Posle dečjih pisaca koji su obeležili naše detinjstvo, poput Ršuma, Duška Radovića, Branka Ćopića, pomislio bi čovek da je baš teško nekom novom da pronađe put do dečjih misli i privuče mališane svojim pričama. Ipak, mladi pisci sa uspehom utiru svoju stazu do dečje mašte i pronalaze one teme koje male čitaoce privlače knjigama.
Dragana Mladenović je spisateljica koja je simpatije publike pokupila čim je osmislila malog čoveka koji živi u zidu jedne beogradske zgrade – Olivera. O njemu je Dragana već napisala tri knjige, a kako nam je otkrila, spreman je i četvrti nastavak!
O Oliveru, ali i drugim njenim pričama i pesmama razgovaramo upravo sa ovom talentovanom mladom spisateljicom.
Knjiga Pisma iz Šume zelene je treći nastavak serijala o devojčici Lauri i patuljku Oliveru. Ovoga puta glavna tema je zaštita životne sredine. Kako ste odlučili da u ovoj priči Oliver i Laura postanu ekološki aktivisti?
Odgovor na to pitanje može se naći u našoj svakodnevici, jer je oko nas sve manje zelenih površina, a sve više betona i građevina. Na udaru investitora često su i oaze prirode, koje mnogo znače ljudima, ali i biljkama i životinjama. Kada se tome dodaju sve izvesnije posledice klimatskih promena, čini se da je krajnje vreme da se svi, uključujući i decu, trgnemo i učinimo nešto za našu životnu sredinu, jer drugu planetu nemamo. Pored ekološke poruke, mladi čitaoci će zajedno s junacima, Laurom i gospodinom Oliverom, doći do zaključka da sloga, upornost i lepe reči mogu mnogo toga da promene.
U slikovnici Srce od oblaka upoznajemo još jedan zanimljiv par glavnih junaka – devojčicu Ledu i njenog kućnog oblaka Alda. Šta nam možete reći o ovim junacima?
Leda i Aldo su kreirani tako da čitalac može da se poistoveti sa jednim ili sa drugim junakom. Neko ko je ekstrovertniji i aktivniji verovatno će radije izabrati gledište male Lede, dok će oni zatvoreniji, ranjiviji ili, eventualno, suočeni s pritiskom spolja, birati glas oblaka Alda. Mislim da bi odabir jedne ili druge uloge mogao ponešto da otkrije odraslima o tome kako se deca zapravo osećaju. Ovom knjigom se pred decu postavljaju pitanja dokle se sme ići s pritiskom na nekog kako bi se on promenio, može li se to smatrati dobrom namerom i da li se to uopšte sme raditi. Time je, na prilično suptilan način, dečici skrenuta pažnja da treba da budu tolerantnija i otvorenija za različitosti.
Vaša nova zbirka pesama za mlađe osnovce – Kad stvari poljude – govori o stvarima koje su poprimile osobine ljudi. Da li mislite da ovakav tip poezije može pre dopreti do mladih čitalaca koji, kako odrastaju, sve manje čitaju poeziju?
U toj knjizi stvari ne samo da su „poljudele“, već su malo i „poludele“, otuda ova igra reči. Tako je tegla došla na ideju da traži natrag svoje kornišone, stolice su organizovale žurku koja se pretvorila u sedeljku, a bankomat je rešio da potroši sav novac (iz sebe) na sebe. Stvari su podeljene po ciklusima: neke su sobne, neke toaletne, neke (pri)lične, a neke društvene, ali se sve redom ponašaju luđe nego ljudi. Prethodna zbirka Dar-mar je decu naterala da traže greške u pesmama, dok ova poziva na zabavu u jednom iščašenom svetu u kom stvari vode glavnu reč.
Svaka od ovih knjiga ima drugog ilustratora. Ilustracije u serijalu o Oliveru potpisuje iskusni Dušan Pavlić, s kojim ste već sarađivali, dok su druge dve knjige ilustrovale mlade ilustratorke Andrijana Vasić (Srce od oblaka) i Nevena Silaški (Kad stvari poljude). U kojoj meri su oni doprineli vašim pričama i pesmama i šta je na vas ostavilo najjači utisak kada su njihove ilustracije u pitanju?
Ilustracije Dušana Pavlića iz knjige u knjigu donose jednu neverovatnu duhovitost i nešto što bih nazvala „hodom iznad priče“. On jednostavno sve razume i na vispren način se poigrava detaljima. Uz takav pristup, tekst i ilustracija su srasli u toj meri da ih je nemoguće razdvojiti. Iako su prvobitno drugačije izgledali u mojoj mašti, sada mi je prosto nemoguće da zamislim nekog drugačijeg gospodina Olivera, ili Lauru, ili Ninu Kovač iz romana za tinejdžere… S druge strane, ilustratorka Andrijana Vasić imala je izuzetno suptilan pristup priči o Ledi i Aldu, pa je na njenim crtežima sve tako meko, nežno i toplo, poput oblaka Alda. Nevena Silaški je donela nešto suprotno – ilustracije su ćoškaste kao stolovi i stolice i aktivne i nemirne poput garderobe koja se valja po blatu da bi što pre išla u „akva-ringišpil“ na pranje.
Kao univerzalne teme u vašim knjigama pojavljuju se prijateljstvo, empatija, ali i aktivizam i zajedništvo. Zbog čega je važno u knjigama za decu govoriti o ovim temama?
Ako se osvrnemo na istoriju dečje literature, prisetićemo se da knjige za decu vrlo često govore baš o tome. Međutim, sada je posebno važno baviti se empatijom, prijateljstvom, aktivizmom i zajedništvom jer su te kategorije u ovo naše vreme dovedene u pitanje. Na nama je da decu podsetimo da su to ključne ljudske vrednosti, ali i da budemo svesni da njihovo negovanje u stvarnosti zavisi od niza okolnosti.
Među decom su omiljene vaše zbirke pesama u koje su zalutali uljezi – Dar-Mar i Uljezi. Nova zbirka takođe uključuje zanimljiv obrt – u knjizi Kad stvari poljude stvari su poprimile osobine ljudi. Gde nalazite inspiraciju za ove interesantne jezičke igre?
Inspiracija je svuda oko nas. Konkretno, u knjizi Kad stvari poljude sve je krenulo od izokretanja jedne obične rečenice: „mali kosta ima nove patike“ u „male patike imaju novog kostu“ (budući da u knjizi caruju stvari, sve je napisano malim početnim slovima, uključujući i vlastita imena). Odmah potom su tačkice sa domina rešile da se više ne vraćaju u dominovinu, jedna kesa je naučila da leti, počela da se ponaša kao oblak i užasno se uobrazila … i proces „poljuđivanja“ je krenuo.
Autorka ste dve trilogije – serijala priča za početnike Gospodin Oliver i romana za tinejdžere Sve što (ni)sam… Da li će ovi serijali možda postati tetralogije? Na čemu trenutno radite?
Četvrtog dela Gospodina Olivera će sigurno biti, pošto je već napisan i, verujete mi, Laura i Oliver s nestrpljenjem čekaju da ispričaju kakvo im se čudo nedavno dogodilo.
Što se tiče četvrtog dela serijala Sve što (ni)sam… neka to ostane tajna. Bar dok Nina Kovač ne smisli kome će pokloniti svoje srce – Vuku ili Maksu.