Htela sam da vam kažem danas nešto o Lauri, učiteljici mog deteta

24 decembra, 2022

Htela sam da vam kažem danas nešto o Lauri, učiteljici mog deteta. I o tome koliko smo sreće imali da dobijemo baš nju.

Ona je uredna, vešta, odmerena i profesionalno pristupačna. Ako ste roditelj njenog đaka, nećete moći s njom da budete “ortaci”, ali se u razgovoru nećete osećati inferiorno niti kao da niste dovoljno vredan sagovornik na temu obrazovanja. Ona je tu, sa vama u odgajanju deteta i nikad na optužuje.

Imala je i ona roditelje koji su mislili da dete u školi treba da se oseća i ponaša kao na porodičnoj slavi, ali je bila mudrija od toga da ispaljuje otrovne strelice i osuđuje.

Napisala je na papire sve što o disciplini svakog pojedinačnog učenika misli, napravila roditeljski sa decom i predala im papire uz pojašnjenje:

“Ja sam, deco, samo običan čovek, a svi ljudi greše. Pročitajte šta sam napisala. Ako je tačno, predajte svojim roditeljima. Ako nije tačno, dođite da ispravimo.”

Sva deca, svi do jednog, predali su poruke roditeljima i mislim da niko nije ni na trenutak posumnjao da je sve baš tako kao što u njima piše.

Sve petice u prvim danima nisu se podrazumevale.

Čak i iz likovnog je bilo trojki. Naravno, znala je Laura da roditelji zameraju među prijateljima i šapuću među sobom: “nisu svi talentovani za crtanje, nije morala baš da im da trojke”. Ali, njoj nije bilo ispod časti da objašnjava. Donela je radove i rekla: radili smo donji, levi ugao. Svi koji su tu crtali dobili su 5, a oni koji su crtali po sredini, levo, gore… dobili su trojke.

Sijalo je sunce u učionici tada. Uf, dobro je, žena zna šta radi.

Odakle nekome pravo da posumnja? Ima. Za upis na učiteljski fakultet prosek je 3,3. A šta sve, kao neko ko je dugo radio u školi znam o pojedincima… ukratko, sumnja je APSOLUTNO opravdana. Kao i za svaki drugi posao. Nije svejedno koji lekar, koji advokat, koji frizer. NIJE svaki dobar. Sasvim prirodno je da isto važi i za prosvetne radnike.

Laura jednom nije uvažila zadatak sa ispravnim rezultatom. Postupak nije bio dobar. Nije bila lenja i nije gledala s visine one koji se žale ili ne razumeju. Ne. Uradila zadatak pred nama i objasnila u čemu je problem. Bez sujete i bez osude.

Malo je reći kakvu podršku je stekla. Kako smo je gledali i deca i mi. Pravedna sa opomenama, ukorima, ocenama. Nije se desilo da deca rade i dobiju 2, kao ni da ne rade i dobiju 5.

Jednostavno je sve znala da odmeri i od znanja nije pravila fudbal sa 70% faktora sreće.
Na kraju, kada je izvodila četvrtake, rekla je: “Mnogo teško odeljenje, prepuno lidera, treba ih rasformirati.” Niko je nije poslušao.

A šta je bilo posle, neću da kvarim ovu lepu priču.

Mnogi će, možda, reći: “Nije ona bila dužna ništa da objašnjava. To je njen posao i ona ga radi, a nikome ne treba da se pravda. Nije dužna. Ali ona je želela i razumela. E zato su je svi i poštovali. Nije se oslanjala na poštovanje zvanja i zato je poštovanje i autoritet i sačuvala.

Hvala, Laura!

Autor: Snežana Golić, pedagog

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Htela sam da vam kažem danas nešto o Lauri, učiteljici mog deteta"

  1. Jasmina kaže:

    E,to je učiteljica,a takvi bi trebali da budu svi(đaci,roditelji,nastavnici)

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama