I šta dalje, dragi roditelju, koga misliš da tačno modeluješ i u koga će dete da ti izraste?!

novembar 21, 2018

Roditelji-šminkeri posebna kategorija, nastala poslednjih desetak godina, u porastu konstantnom, pri time sve se manje tiče robnih marki, a sve više poremećenih odnosa, modela učenja i ubijanja detinjstva i onoga što ono sobom nosi, tj stvaranje malih snobova još od rano školskog uzrasta i sve ih je više u predškolskom periodu. Sigurno ste ih primetili, a ako su oni van vašeg domašaja, možete ih prepoznati po njihovoj deci.


Da krenemo od najmlađih naraštaja. Devojčice i dečaci dolaze u nemalom broju ofarbane kose u vrtić. Tu strahotu ne umanjuje činjenica da je boja periva. Dolaze i sa pramenovima, srebrnim prelivima, dečjim veštačkim noktima, jer su lakirani nokti u devojčica predškolskog uzrasta već passe. Gledaju to druga deca, zbunjena, požele slično i samo najuporniji roditelji uspevaju da odole trendu. Devojčice na sebi redovno imaju previše čipkane hulahopke i sve češće su u štiklama za devojčice?! Da li bitan podatak da među roditeljima koji ovaj trend podržavaju ima ozbiljnih, načitanih intelektualaca, priznatih u svom poslu, umanjuje ovu strahotu. Ne, naprotiv. Šta se dešava u njihovim glavama onog momenta kada uđu u te uvrnute radnje i požele to za svoju decu? Iskreno, problem i rešenje problema ili blaže rečeno, rešenje i odolevanje ovakvim izazovima stvar je koju samo roditelj može da reši, dok on još pospešuje uvrnutost!

Devojčice u prvom razredu osnovne škole dolaze sa mnogo nakita na sebi, ok i u najskupljim krpicama, sa stavom „Baš me briga, može mi se“, kraj citata, lično sam čula đače prvače da ov izgovara. Dakle, daleko da je samo fizički izgled degradiran i da se detetu oduzima pravo da bude dete, prlja se, nosi komotnu odeću, smeje se i šali, već je i stav tužan i ružan. Bahat, bezobziran, u početku prema vršnjacima, pri tome neverovatno izgleda kako ovi opasni imaju njuh da prepoznaju vaspitanu decu i kasnije svu tu grozotu nevaspitanja i nepoštovanja prenose na nastavni kadar, starije ljude, u prevozu, parku. U biskopu ili kojim slučajem pozorištu dižu noge na sedište ispred sebe, preglasno komentarišu, telefoniraju i prave kvazi zvezde, a naše bolesno društvo ih još neguje.

U petom razredu osnovne škole devojčice ispravljaju ili uvrću kosu sa peglom za kosu! Nose bezobrazno mnogo novca, jer je blam poneti bilo šta od kuće za užinu, ostaju do 22h i kasnije napolju. Svađaju se u početku sa okolinom, a onda sve češće sa onima koji su ih takvima napravili. Ni tada slepi roditelj ne vidi da crveno za uzbunu zvoniiiii, već krivce i odgovorne traže u sistemu, okolini, pravilima…Ilustracije radi, poznanik mi je rekao da se u Grčkoj družio sa ljudima različitih profila i da je većina decu oblačila normalno, kupovale su se udobne patike, prihvatljivih cena. Kaže, „Tako obične patike su kupovali mnogo imućniji od moje porodice, a kada smo došli u Srbiju odjednom je mojoj ćerki od suštinskog značaja bila marka i cena patika koje će nositi.“ On i porodica su se letos odselili iz Srbije.

Da li to majke i očevi od malih nogu hoće dobro da udome svoju decu ili još gore da na njima zarade? Da li baš ni mrvu svesti nemaju da upopašćavaju nekoga koga su silno želelli, mada i tu se drugačije priče čuju, od obećao joj je da će ostaviti kocku, ako rodi treće. Ej, živote pa sa kim se ti zapravo kockaš kada ti je ovo motiv da rodiš? Koja je ideja vodilja roditelja kada na nekoj proslavi u kasne sate povedu dete, jer ono baš hoće sa njima, da bi ono čitavo veče sa svojih četiri godine provelo na telefonu? Što ste i išli na proslavu ako nemate gde malo dete da ostavite, je li toliko važnije jedenje, pijenje, viđenje od deteta i njegovih prirodnih potreba…

Majko nad majkama, što dete svoje mučiš i detinjstvo mu uskraćuješ, jesi li bila voljena kao dete, jesu li te mazili, pričali sa tobom? Da li si stvarno nosila štikle u devetoj godini i veštačke nokte i trepavice? Jesu li te protiv volje udali za nekoga ili si sama pijanca birala, a možda ti je samo dosadno u tvom životu prepunom novca, a praznom na svakom drugom mestu. Šta god da je razlog tvog nezadovoljstva, nemaš prava da uništavaš dečji život i radost i direktno utičeš na još nekolicinu dece, jer je tvoje bahatao, umesto voljeno i prihvaćeno!

O, oče nad očevima, jesi li bio željeno dete ili su te ceo život gurkali? Da li ti je tata provodio vreme po kladionicama, a mama sama uvek sa vama ostajala ili si u izobilju rastao, pa je to jedino merilo bogatstva koje poznaješ? Jesu li te u nečemu što si silno želeo da uradiš tvoji roditelji podržali ili baš ništa nisi želeo? U čemu si stvarno dobar osim imanju novca i moći, jesu li to tvoji najveći dometi? Možda su te silno voleli i učili da ceniš rad, a ti baš ovakvu kontru udario, u to sumnjam. Koji god da je poriv u tebi, da se ponosiš praveći od sopstvenog deteta nikogovića, ne smeš to da radiš, protiv ljudskosti je!

Već mi je zlo, dalje niz nastavite sami, jer sam, na žalost, sigurna da imate ovakve i slične primere u svom okruženju.

I šta dalje, dragi roditelju, koga misliš da tačno modeluješ i u koga će dete da ti izraste?!

Ivana Vana Stanisavljević

Izvor: Roditeljastvoiodrastanje

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 komentara na "I šta dalje, dragi roditelju, koga misliš da tačno modeluješ i u koga će dete da ti izraste?!

  1. Alma kaže:

    Cinjenica je da takve dece ima, ali je isto tako i cinjenica da nam je vise muka od agresivnih tekstova. Taj vapaj, apel, zavijanje i kukumavcenje vrve iz svake recenice u ovom tekstu. Sta Vi mislite, autorko, da ce situacija biti bolja ako Vi i Vama slicni pocnu naveliko da pisu o ovom gorucem problemu i da upiru prstom u sve sto je sokantno- u bahate roditelje, napirlitanu decu, rijalitije i polusvet koji se prikazuje u medijima? Koliko su krivi oni koji svemu tome aplaudiraju, toliko ste krivi i Vi, koji svima nama porucujete “Pogledajte, sokantno, obratite paznju!” I negativan publicitet je publicitet, imajte to na umu. Ovakvih tesktova gde se autori (a najcesce autorke) prave pametni (jer, zaboga, nismo ni znali cega sve ima ona ovom svetu dok nam Vi to niste predocili u tekstu) ima bezbroj, a ja uporno trazim (i ne nalazim) tekstove gde cete naci Vi, ili bilo ko ko se bavi pisanjem, i neki primer iz svoje okoline koji cete pohvaliti, gde cete napisati “evo, obratite paznju na to, to su dobra deca, to su dobri roditelji”. Uostalom, drustvo nam je onakvo kakvi su i tekstovi- agresivno, neumereno, konstantno usmereno na pogresan sistem vrednosti i vecito kivno na druge. Pojava koju opisujete zahvatila je nase i mnoga druga drustva, takvih ce uvek biti i koliko god da to osudjujete necete to iskoreniti. Vase je da prosirite svest svom detetu i da uticete na one koje mozete, a to sigurno necete postici pisanjem ovakvih tesktova, jer onaj ko ima moralni kompas njega ovaj tekst ne dotice, a onaj ko ga nema sigurno se nece pred Vasim recima zasramiti i promeniti u jednom danu. Druga je stvar ukoliko ste zeleli da vam narodne mase slicnih pogleda na svet aplaudiraju i da skupite par “lajkova” i “serova”.

    1. Jj kaže:

      Verovatno ste Vi jedna od mama iz gorepomenutog teksta pa ste se nasli prozvanom.
      Vi zelite da porucite narodnoj masi da se ne trude da nesto promene u zivotima svoje dece.
      Takodje zelite da porucite da se ne prica i ne pise npr.o drogiranju, alkoholu, voznji u pijanom stanju npr. Jer onaj ko to radi to je njegova stvar i nijedna osoba ni recenica ne moze tim ljudima da pomogne. Bravo gospodjo,svaka Vam je na mestu!!!

      1. Alma kaže:

        Ne, ni najmanje nisam majka iz teksta, upravo suprotno. Gde ste Vi videli da branim one koji sve ovo rade? Ono sto hocu da istaknem je da je tekst previse agresivan, I kao takav ce malo sta promeniti. Da li biste se Vi ovako obratili detetu ako vec hocete da mu skrenete paznju? Ako Vam je ovo normalan oblik komunikacije onda zaista ne znam sta da Vam kazem “gospodjo”. Citajte moj komentar malo bolje, ako zelite nesto da menjate morate naci bolji nacin I recnik.

    2. Bojana kaže:

      U potpunisti se slažem sa Vama. Postoje loše stvari o kojima se mora pričati i suzbijati kao što su alkohol, droga, nasilje … A takođe postoje i one loše koje ne bi ni postojale da se o njima ne priča tj. da im se ne posvećuje pažnja.

      1. Alma kaže:

        Naravno da se mora i o losem pricati, ali na koji nacin i kako? Sigurno ne agresivno i sigurno ne neznancu koji Vas nije nista pitao i u cijem ste zivotu nebitni. Uticite na decu, prijatelje, rodjake, ako ste javna licnost onda mozete da obuhvatite i vise ljudi, ali ne mozete ocekivati da kao relativno nepoznat autor, agresivnom retorikom menjate svet. Valjda trebamo da budemo realniji i skromniji.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama