатар. „Ви данас имате много начина да храните децу. Поред кашица у теглама које толико родитеља користи, ви сад имате и оне кашице које се само сипају детету у уста, тако да не мора ни кашичицу да користи. Комотно за родитеље јер се ништа не прља, погубно по децу. Дете најпре учи додиром. Кад му пружите чинију са храном, оно ће пожелети да је пипне, притисне, осети у рукама. Родитељи то углавном неће дозволити, али, дете другачије не може да учи.“
Предавање доктора Рајовића трајало је пуна два сата и било изузетно занимљиво.
„Учење два језика паралелно је предност. Ипак, да би дете то било у стању, просечна интелигенција није довољна. Оно мора бити макар мало натпросечно интелигентно. Давно сам разговарао са једним професором који се није слагао са мојим излагањем и тврдњом да је рани развој битан. Сматрао је да је то за децу мучење. Ја сам му поставио питање – шта је најтежа ствар коју у животу научимо? Одговорио ми је да је то – говор. На моје питање како је могуће да најтежу ствар учимо у тако раном периоду брзо ми је рекао да је то спонтано. Ако је спонтано, то онда значи да би и дете које би расло без изложености говору научило да говори, што је, наравно, немогуће.“
„Деца говор науче до 3. године. А онда до 6. или 7. праве паузу у учењу. Зашто? Зашто не користити тај велики потенцијал за учење у том периоду? Све док је кроз игру, то за децу никад није мучење.“ – тврди Ранко Рајовић, аутор НТЦ програма учења који се сада уводи у све школе и вртиће у Словенији.
Хелен Дорон је мајка троје деце која су одрастала као билингвална деца. Данас, њен унук има пет година, а већ са две је учио да говори три језика паралелно и користио сва три.
Говорећи о програму који је пре 35 година осмислила, нагласила је да је први циљ методе не само развој говора и учење језика већ и развој дечјег потенцијала за дугорочно учење у животу.
„Ми децу не учимо само језику, ми развијамо способност мишљења, хуманост, комуникацију, друштвене вештине, негујемо другарство и развијамо различите способности које су им потребне у свакодневном животу. Учимо их да уче. Кад се дете роди, оно има велики број неурона, и већ у првим месецима они неурони које мозак не користи, нестају. Укратко, што смо млађи, много је лакше да обликујемо мозак кроз искуства и стимулације из окружења. И управо је то оно што ми радимо – пружамо стимулативно окружење деци од најранијих дана – онда када им је то најпотребније.“
Хелен Дорон додала је још и да је за правилан развој код деце битно створити окружење за учење лишено стреса.
„Ми не критикујемо децу кад погреше, подржимо их и покажемо им пут ка тачном одговору. Да би се деца правилно развијала и спонтано учила за њих треба створити окружење у ком ће се осећати пријатно и безбедно. То је наш циљ и то је једини начин на који деца могу квалитетно да уче и да се развијају.“
Да ли сте знали да бебе уче језик већ у материци? У узрасту до годину дана оне су у стању да разликују свој матерњи од страних језика. Та способност је нешто што треба искористити. Ми управо тако учимо. Природно. Учимо музику и ритам, подстичемо повезаност деце и родитеља, развијамо способност говора с децом.
Схватила сам, кад сам пре 35 година започињала, да се нико не бави тим раним развојем говора код деце. Одлучила сам да почнем и врло брзо дошла до тога да су ме родитељи молили да прихватим баш њихову децу да с њима радим. Данас, ми радимо већ са децом узраста од три месеца. Бебе уче. Уче кроз игру, кроз понављање. Широм света имамо око 5000 активних висококвалификованих учитеља, који улажу своју невероватну енергију у овај посао, како би деца у потпуно природном окружењу развијала своју способност да уче говор на најбољи могући начин – играјући се.“ – закључила је Хелен Дорон.
Више о Хелен Дорон методи и курсевима потражите на helendoron.rs.
А. Цвјетић