Šuška se da su nekad negde i ti, kako beše, prosvetari, je l’, bili krajnje zadovoljni društvenim statusom, poštovanjem koje zavređuju kao ljudi i kao ojedinci, pa ni materijalna dobit im ije bila bolna tačka. Istini za volju, složićemo se da im je radno vreme više nego “fleksibilno“, da uživaj povlastice, praznuju više od bilo kojih drugih radnika, a da ne govorimo o raspustima, putovanjima i drugim zgodama. S pravom ih treba gledati ispod oka.
I o čemu sad opet te bundžje govore? Kakva se to prašina vazda diže kada se puti u etar gla prosvetnik radnika?
Vredi li ih slušati? Ako već moraju da se trude iz petnik žila da pridobiju pažnju i interesovanje učenika, kako li misle da dopru do vlasti? Uostalom, ko bi jos slušao besuvisla aklapanja- kultura ovo, pismenost ono. Još za takve besmislice zahtevaju kojekakve novčane nadoknade. Smejurija.
Naime, ako uzmemo u obzir da je za punjenje budžeta nužno skresati zaradu upravo nastavnika i profesora, nameću se ne baš pohvalni zaključci.
Recimo, po mišljenju funkcionera i finansijera, svaka budala može dana adekvatan nacin izbalasira između sopsvenog autoriteta i poštovanja učeničke autoomije. Očigledno, kao od šale bi se mogao pripremiti kvalitetan edukativni program, koji, s druge strane, sadrži zanimljive elemente, pouku, anegdotu, a treba da bude prezentovan uz perfektnu dikciju, intonaciju, digresije, komentare, dijaloge i kombinovane metode podučavanja. Može se reći i da, gledano očima vlasti koja na ovakav način tretira nastavike i vrednuje njihov rad, ništa nije jednostavnije od prilagođavanja gradiva određenom uzrastu, činjenja suvoparnih podataka prijemčivim, a o praednom i doslednom ocenjivanju da ne govorimo.
Koliko je ovaj poziv zahtevan ili ne izgledaja najbolje sude oni koji su u poziciji da ostanu gluvi i nemi a kritike, dok se taj isti nastavnik suočava sa nezadovoljstvom roditelja ili njihovim eventualnim nemarom, sa psihološkim, socijanim i ekonomskim krizama đaka, nejednakošću, veralnim i fizičkim nasiljem i, naravno, večito urtim prstom laika- pa dokle ovi misle da se bune?
Tatjana Zotović