Идеја за решење проблема у просвети

15 јула, 2014

Спасавање редова Просвете

Проблеми који се могу решити одмах

    • Суштински изменити школски календар и садржај школске године – скратити зимски и летњи распуст, а увести већи број продужених викенда и једнонедељних одмора. Две недеље пре краја класификационих периода, увести ‘дане за учење’.
    • Смањити број наставних дана, у корист обавезних излета, посета разним институцијама и установама, дана волонтера, друштвено – корисног рада и сл., и то радним данима, а не викендом. Овим би се поново ојачала васпитна улога школе, која је тренутно ослабљена, а и те како потребна.
    • Увести обавезан спортски дан, на пример једном месечно, и то радним данима. Планирати ове дане школским календаром. Тим данима би се одржавала разна спортска такмичења, масовни часови плеса, борилачких вештина, корективне гимнастике, јоге, пилатеса и сл. Тренутно ђаци (нарочито средњошколке) нерадо иду на часове физичког васпитања, и ескивирају их на све могуће начине.

 

  • Не оцењивати успех школе по средњој оцени успеха ученика, јер је то већ довело до масовног поклањања оцена. Уместо тога, увести најављено тестирање (не више од десетак дана раније) у последњем класификационом периоду, сваке године. Тестирати треба искључиво основне прописане садржаје, једнообразним тестовима за сваки образовни профил/смер и разред. У средњим школама при оцењивању узети у обзир и бодове ученика са уписа, да би праведно биле оцењене и школе које су уписали ученици слабијег успеха.
  • У средњим школама смањити квоту неоправданих изостанака за изрицање васпитно-дисциплинских мера. Тренутно стање охрабрује ученике на неодговорно понашање, што за резултат има и слабији успех у учењу и однос према обавезама.
  • Уместо понављања разреда увести превођење у следећи разред, уз обавезу да се до полугодишта поправе недовољне оцене. Ова могућност треба да се дозволи по једном у нижим и вишим разредима основне школе, и једном у средњој школи.
  • Увести кривичну и материјалну одговорност родитеља за дисциплинске прекршаје ученика, неоправдане изостанке, али и недоласке на родитељске састанке. (Можда увести праксу одржавања родитељских састанака суботом.)
  • Увести строгу забрану поправљања оцена због успеха на седницама наставничких већа. То не сме бити основ! Уколико ученик сматра да је неправедно оцењен,  има могућност полагања испита пред комисијом.
  • Вратити праксу да директор школе мора имати наставу у једном одељењу. Време је да се врате у реалност, јер полако губе везу са њом, нарочито ако нису у првом мандату.
  • Увести обавезно бодовање као основ давања оцене, за све предмете, и проценте за сваку оцену. Мислим да ово треба прецизно да пропише Министарство, а не да се одлука препушта школама и стручним већима. (На пример: енглески језик – укупно 160 бодова годишње, од тога 60 на писменим задацима, 40 на тестовима и осталим писменим проверама, 20 на домаћим задацима, 40 за рад на часу. За оцену ‘одличан (5) од 85 до 100%, врлодобар (4)’ од 70 до 84%, и тако даље.) Садашњи Правилник о оцењивању даје могућност да га тумачи ко како хоће.
  • Уколико желите да редовно држимо допунску и додатну наставу, секције и клубове, ученици средње школе не смеју имати више од 6 часова редовне наставе дневно.
  • Суштински редефинисати смисао школских управа. Обезбедити макар по једног саветника за сваки предмет. (Радим 20 година и никада за то време у Шумадијском округу није постојао саветник за енглески језик, а онолико сам питања и потреба за саветима имала.)
  • Не морате смањити обим папирологије којом се данашњи наставник бави, али јој макар проверите смисао. Чему рецимо служи План стручног усавршавања, ако знам да нећу моћи да идем на семинаре који ме интересују (из финансијских разлога)? Проверите и смисао постојања разних тимова, области провере квалитета и сл. Оне хиљаде страна извештаја би се паметније као папир потрошиле када би се дале наставницима за штампање додатног наставног материјала.
  • Променити Правилник о стручном усавршавању. Постојећи је довео до тога да са једне стране имамо мноштво бесмислених семинара, на којима се и од минорних ствари прави наука, затим се та ‘наука’ разводњава кроз често смешне радионице, а често их држи ко стигне, укључујући и запослене у школским управама. Наравно да ће директор позвати баш њих да у школи одрже семинар. Претпостављам да вам је јасно на какву рачуницу мислим. С друге стране, имамо бесмислено јурцање наставника за поенима. Ако општина нема пара да ми плати одлазак на семинар који ме заиста интересује, и који ми је потребан, наравно да ћу отићи на тај који ми директор организује у школи (најчешће носе 24 бода), и тиме испунити бонус. То је бесмислено. Такође треба разликовати потребу за усавршавањем приправника, и наставника са искуством. Признајем да у овом тренутку немам идеју како треба променити ствари, али је постојећи начин дубоко погрешан. Стручно усавршавање је обесмишљено, а потребно свима нама.
  • Можда увети праксу ротирања наставника (не око своје осе), на годину или бар две школске године. Тиме би се ученици нашли у равноправнијем положају – ако им ‘западне’незаинтересован наставник, ипак би на крају школовања изашли са истим знањем као остала одељења.
  • Дневне припреме наставника треба да остану као веома смислен захтев, али опет треба правити разлику између приправника, и наставника са искуством. До стицања лиценце неопходно је радити детаљне комплетне припреме. Мислим да је у каснијем раду довољно радити неку врсту ‘кроки’ припрема, а знам да је то пракса у многим земљама.

II Средњорочни циљеви:

  • Писање уџбеника поверити строго наставницима, по могућству кроз коауторство, и то по конкурсу Министарства. Штампање уџбеника поверити издавачу изабраном путем тендера. (Нема никакве потребе, а ни оправдања,  да доктори наука пишу уџбенике за основну и средњу школу. За разлику од њих, наставник зна како ће свака написана реченица звучати у учионици. Велики проблем представља и то што данас многи наставници не бирају уџбенике по квалитету, већ по повољностима које издавач нуди: урађене припреме, глобални и оперативни планови, циљеви и исходи…)
  • Озбиљно ревидирати наставне програме. Озбиљно смањити оптерећеност ученика. Инсистирати на вертикалној повезаности градива у оквиру једног предмета. Увести обавезне ‘пројекте’ (не знам како да их другачије назовем) на крају сваке наставне теме, области, модула, у којима би се инсистирало на практичној примени стеченог знања, и на тај начин систематично радити на повећању  функционалне писмености.
  • Значајно пооштрити критеријуме при полагању практичног дела испита за лиценцу. Није довољно одржати један час пред комисијом.
  • Значајно пооштрити критеријуме при пријему наставника у радни однос. Заиста мислим да би требало увести и тест личности (или неку сличну проверу психичких способности за рад у разреду).
  • Министарство, а не предметни наставници, треба да утврди корелацију, односно хоризонталну повезаност градива и предмета, и да водећи се тиме прописује наставне садржаје. Можда чак и увести обавезне заједничке часове (неколико годишње) када се покаже снажна корелација између предмета. На тај начин бисмо и ученике учили да повезују стечена знања и стављају их у функцију.
  • Грађанско васпитање и веронаука треба да буду факултативни предмети.
  • Повећати избор обавезних изборних предмета, и могућност да ученици имају већи број таквих часова недељно.
  • Увести рану орјентацију ученика за даље школовање. Мислим да се у Немачкој то ради од 7. разреда, и мислим да је то добро. Мотивише ученике за озбиљнији рад у основној школи, и омогућава планирање уписне политике у средњим школама.
  • Напокон успоставити сарадњу са тржиштем рада, и на основу тога планирати образовне профиле и смерове. У складу са тим, олакшати процедуру увођења нових образовних профила и смерова у средњим стручним школама, па макар трајали по једну генерацију ђака. (На пример, зашто опет ‘туристички техничар’ ако ће већина ђака сутра радити у продавницама. Уместо тога увести неки трговачки смер. Свакако им предају економисти. Тражити од школа већу флексибилност по том питању, али им и створити услове за то.)

III Дугорочни циљеви

  • Извршити спајање сродних предмета. (Ово сматрам дугорочним циљем јер треба са њим ускладити школовање наставничког кадра)
  • Увести наставничке факултете, уз обавезан тест личности на пријемном испиту.
  • Увести обавезу једногодишњег педагошког дошколовавања оних који нису завршили наставничке факултете (на пример за правнике, економисте, лекаре, инжењере и сл. у средњим стручним школама).
  • Увести кантине.
  • Инсистирати на потпуно кабинетскј настави.
  • Даље не смем да пустим машти на вољу.

Извор: http://ljubinkabobanedic.blogspot.com/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


25 коментара на "Идеја за решење проблема у просвети

  1. Zhel каже:

    Ne sviđa mi se ovo sa prevođenjem đaka (ili imaš IOP kao opravdanje za sniženi kriterijum, ili sedi uči) i ovo sa sportskim danom.

  2. Eva aturi каже:

    Opremiti škole bazenima, obaveznim kuhinjama za spremanjem toplih obroka i menijima izrađivanih od strane nutricionista, tzv zdrave hrane; obavezna nastava u prepodnevnoj smeni, recimo od 9 do 13 ili 14 časova, sa pauzom za ručak i sekcijama i vannastavnim i obaveznim sportskim aktivnostima u ranim popodnevnim satima do 15 časova; škole ne bi trebalo da imaju više od 800 učenika uš obaveznog pedagoga, psihologa i socijalnog radnika

  3. Milovan каже:

    Sa svime se slažem u potpunosti samo bih još dodao da direktori ne mogu biti birani na više od dva mandata.

  4. Vesna каже:

    Od pocetka teksta ste pustili masti na volju. http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif

  5. Petar Blagojević каже:

    Ovakvo predlaganje zaista nema nikakvog smisla ako ne odlučimo kakvu školu želimo. Ne kažem da svi predlozi ne valjaju ali da se zadržim na samo jednom predlogu koji insistira na obaveznom sportskom danu, barem jednom mesečno. Ovo barem znači da bi valjalo mnogo više dana, ali ako ne može baš svaki drugi dan da bude sportski onda bar jednom mesečno. U REDU, SLAŽEM SE DA JEDAN DAN MESEČNO BUDE SPORTSKI DAN, ALI SAMO AKO ĆE SLEDEĆEG MESECA DA BUDE OBAVEZAN MATEMATIČKI DAN, ONOG TAMO MESECA HEMIJSKI DAN, ISTORIJSKI DAN, ITD. Ovako napisan predlog deluje kao da je napisan samo zbog interesa nastavnika fizičkog a ne zbog interesa obrazovanja i dece. I kakvo je to valjano obrazloženje da je primećeno da deca vrdaju sa fizičkog u srednjoj školi pa je potreban sportski dan? Kao da sa matiša ne vrdaju, pa je matematički dan nepotreban? Zamena nastavnih dana izletima i eksurzojama svakako je dobar predlog, ali potpuno nemoguć u našim uslovima – roditelji jedva mogu da investiraju i ovu jednu ekskurziju, a kamoli jednu svake nedelje. Ali i ovaj predlog izgleda kao navođenje vode na zna se čiju vodenicu. Kao da ja nama profesorima uživancija da gledamo ogromnu socijalnu razliku između nas i šofera i onu jednu eksurziju, jedno sto puta su bogatiji od nas profesora, a kamoli sve nedelje. Mogu da se uvedu te nedeljne ekskurzije bez problema i sa malo investicija – svaka škola ima svoj BUS i šofera kao u Americi, jedno radno mesto više, i jedan prodat autobus ikarbusa više, ne tako velika sredstva za platu šofera, benzin i održavanje, AL AKO TO UVEDEMO KO ĆE DA SE BOGATI NA EKSKURZIJAMA, EKSKLUZIVNOM PRAVU DA BAŠ ON NAPLAĆUJE PARE NA IME VOZNIH KARATA DECE KOJE UPLAĆUJE OPŠTINA, ITD…Ne može i jare i pare. Komentarisao bih još tačaka, ali me više mrzi.

    1. Petra каже:

      Fizička aktivnost je preko potrebna, ako hoćemo da nam deca ne budu kriva, gojazna…. , a da ne pominjem da se posle fizičke aktivnosti, mnogo lakše uči i pamti. Fizičku aktivnost mnoge zemlje forsiraju, pa čak i usred časa!

  6. Biljana Dugonjić каже:

    Početi sa radom 10. ili 15.09. kako bi bedni prosvetari išli bar nekada na more,van sezone,u septembru,jer ovako nikako ne mogu…smanjiti samim tim dane raspustatj. produžiti letnji ili sl.

    1. Lidija каже:

      Super ideja !!!!!

  7. Maxssimuss каже:

    Petre čini mi se da nisi shvatio čemu služi sportski dan. Izgleda mi da si i ti bežao sa fizičkog, i da ne igraš fudbal sa drugarima!

  8. Jasna Branković каже:

    Na prvom mestu način ocenjivanja … 100 %, u potpunosti se slažem ostalo… uglavnom.

  9. Анонимни каже:

    Ne sportskom danu,Ne portfoliju,ne seminarima-zasto,zato sto nastavnik mora da se bavi svojim oblastima,a ne papirologijom!Ne,spajanjem srodnih predmeta,pomislice g-da u min.da matematika i fizika treba da budu jedno,oni su bukvalni,a ionako cekaju da nas ostave bez posla,ne roditeljski subotom,vec ako roditelja nema,ima centar za socijalni rad.Ne,menjanje nastavnika,jer je to lose za ionako lose medjuljudske odnose.A za sve ostalo,onom ko je sasastavio

  10. Алекса каже:

    Молим власнике ове интернет странице да у будуће не објављују предлоге реформи који би могли довести до отпуштања запослених или отежавати њихов рад.. Свако има право да на свом блогу објављује шта год жели али ви и ваша страница ипак представљате и струку у целини. Објављивати идеје да би требало скратити зимски и летњи распуст или да би требало укинути грађанско васпитање и верску наставу као обавезан предмет представља вређање достојанства наставника и снисходи општем мишљењу како се ми исувише одмарамо током године ( не радимо ништа ).
    И распуст и наставни процес имају своју сврху постојања. Ако би распуст трајао краће дошло би до замора материјала. Ако би укинули грађанско васпитање и верску наставу као обавезне предмете укинули би и велики број радних места. Шта мислите где би се запошљавале студенткиње теолошког факултета? У продавници свећа у цркву вероватно…

    1. Misha каже:

      Studenti teologije se skoluju za svestenika a kao veroucitelji rade propali studenti teologije…..

    2. Pedja каже:

      Veronauku i gradjansko treba UKINUTI i tacka, nema validnog objasnjenja za postojanje ovih predmeta. Kome se uci nesto o veri i bogu neka uci sam. Bolje je da deca idu ranije uci nego da gube vreme na ovim casovima. Deca i onako biraju po tome gde se manje radi. To sto je neki blog citan ne znaci da predstavlja struku.

  11. Анонимни каже:

    Slažem se…samo bih dodala taj deo oko “Увести кривичну и материјалну одговорност родитеља за дисциплинске прекршаје ученика…”.zašto se ne bi uveo “dobrovoljni rad” ili nešto slično za učenike…ok slažem se da negde treba i roditeje dovest u red,ali ako oni plaćaju za ono što njihov miljenik napravi,ovde mislim na izostanke…dobrovoljni rad za učenike ili bolje obavezni kao vaspitni postupak mislim da bi imao boljeg efekta (mislim da to negde u belom svetu jako lepo funkcioniše)

  12. Silvija каже:

    Slazem se sa predlozima, posebno sa skracivanjem raspusta u korist produzenih vikenda. Nastavnici i ucenici nekad imaju i do 3,5 meseci casove bez prekida.http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif Dodala bih: na svakih godinu dana testirati psiholosko stanje nastavnika i profesora, a nakon 10,ili 15 godina promeniti posao, izaci iz ucionice.

  13. ja@ каже:

    Svidjaju mi se Vasi predlozi….Sta mislite o ljudima iz drugih bransi, koji sticajjem okolnosti rade u prosveti, a nisu za to skolovani? Da li takve osobe poznaju i postuju nastavne metode, principe, psihologiju, pedagogiju, didaktiku, metodiku vaspitnog rada i sve uzestrucne metodike ? Znaju li oni uopste, sta je to? Kako se proverava rad takvih ljudi? Postujem sve profesije, ali mora da se precizno podvuce crta sto se tice rada u prosveti !

    1. Pedja каже:

      Resenje tog problema je prosto, treba ukinuti skole koje direktno obrazuju nastavnike/profesore, ako neko hoce da radi kao nastavnik treba da zavrsi neki koristan fakultet i da bi bio konkurentan na trzistu rada, ko hoce da bude nastavnik mora, da kao zrela licnost sa 23-24 godine, prodje testove da je sposoban da radi kao predavac, i da za jedan semestar odslusa i polzi potrebne predmete (pedagogija, psihologija, metodika…). Na taj nacin nece biti viska profesora na trzistu, uvek ce ih biti koliko treba.
      Naravno treba im priznati to dodatno ucenje i dati vecu platu za to. Te price o tome da se posle fakulteta zapamti sta se ucilo na metodici, didaktici i ostalim predmetima su cista glupost, prosto preverite znanje svakog predavaca iz datih oblasti. Zato i nisu potrebni smerovi za profesore, jer ne mogu da nadju posao kad ih ima viska. Vise verujem da ce onaj ko se opredeli da radi radi u prosveti i zavrsi taj jedan semestar (sve duze od toga je gubljenje vremena) da ce kvalitetnije, kao zrela licnost, to da nauci nego neko sa 19 godina ko je upisao za nekog profesora, da bi samo imao neku diplomu, jer na pravom smeru koji je hteo da upise nije bilo mesta, pa mu je dobar i profesor neke slicne oblasti.
      Primer informatika, imate fakultet u Zrenjaninu, koji je proizveo previse profesora nego sto treba, koji ne mogu da rade u struci jer ih ima tolliko da u narednih 30 godina nece biti potrebe za istim, zato mogu da rade kao nastavnici engleskog i matematike, ali posto nemaju potrebno zvanje svi rade na odredjeno, po selima jer su mesta u gradovima zauzeta i ako se pojavi neko sa dipolomom lako ce naci posao u gradu.

  14. moze i ovako каже:

    Pre svega navedenog treba deci obezbediti radna mesta. Jer , kada upisuju srednju skolu i znaju da ako budu vredno ucili odmah ce se zaposliti (struka) ili upisati zeljeni fakultet posle kog ce se takodje zaposliti, onda bi se potrudili da maksimalno iskoriste svoje intelektualne kapacitete i sve bi bilo ok. A ovako, vide da je sve uzaludno. Ucili ne icili posla nema, tj. zaposlice se samo ako imaju debeeeelu vezu. Zato nema motivacije, a ssmim tim ni dobre skole.

  15. ŽIVOJIN - ŽIKA ŠESTAR каже:

    Još je Jan Amos Komensky odredio dužinu (trajanje) školskog časa. Niko da dirne u te svete postulate. Kako je neko odredio da izgleda školski čas, malo ko pokušava da to poromeni. Ljubinka Nedić (ako sam dobro naveo autora) imala je vremena i kuraži, da svoja razmišljanja, kaže pred malo većim auditorijumom. Ono što je i nama padalo na pamet, ona je smisleno sistematizovala, uobličila i nama prezentovala. Ne bi trebalo stati na predlozima. Tehnologija nam omogućuje da o svakoj navedenoj stavci (predlogu) izrazimo svoje mišljenje i pomognemo ovako lepoj zamisli da zaživi.
    Posle rasprave na netu, koja može da potraje, izbrusimo i ispoliramo Ljubinke predloge, i stanemo iza tih predloga. (na žalost bolje se organizuju kriminalci nego intelektualci). Hvala Ljubinki za inicijativi, inače “PAUCI ĆE PREMREŽITI NEBO”. Žika Šestar

  16. Dušica каже:

    Potuno se slažem sa planom stručnog usavršavanja ! Kojekakvi, često nepotrebni, besmisleni seminari, preskupi, nekorisni ! U pravu ste što kažete da ih direktori biraju po tome da li ih drže ovi iz ŠU ! Takođe se slažem i sa primedbom o timovima : ide se u apsurd pa se formiraju i timovi za ” nadzor timova ” / malo karikiram, ali me ne bi čudilo da i toga ima, da direktori ne moraju baš ništa da rade ! /. A o administraciji i silnim izveštajima, koje direktori samo prilože u svoj izveštaj o radu, ne treba ni trošiti reči ! Protiv sam prevođenja dece u naredni razared jer to već stvara javašluk i ne učenje u nižim razredima ! Što se tiče česšćih i kraćih raspusta to nije ništa novo : na zapadu, pa i u Rusiji, to je praksa. Slažem se i sa usmeravanjem dece od 7.razreda prema oblastima koje im ” bolje idu ”, odnosno usmerenje. To je predlagao i Gaša Knežević, ali…To je, takođe, praksa u zemljama na zapadu, i pokazala se dobrom, ne znam što bismo mi izmišljali rupu na saksiji ?Što se tiče građansko i veronauke, govorim iz svog iskustva, moje škole, obesmišljeni su do apsurda ! Veronauku drži nesposoban budući sveštenik, a Građansko ” ko stigne ” – odnosno kome fale časovi. tako da na primedbu o tome da bi njihovo ukidanje značilo da ljudi ostaju bez posla , odgovorila pitanjem : kome ti, i takvi časovi služe, i šta deca na njima nauče, ako se organizuju po principu o kome pišem ? I zar treba decu opteretiti samo zato da neko ne bi ostao bez časova ?http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif

  17. Biljana Dugonjić каже:

    Kolega očigledno nije shvatio moj predlog…Nisam napisala da se skrate raspusti,nego da se samo pomere,kako bi prosvetari mogli ići npr. na more u septembru!!!Kolega očigledno može da letuje kada god hoće,ali većina nas,na žalost, NE MOŽE !!!Biljana D.

  18. Maja каже:

    Steta sto vecinu predloga sami nastavnici ne bi odobrili sto zbog kraceg raspusta, letovanja, subota, straha od smanjenja fonda casova… Misleci da je bolje da ispisuju nepotrebne gluposti i slusaju besmislene seminare na koje potrose mnogo vise vremena.

  19. XENIJA каже:

    Drage kolege, mnogo ste se upetljali u obrazloženje sportskog dana, a uopšte niste pročitali GLASNIK koji važi za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja kod poglavlja FIZIČKO VASPITANJE i način njegovog ostvarivanja. Imate sportskih dana, nedelja, obaveznog skijanja, plivanja, logorovanja, rekreativne nastave, … samo ne piše ko finansira sve te aktivnosti! A pitam se i da li to znaju i sami direktori šta sve treba da se organizuje !
    Inače , ovi predlozi mi se dopadaju. Neke sam predloge i sama sprovodila prošle školske godine (4. razred osnovne škole) , pogogtovo kada su zabranili upisivanje ocena iz 15-minutnih vežbica u dnevnike. Mogu vam reći, deca su bila oduševljena sakupljanjem bodova iz tih provera po nastavnim temema. Zašto ne primeniti ono što se radi u svetu a daje pozitivne rezultate i ima visoki stepen stimulacije za rad samih učenika.

  20. mmmmmmmm каже:

    dok ja kao roditelj moram da placam tu rekreativnu nastavu od plate od 20000, a ta nastava kosta 16ooo dete ne mora da ide, postoje sportovi i nastavnici fizickog koji su placeni da za vreme fizickog kod dece postignu to da se ona pravilno razvijaju, a ne da sede i resavaju ukrstene reci a deca da divljaju.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама