Ideja za rešenje problema u prosveti

15 jula, 2014

Spasavanje redova Prosvete

Problemi koji se mogu rešiti odmah

    • Suštinski izmeniti školski kalendar i sadržaj školske godine – skratiti zimski i letnji raspust, a uvesti veći broj produženih vikenda i jednonedeljnih odmora. Dve nedelje pre kraja klasifikacionih perioda, uvesti ‘dane za učenje’.
    • Smanjiti broj nastavnih dana, u korist obaveznih izleta, poseta raznim institucijama i ustanovama, dana volontera, društveno – korisnog rada i sl., i to radnim danima, a ne vikendom. Ovim bi se ponovo ojačala vaspitna uloga škole, koja je trenutno oslabljena, a i te kako potrebna.
    • Uvesti obavezan sportski dan, na primer jednom mesečno, i to radnim danima. Planirati ove dane školskim kalendarom. Tim danima bi se održavala razna sportska takmičenja, masovni časovi plesa, borilačkih veština, korektivne gimnastike, joge, pilatesa i sl. Trenutno đaci (naročito srednjoškolke) nerado idu na časove fizičkog vaspitanja, i eskiviraju ih na sve moguće načine.

 

  • Ne ocenjivati uspeh škole po srednjoj oceni uspeha učenika, jer je to već dovelo do masovnog poklanjanja ocena. Umesto toga, uvesti najavljeno testiranje (ne više od desetak dana ranije) u poslednjem klasifikacionom periodu, svake godine. Testirati treba isključivo osnovne propisane sadržaje, jednoobraznim testovima za svaki obrazovni profil/smer i razred. U srednjim školama pri ocenjivanju uzeti u obzir i bodove učenika sa upisa, da bi pravedno bile ocenjene i škole koje su upisali učenici slabijeg uspeha.
  • U srednjim školama smanjiti kvotu neopravdanih izostanaka za izricanje vaspitno-disciplinskih mera. Trenutno stanje ohrabruje učenike na neodgovorno ponašanje, što za rezultat ima i slabiji uspeh u učenju i odnos prema obavezama.
  • Umesto ponavljanja razreda uvesti prevođenje u sledeći razred, uz obavezu da se do polugodišta poprave nedovoljne ocene. Ova mogućnost treba da se dozvoli po jednom u nižim i višim razredima osnovne škole, i jednom u srednjoj školi.
  • Uvesti krivičnu i materijalnu odgovornost roditelja za disciplinske prekršaje učenika, neopravdane izostanke, ali i nedolaske na roditeljske sastanke. (Možda uvesti praksu održavanja roditeljskih sastanaka subotom.)
  • Uvesti strogu zabranu popravljanja ocena zbog uspeha na sednicama nastavničkih veća. To ne sme biti osnov! Ukoliko učenik smatra da je nepravedno ocenjen,  ima mogućnost polaganja ispita pred komisijom.
  • Vratiti praksu da direktor škole mora imati nastavu u jednom odeljenju. Vreme je da se vrate u realnost, jer polako gube vezu sa njom, naročito ako nisu u prvom mandatu.
  • Uvesti obavezno bodovanje kao osnov davanja ocene, za sve predmete, i procente za svaku ocenu. Mislim da ovo treba precizno da propiše Ministarstvo, a ne da se odluka prepušta školama i stručnim većima. (Na primer: engleski jezik – ukupno 160 bodova godišnje, od toga 60 na pismenim zadacima, 40 na testovima i ostalim pismenim proverama, 20 na domaćim zadacima, 40 za rad na času. Za ocenu ‘odličan (5) od 85 do 100%, vrlodobar (4)’ od 70 do 84%, i tako dalje.) Sadašnji Pravilnik o ocenjivanju daje mogućnost da ga tumači ko kako hoće.
  • Ukoliko želite da redovno držimo dopunsku i dodatnu nastavu, sekcije i klubove, učenici srednje škole ne smeju imati više od 6 časova redovne nastave dnevno.
  • Suštinski redefinisati smisao školskih uprava. Obezbediti makar po jednog savetnika za svaki predmet. (Radim 20 godina i nikada za to vreme u Šumadijskom okrugu nije postojao savetnik za engleski jezik, a onoliko sam pitanja i potreba za savetima imala.)
  • Ne morate smanjiti obim papirologije kojom se današnji nastavnik bavi, ali joj makar proverite smisao. Čemu recimo služi Plan stručnog usavršavanja, ako znam da neću moći da idem na seminare koji me interesuju (iz finansijskih razloga)? Proverite i smisao postojanja raznih timova, oblasti provere kvaliteta i sl. One hiljade strana izveštaja bi se pametnije kao papir potrošile kada bi se dale nastavnicima za štampanje dodatnog nastavnog materijala.
  • Promeniti Pravilnik o stručnom usavršavanju. Postojeći je doveo do toga da sa jedne strane imamo mnoštvo besmislenih seminara, na kojima se i od minornih stvari pravi nauka, zatim se ta ‘nauka’ razvodnjava kroz često smešne radionice, a često ih drži ko stigne, uključujući i zaposlene u školskim upravama. Naravno da će direktor pozvati baš njih da u školi održe seminar. Pretpostavljam da vam je jasno na kakvu računicu mislim. S druge strane, imamo besmisleno jurcanje nastavnika za poenima. Ako opština nema para da mi plati odlazak na seminar koji me zaista interesuje, i koji mi je potreban, naravno da ću otići na taj koji mi direktor organizuje u školi (najčešće nose 24 boda), i time ispuniti bonus. To je besmisleno. Takođe treba razlikovati potrebu za usavršavanjem pripravnika, i nastavnika sa iskustvom. Priznajem da u ovom trenutku nemam ideju kako treba promeniti stvari, ali je postojeći način duboko pogrešan. Stručno usavršavanje je obesmišljeno, a potrebno svima nama.
  • Možda uveti praksu rotiranja nastavnika (ne oko svoje ose), na godinu ili bar dve školske godine. Time bi se učenici našli u ravnopravnijem položaju – ako im ‘zapadne’nezainteresovan nastavnik, ipak bi na kraju školovanja izašli sa istim znanjem kao ostala odeljenja.
  • Dnevne pripreme nastavnika treba da ostanu kao veoma smislen zahtev, ali opet treba praviti razliku između pripravnika, i nastavnika sa iskustvom. Do sticanja licence neophodno je raditi detaljne kompletne pripreme. Mislim da je u kasnijem radu dovoljno raditi neku vrstu ‘kroki’ priprema, a znam da je to praksa u mnogim zemljama.

II Srednjoročni ciljevi:

  • Pisanje udžbenika poveriti strogo nastavnicima, po mogućstvu kroz koautorstvo, i to po konkursu Ministarstva. Štampanje udžbenika poveriti izdavaču izabranom putem tendera. (Nema nikakve potrebe, a ni opravdanja,  da doktori nauka pišu udžbenike za osnovnu i srednju školu. Za razliku od njih, nastavnik zna kako će svaka napisana rečenica zvučati u učionici. Veliki problem predstavlja i to što danas mnogi nastavnici ne biraju udžbenike po kvalitetu, već po povoljnostima koje izdavač nudi: urađene pripreme, globalni i operativni planovi, ciljevi i ishodi…)
  • Ozbiljno revidirati nastavne programe. Ozbiljno smanjiti opterećenost učenika. Insistirati na vertikalnoj povezanosti gradiva u okviru jednog predmeta. Uvesti obavezne ‘projekte’ (ne znam kako da ih drugačije nazovem) na kraju svake nastavne teme, oblasti, modula, u kojima bi se insistiralo na praktičnoj primeni stečenog znanja, i na taj način sistematično raditi na povećanju  funkcionalne pismenosti.
  • Značajno pooštriti kriterijume pri polaganju praktičnog dela ispita za licencu. Nije dovoljno održati jedan čas pred komisijom.
  • Značajno pooštriti kriterijume pri prijemu nastavnika u radni odnos. Zaista mislim da bi trebalo uvesti i test ličnosti (ili neku sličnu proveru psihičkih sposobnosti za rad u razredu).
  • Ministarstvo, a ne predmetni nastavnici, treba da utvrdi korelaciju, odnosno horizontalnu povezanost gradiva i predmeta, i da vodeći se time propisuje nastavne sadržaje. Možda čak i uvesti obavezne zajedničke časove (nekoliko godišnje) kada se pokaže snažna korelacija između predmeta. Na taj način bismo i učenike učili da povezuju stečena znanja i stavljaju ih u funkciju.
  • Građansko vaspitanje i veronauka treba da budu fakultativni predmeti.
  • Povećati izbor obaveznih izbornih predmeta, i mogućnost da učenici imaju veći broj takvih časova nedeljno.
  • Uvesti ranu orjentaciju učenika za dalje školovanje. Mislim da se u Nemačkoj to radi od 7. razreda, i mislim da je to dobro. Motiviše učenike za ozbiljniji rad u osnovnoj školi, i omogućava planiranje upisne politike u srednjim školama.
  • Napokon uspostaviti saradnju sa tržištem rada, i na osnovu toga planirati obrazovne profile i smerove. U skladu sa tim, olakšati proceduru uvođenja novih obrazovnih profila i smerova u srednjim stručnim školama, pa makar trajali po jednu generaciju đaka. (Na primer, zašto opet ‘turistički tehničar’ ako će većina đaka sutra raditi u prodavnicama. Umesto toga uvesti neki trgovački smer. Svakako im predaju ekonomisti. Tražiti od škola veću fleksibilnost po tom pitanju, ali im i stvoriti uslove za to.)

III Dugoročni ciljevi

  • Izvršiti spajanje srodnih predmeta. (Ovo smatram dugoročnim ciljem jer treba sa njim uskladiti školovanje nastavničkog kadra)
  • Uvesti nastavničke fakultete, uz obavezan test ličnosti na prijemnom ispitu.
  • Uvesti obavezu jednogodišnjeg pedagoškog doškolovavanja onih koji nisu završili nastavničke fakultete (na primer za pravnike, ekonomiste, lekare, inženjere i sl. u srednjim stručnim školama).
  • Uvesti kantine.
  • Insistirati na potpuno kabinetskj nastavi.
  • Dalje ne smem da pustim mašti na volju.

Izvor: http://ljubinkabobanedic.blogspot.com/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


25 komentara na "Ideja za rešenje problema u prosveti

  1. Zhel kaže:

    Ne sviđa mi se ovo sa prevođenjem đaka (ili imaš IOP kao opravdanje za sniženi kriterijum, ili sedi uči) i ovo sa sportskim danom.

  2. Eva aturi kaže:

    Opremiti škole bazenima, obaveznim kuhinjama za spremanjem toplih obroka i menijima izrađivanih od strane nutricionista, tzv zdrave hrane; obavezna nastava u prepodnevnoj smeni, recimo od 9 do 13 ili 14 časova, sa pauzom za ručak i sekcijama i vannastavnim i obaveznim sportskim aktivnostima u ranim popodnevnim satima do 15 časova; škole ne bi trebalo da imaju više od 800 učenika uš obaveznog pedagoga, psihologa i socijalnog radnika

  3. Milovan kaže:

    Sa svime se slažem u potpunosti samo bih još dodao da direktori ne mogu biti birani na više od dva mandata.

  4. Vesna kaže:

    Od pocetka teksta ste pustili masti na volju. http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif

  5. Petar Blagojević kaže:

    Ovakvo predlaganje zaista nema nikakvog smisla ako ne odlučimo kakvu školu želimo. Ne kažem da svi predlozi ne valjaju ali da se zadržim na samo jednom predlogu koji insistira na obaveznom sportskom danu, barem jednom mesečno. Ovo barem znači da bi valjalo mnogo više dana, ali ako ne može baš svaki drugi dan da bude sportski onda bar jednom mesečno. U REDU, SLAŽEM SE DA JEDAN DAN MESEČNO BUDE SPORTSKI DAN, ALI SAMO AKO ĆE SLEDEĆEG MESECA DA BUDE OBAVEZAN MATEMATIČKI DAN, ONOG TAMO MESECA HEMIJSKI DAN, ISTORIJSKI DAN, ITD. Ovako napisan predlog deluje kao da je napisan samo zbog interesa nastavnika fizičkog a ne zbog interesa obrazovanja i dece. I kakvo je to valjano obrazloženje da je primećeno da deca vrdaju sa fizičkog u srednjoj školi pa je potreban sportski dan? Kao da sa matiša ne vrdaju, pa je matematički dan nepotreban? Zamena nastavnih dana izletima i eksurzojama svakako je dobar predlog, ali potpuno nemoguć u našim uslovima – roditelji jedva mogu da investiraju i ovu jednu ekskurziju, a kamoli jednu svake nedelje. Ali i ovaj predlog izgleda kao navođenje vode na zna se čiju vodenicu. Kao da ja nama profesorima uživancija da gledamo ogromnu socijalnu razliku između nas i šofera i onu jednu eksurziju, jedno sto puta su bogatiji od nas profesora, a kamoli sve nedelje. Mogu da se uvedu te nedeljne ekskurzije bez problema i sa malo investicija – svaka škola ima svoj BUS i šofera kao u Americi, jedno radno mesto više, i jedan prodat autobus ikarbusa više, ne tako velika sredstva za platu šofera, benzin i održavanje, AL AKO TO UVEDEMO KO ĆE DA SE BOGATI NA EKSKURZIJAMA, EKSKLUZIVNOM PRAVU DA BAŠ ON NAPLAĆUJE PARE NA IME VOZNIH KARATA DECE KOJE UPLAĆUJE OPŠTINA, ITD…Ne može i jare i pare. Komentarisao bih još tačaka, ali me više mrzi.

    1. Petra kaže:

      Fizička aktivnost je preko potrebna, ako hoćemo da nam deca ne budu kriva, gojazna…. , a da ne pominjem da se posle fizičke aktivnosti, mnogo lakše uči i pamti. Fizičku aktivnost mnoge zemlje forsiraju, pa čak i usred časa!

  6. Biljana Dugonjić kaže:

    Početi sa radom 10. ili 15.09. kako bi bedni prosvetari išli bar nekada na more,van sezone,u septembru,jer ovako nikako ne mogu…smanjiti samim tim dane raspustatj. produžiti letnji ili sl.

    1. Lidija kaže:

      Super ideja !!!!!

  7. Maxssimuss kaže:

    Petre čini mi se da nisi shvatio čemu služi sportski dan. Izgleda mi da si i ti bežao sa fizičkog, i da ne igraš fudbal sa drugarima!

  8. Jasna Branković kaže:

    Na prvom mestu način ocenjivanja … 100 %, u potpunosti se slažem ostalo… uglavnom.

  9. Anonimni kaže:

    Ne sportskom danu,Ne portfoliju,ne seminarima-zasto,zato sto nastavnik mora da se bavi svojim oblastima,a ne papirologijom!Ne,spajanjem srodnih predmeta,pomislice g-da u min.da matematika i fizika treba da budu jedno,oni su bukvalni,a ionako cekaju da nas ostave bez posla,ne roditeljski subotom,vec ako roditelja nema,ima centar za socijalni rad.Ne,menjanje nastavnika,jer je to lose za ionako lose medjuljudske odnose.A za sve ostalo,onom ko je sasastavio

  10. Aleksa kaže:

    Molim vlasnike ove internet stranice da u buduće ne objavljuju predloge reformi koji bi mogli dovesti do otpuštanja zaposlenih ili otežavati njihov rad.. Svako ima pravo da na svom blogu objavljuje šta god želi ali vi i vaša stranica ipak predstavljate i struku u celini. Objavljivati ideje da bi trebalo skratiti zimski i letnji raspust ili da bi trebalo ukinuti građansko vaspitanje i versku nastavu kao obavezan predmet predstavlja vređanje dostojanstva nastavnika i snishodi opštem mišljenju kako se mi isuviše odmaramo tokom godine ( ne radimo ništa ).
    I raspust i nastavni proces imaju svoju svrhu postojanja. Ako bi raspust trajao kraće došlo bi do zamora materijala. Ako bi ukinuli građansko vaspitanje i versku nastavu kao obavezne predmete ukinuli bi i veliki broj radnih mesta. Šta mislite gde bi se zapošljavale studentkinje teološkog fakulteta? U prodavnici sveća u crkvu verovatno…

    1. Misha kaže:

      Studenti teologije se skoluju za svestenika a kao veroucitelji rade propali studenti teologije…..

    2. Pedja kaže:

      Veronauku i gradjansko treba UKINUTI i tacka, nema validnog objasnjenja za postojanje ovih predmeta. Kome se uci nesto o veri i bogu neka uci sam. Bolje je da deca idu ranije uci nego da gube vreme na ovim casovima. Deca i onako biraju po tome gde se manje radi. To sto je neki blog citan ne znaci da predstavlja struku.

  11. Anonimni kaže:

    Slažem se…samo bih dodala taj deo oko “Uvesti krivičnu i materijalnu odgovornost roditelja za disciplinske prekršaje učenika…”.zašto se ne bi uveo “dobrovoljni rad” ili nešto slično za učenike…ok slažem se da negde treba i roditeje dovest u red,ali ako oni plaćaju za ono što njihov miljenik napravi,ovde mislim na izostanke…dobrovoljni rad za učenike ili bolje obavezni kao vaspitni postupak mislim da bi imao boljeg efekta (mislim da to negde u belom svetu jako lepo funkcioniše)

  12. Silvija kaže:

    Slazem se sa predlozima, posebno sa skracivanjem raspusta u korist produzenih vikenda. Nastavnici i ucenici nekad imaju i do 3,5 meseci casove bez prekida.http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif Dodala bih: na svakih godinu dana testirati psiholosko stanje nastavnika i profesora, a nakon 10,ili 15 godina promeniti posao, izaci iz ucionice.

  13. ja@ kaže:

    Svidjaju mi se Vasi predlozi….Sta mislite o ljudima iz drugih bransi, koji sticajjem okolnosti rade u prosveti, a nisu za to skolovani? Da li takve osobe poznaju i postuju nastavne metode, principe, psihologiju, pedagogiju, didaktiku, metodiku vaspitnog rada i sve uzestrucne metodike ? Znaju li oni uopste, sta je to? Kako se proverava rad takvih ljudi? Postujem sve profesije, ali mora da se precizno podvuce crta sto se tice rada u prosveti !

    1. Pedja kaže:

      Resenje tog problema je prosto, treba ukinuti skole koje direktno obrazuju nastavnike/profesore, ako neko hoce da radi kao nastavnik treba da zavrsi neki koristan fakultet i da bi bio konkurentan na trzistu rada, ko hoce da bude nastavnik mora, da kao zrela licnost sa 23-24 godine, prodje testove da je sposoban da radi kao predavac, i da za jedan semestar odslusa i polzi potrebne predmete (pedagogija, psihologija, metodika…). Na taj nacin nece biti viska profesora na trzistu, uvek ce ih biti koliko treba.
      Naravno treba im priznati to dodatno ucenje i dati vecu platu za to. Te price o tome da se posle fakulteta zapamti sta se ucilo na metodici, didaktici i ostalim predmetima su cista glupost, prosto preverite znanje svakog predavaca iz datih oblasti. Zato i nisu potrebni smerovi za profesore, jer ne mogu da nadju posao kad ih ima viska. Vise verujem da ce onaj ko se opredeli da radi radi u prosveti i zavrsi taj jedan semestar (sve duze od toga je gubljenje vremena) da ce kvalitetnije, kao zrela licnost, to da nauci nego neko sa 19 godina ko je upisao za nekog profesora, da bi samo imao neku diplomu, jer na pravom smeru koji je hteo da upise nije bilo mesta, pa mu je dobar i profesor neke slicne oblasti.
      Primer informatika, imate fakultet u Zrenjaninu, koji je proizveo previse profesora nego sto treba, koji ne mogu da rade u struci jer ih ima tolliko da u narednih 30 godina nece biti potrebe za istim, zato mogu da rade kao nastavnici engleskog i matematike, ali posto nemaju potrebno zvanje svi rade na odredjeno, po selima jer su mesta u gradovima zauzeta i ako se pojavi neko sa dipolomom lako ce naci posao u gradu.

  14. moze i ovako kaže:

    Pre svega navedenog treba deci obezbediti radna mesta. Jer , kada upisuju srednju skolu i znaju da ako budu vredno ucili odmah ce se zaposliti (struka) ili upisati zeljeni fakultet posle kog ce se takodje zaposliti, onda bi se potrudili da maksimalno iskoriste svoje intelektualne kapacitete i sve bi bilo ok. A ovako, vide da je sve uzaludno. Ucili ne icili posla nema, tj. zaposlice se samo ako imaju debeeeelu vezu. Zato nema motivacije, a ssmim tim ni dobre skole.

  15. ŽIVOJIN - ŽIKA ŠESTAR kaže:

    Još je Jan Amos Komensky odredio dužinu (trajanje) školskog časa. Niko da dirne u te svete postulate. Kako je neko odredio da izgleda školski čas, malo ko pokušava da to poromeni. Ljubinka Nedić (ako sam dobro naveo autora) imala je vremena i kuraži, da svoja razmišljanja, kaže pred malo većim auditorijumom. Ono što je i nama padalo na pamet, ona je smisleno sistematizovala, uobličila i nama prezentovala. Ne bi trebalo stati na predlozima. Tehnologija nam omogućuje da o svakoj navedenoj stavci (predlogu) izrazimo svoje mišljenje i pomognemo ovako lepoj zamisli da zaživi.
    Posle rasprave na netu, koja može da potraje, izbrusimo i ispoliramo Ljubinke predloge, i stanemo iza tih predloga. (na žalost bolje se organizuju kriminalci nego intelektualci). Hvala Ljubinki za inicijativi, inače “PAUCI ĆE PREMREŽITI NEBO”. Žika Šestar

  16. Dušica kaže:

    Potuno se slažem sa planom stručnog usavršavanja ! Kojekakvi, često nepotrebni, besmisleni seminari, preskupi, nekorisni ! U pravu ste što kažete da ih direktori biraju po tome da li ih drže ovi iz ŠU ! Takođe se slažem i sa primedbom o timovima : ide se u apsurd pa se formiraju i timovi za ” nadzor timova ” / malo karikiram, ali me ne bi čudilo da i toga ima, da direktori ne moraju baš ništa da rade ! /. A o administraciji i silnim izveštajima, koje direktori samo prilože u svoj izveštaj o radu, ne treba ni trošiti reči ! Protiv sam prevođenja dece u naredni razared jer to već stvara javašluk i ne učenje u nižim razredima ! Što se tiče česšćih i kraćih raspusta to nije ništa novo : na zapadu, pa i u Rusiji, to je praksa. Slažem se i sa usmeravanjem dece od 7.razreda prema oblastima koje im ” bolje idu ”, odnosno usmerenje. To je predlagao i Gaša Knežević, ali…To je, takođe, praksa u zemljama na zapadu, i pokazala se dobrom, ne znam što bismo mi izmišljali rupu na saksiji ?Što se tiče građansko i veronauke, govorim iz svog iskustva, moje škole, obesmišljeni su do apsurda ! Veronauku drži nesposoban budući sveštenik, a Građansko ” ko stigne ” – odnosno kome fale časovi. tako da na primedbu o tome da bi njihovo ukidanje značilo da ljudi ostaju bez posla , odgovorila pitanjem : kome ti, i takvi časovi služe, i šta deca na njima nauče, ako se organizuju po principu o kome pišem ? I zar treba decu opteretiti samo zato da neko ne bi ostao bez časova ?http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif

  17. Biljana Dugonjić kaže:

    Kolega očigledno nije shvatio moj predlog…Nisam napisala da se skrate raspusti,nego da se samo pomere,kako bi prosvetari mogli ići npr. na more u septembru!!!Kolega očigledno može da letuje kada god hoće,ali većina nas,na žalost, NE MOŽE !!!Biljana D.

  18. Maja kaže:

    Steta sto vecinu predloga sami nastavnici ne bi odobrili sto zbog kraceg raspusta, letovanja, subota, straha od smanjenja fonda casova… Misleci da je bolje da ispisuju nepotrebne gluposti i slusaju besmislene seminare na koje potrose mnogo vise vremena.

  19. XENIJA kaže:

    Drage kolege, mnogo ste se upetljali u obrazloženje sportskog dana, a uopšte niste pročitali GLASNIK koji važi za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja kod poglavlja FIZIČKO VASPITANJE i način njegovog ostvarivanja. Imate sportskih dana, nedelja, obaveznog skijanja, plivanja, logorovanja, rekreativne nastave, … samo ne piše ko finansira sve te aktivnosti! A pitam se i da li to znaju i sami direktori šta sve treba da se organizuje !
    Inače , ovi predlozi mi se dopadaju. Neke sam predloge i sama sprovodila prošle školske godine (4. razred osnovne škole) , pogogtovo kada su zabranili upisivanje ocena iz 15-minutnih vežbica u dnevnike. Mogu vam reći, deca su bila oduševljena sakupljanjem bodova iz tih provera po nastavnim temema. Zašto ne primeniti ono što se radi u svetu a daje pozitivne rezultate i ima visoki stepen stimulacije za rad samih učenika.

  20. mmmmmmmm kaže:

    dok ja kao roditelj moram da placam tu rekreativnu nastavu od plate od 20000, a ta nastava kosta 16ooo dete ne mora da ide, postoje sportovi i nastavnici fizickog koji su placeni da za vreme fizickog kod dece postignu to da se ona pravilno razvijaju, a ne da sede i resavaju ukrstene reci a deca da divljaju.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama