Inovativne metode u praćenju napredovanja učenika u finskim školama

28 avgusta, 2014

Zaista žarko želim da mladima u Srbiji, u buduće, motivacija za obrazovanjem bude isključivo glad za znanjem, a ne nekakva numerička oznaka koja, u velikom broju slučajeva, nije realan prikaz stanja stvari. I pored mnogih (čitaj: neuspešnih) reformi školstva, u zemljama Balkana, još uvek je ostao, ili bolje reći opstao, zastareo obrazovni sistem u kome se i dalje isključivo uči za ocenu. Nešto bolji sistem je u Sloveniji, koja je daleko najviše napredovala u ovom segmentu, od svih država sa prostora bivše Jugoslavije. Hrvatska je na dobrom putu, a verujem da će i drugi krenuti na bolje.

Zaista, često mislim da mnoga deca u Srbiji nisu zainteresovana da uče jer ne uviđaju smisao rada, a država u velikoj meri, kao i društvo ubija taj osećaj smislenosti jer su i sama deca svedoci da se nabolje može napredovati, ako napumpaš usta, pristupiš stranci na vlasti, udaš se za fudbalera itd… a bez osećaja smisla, niko nije motivisan za rad. Kada govorim o promenama iz korena, tu ne mislim da drastične promene u reformi obrazovanja, jer ni Finska nije ušla radikalnim metodama u reforme nego, pametno, korak po korak, već mislim o promenama u načinu shvatanja šta znači obrazovanje, kolika je to korist za pojedinca, društvo i državu uopšte. Pravilno obrazovanje povećava znanje, koje zatim pospešuje produktivnost u svim segmentima i generiše mnoge društvene aspekte, a kada kao Finci, na obrazovanje budemo gledali kao na nacionalni intelektualni kapital, kada se mladim devojkama sa televizijskih kanala ne budu plasirale debilne (nemam drugi izraz), emisije o tome kako da postanu starlete, i kada bi ova država nedvosmisleno ukazivala mladima na važnost permanentnog obrazovanja, ne samo kroz političke govore, već i na delu, mnogo bismo bolje živeli.

No, vratiću se na preciznu tematiku o kojoj sam danas htela da pišem, a to je vrednovanje napredovanja učenika, ili popularnije “ocenjivanje”. Ocena je samo delimični merni instrument, faza nastavnog procesa, koja će nam, uz niz ostalih parametara biti pokazatelj napredovanja učenika. Oni se prate i vrednuje se njihov napredak a ne trenutno znanje. Finska se u tom smislu uspešno bavi individualizacijom u opisnom ocenjivanju, koje zahteva: uvažavanje individualnih razlika, kontinuirano praćenje i evidentiranje razvoja učenika, individualizaciju nastave, saradnju i profesionalni razvoj nastavnika. Individualizacija je zato u Finskoj jedan od glavnih didaktičkih principa koji se mora primenjivati i poštovati u vaspitno obrazovnom procesu, jer se učenici međusobno razlikuju po sposobnostima, tempu učenja, pažnji, interesovanjima…

Iz tog razloga se, isključivo numeričko ocenjivanje u Finskoj doživljava kao nepoželjno sredstvo jer ono najčešće pokazuje samo trenutno reprodukovanje nekog nastavnog sadržaja, a ne stvarno usvojeno znanje. Kako bi sproveli individualizaciju u ocenjivanju, finski nastavnici su morali i sam nastavni process da individualizuju i diferenciraju, a to su uspeli raznovrsnošću metoda i nastavnih sredstava, fleksibilnošću nastavnog plana ali i usavršavanjem svojih znanja i veština.

U Finskoj se učenici do 5. razreda uopšte ne ocenjuju numerički, a od 5. do 9. razreda ili ne postoje numerička ocenjivanja, ili postoje kao kombinovana uz pismeni izveštaj o napredovanju učenika, koji se daju dva – tri puta u toku školske godine i obavezno na kraju školske godine. Standardno ocenjivanje faktički ne postoji do 16, godine. Napredak se procenjuje u odnosu na ciljeve nastavnog programa. Izveštaji u toku školske godine imaju ulogu da usmeravaju i podstiču učenje i smernice nastavnika su tu od velikog značaja.Te smernice podstiču učenike da postanu svesni svojih razmišljanja i kako da uče sa razumevanjem…itd, dok je završni izveštaj na kraju školske godine povratna informacija o uspehu i napredovanju. Zadatak ovakve procene je da pomogne učeniku da formira realnu sliku o svom učenju i razvoju i na taj način podrži razvoj ličnosti. Principi procene su da procena mora biti istinita i realna, podkrepljena raznim dokazima. Način vrednovanja zavisi od društva do društva. Većina zemalja ima skale od 1 – 5, doduše taj sistem ima i Nemačka, ali je tamo jedinica najviša ocena, u Italiji od 0 do 10, u Francuskoj od 0 do 20, u Švajcarskoj od 1 do 6 itd…

Numeričko ocenjivanje u Finskoj opisuje se brojevima od 4 – 10 i ono opisuje samo nivo performansi u odnosu na ciljeve nastavnog programa. Ono se daje na kraju školske godine uz obavezne raznolike dokaze koji potkrepljuju procenu nastavnika o datoj završnoj proceni. Nivo 4 je nedovoljno znanje, 5 jedva dovoljno, 6 je umereno zadovoljavajuće, 7 zadovoljavajuće, 8 dobro, 9 vrlo dobro i 10 odlično usvojena znanja i veštine. Ocena 8 označava osnovu koja po pravilu treba da se dostigne. Znači, u toku godine nema klasičnog ocenjivanja, propitivanja, iznenadnih kontrolnih, stresiranja učenika već se učenici stalno prate i kontinuirano proveravaju putem raznih metoda i tehnika. Na kraju školske godine, nastavnik piše individualne izveštaje o učenicima, dok je numeričko ocenjivanje izostavljeno, jer se kroz opisno ocenjivanje nastavnik posvećuje detetu a ne programu. Tako se dete uči da uči bez straha od loše ocene.

tarja1

U Finskoj ocena nema funkciju kazne, niti je ona puka aritmetička sredina već prava slika zalaganja učenika, njegovih individualnih sposobnosti, napredovanja u odnosu na mogućnosti, razumevanje gradiva, primena znanja i mnogih drugih segmenata koji zahtevaju aktivno praćenje učenika. U školama u Srbiji, često imamo nastavnike kojima je ocena sredstvo prisile i kazne. Takav konstantan stres za učenika je neprihvatljiv. Ocene ne smeju biti sredstvo prisile i ne smeju se dobijati u stresnoj atmosferi. Finski nastavnici, kako ocenjuju i procenjuju učenike, tako ocenjuju i procenjuju i svoj rad. Oni posećuju seminare, izučavaju dokimologiju, stalno prate nova dostignuća i nove nastavne metode i sve je podređeno sveopštoj koristi, kako za učenika, tako i za društvo.U Finskoj ne postoji školski nadzornik, jer im nije ni potreban, pošto su svi nastavnici dovoljno stručni i kompetentni, znaju svoj posao, rade na sebi i ne otaljavaju posao, već su svesni koliko je njihov posao odgovoran za razvijanje uspešnog i zdravog finskog društva.

U finskim školama nije glavni cilj davanje ocena, već opisno ocenjivanje koje zahteva stručnost, kompetentnost i motivisanost nastavnika, kao i kontinuirano praćenje znanja,veština i umeća učenika, identifikovanje njegovog razvoja i podsticanje na dalja zalaganja. Škola jednostavno ne može imati neuspešne učenike ukoliko se svakom učeniku priđe individualno i ukoliko se nastava organizuje tako da omogući učenicima da dostignu svoj maksimum. Imam utisak da je u Srbiji važno samo da je nastavnik upoznat sa tehnikama ocenjivanja, a da se premalo bave upoznavanjem individualnosti učenika, njegovim interesovanjima, sposobnostima, emocionalnim razvojem… Takođe, previše se daje prednost teoriji, dok se praktična znanja uopšte ne vrednuju.

tarja
Shvatićete koliko je obrazovni sistem u Srbiji zreo za promenu, kada shvatite koliko anomalija postoji u njemu. Uvreženo je mišljenje da je profesor dobar, kada učenici iz njegovog predmeta imaju ocene do najviše trojke, jer je on tobože strog i pravedan, jer se kod njega teškom mukom „zarađuje“ ocena, a zapravo, možda je samo neki namćor koji uživa u ulozi tiranina, ili kakva osoba sklona cepidlačenju, precenjivanju važnosti svog predmeta itd… Ako pogledate školske sveske odnovaca, ne računajući sveske za matematiku i fiziku, sve što deca imaju zapisano u sveskama je zapravo tekst iz udžbenika napisan podebljanim slovima, ili ono bitno što je uokvireno, dok se u finskim učenicama u nižim razredima, nekad i ne koriste udžbenici jer se polazi od pretpostavke da se većina stvari može bolje naučiti u objektivnoj stvarnosti, odnosno u prirodi. Tada su dovoljne beležnice u kojima učenici zapisuju i crtaju ono što su videli, a takav način učenja je mnogo delotvorniji od onog mehanički “nabubanog”…i takva beležnica prepuna crteža i tekstova je na kraju godine bolja od svakog udžbenika, jer je nastala kao rezultat aktivnosti učenika i nastavnika, jer pored znanja, deca moraju razvijati i sposobnosti, a kada upoznaju svet oko sebe,deca se moraju naučiti i da žive u njemu, da se snalaze u životnim situacijama…

Sledeći nepravedni primer – većina nastavnika uglavnom ne oseća odgovornost zbog neuspeha učenika i skoro nikad ne oseća krivicu kada đak ponavlja razred, uvek navodeći da su razlozi toga to što, ili nisu dovoljno učili, izostajanje sa časova ili zbog problema u porodici, pri čemu nikada ne dovode svoj rad ili rad svojih kolega u vezu s neuspehom đaka, štaviše, nastavnici smatraju da su za neuspeh svi drugi više krivi i da je to problem đaka, njegove porodice, drugova, a da kompetentnost nastavnika i ponašanje u samom toku nastave imaju malo ili uopšte nemaju uticaj na neuspeh mladih ljudi, iako istraživanja često govore suprotno. Zatim, nije redak slučaj da se slabijim učenicima daje manje vremena za usmeno ispitivanje, da se takvi učenici ni za najmanji trud, skoro nikada ne pohvaljuju, već po pravilu kude i omalovažavaju, retko im se ljubazno obraćaju i retko stupaju u kontakt sa njima, da ne spominjem da slabi učenici iz marginalizovanih porodica češće ponavljaju razred od slabih učenika iz uticajnih porodica koji se često provlače od razreda do razreda… o subjektivnosti i ocenama nastavnika u zavisnosti od raspoloženja da ni ne pričam… primera je bezbroj.

Kako onda očekivati da ovo zanimanje, koje je u suštini čestito, ima poštovanje u društvu, da uliva poverenje kod učenika i roditelja uz ovakvo ponašanje? Jeste činjenica da su današnja deca teža za oblikovanje od nekih generacija đaka od pre 20-30 godina jer su više zatrovani devijantnim spoljašnjim uticajima, jer sve manje znaju šta je igra, druženje sa porodicom, čitanje… da često umeju da budu zla, ali verujem, bez zle namere, a da je nastavnicima koji u današnje vreme rade sa decom mnogo teže, da su manje motivisani jer nemaju ni poštovanje roditelja, ni društva… i krajnje je vreme da se sve vrati na svoje, da svi radimo za opšte dobro. To nije toliko teško, jer je za početak dovoljna i samo dobra volja sa obe strane.

Kako sam već napisala, učenje radi same ocene je veoma loša pojava u našem društvu, jer se dešava da često petičari bubalice, bez obzira na odlične ocene u dnevniku nemaju usvojena neophodna suštinska znanja, koja su mnogo bitnija od same ocene. Nema multidisciplinarnosti u ispitivanju, kako bi nastavnik u toku diskusije sa učenikom, kombinovao znanja iz mnogih oblasti, već su ispitivanja štura i ograničena. Pomanjkanje kriterijuma je takođe problem, jer svaki nastavnik ima neku svoju listu zahteva, a ni manje zlo nisu pojave znane kao greške kontrasta kada recimo učenik koji odgovara sasvim prosečno, za neku trojku, posle slabog odgovora učenika koji je dobio jedinicu, zbog trenutne iluzije dobije peticu, iako bi taj isti odgovor, posle odličnog odgovora učenika koji je dobio peticu, zaslužio trojku. Greške centralne tendencije, u kojima se ocena zasniva na proceni odeljenja na dobro i loše, a u skladu sa tim i menja kriterijum, takođe je loša pojava… ima ih zaista mnogo…

U Finskoj se radi drugačije. Zato nastavnici u Finskoj ocenjuju i aktivnost, i kvalitet znanja, motivaciju za sticanjem znanjam sve sfere razvoja, kognitivne, socijalne, moralne, psihofizičke…i druge, pa je zato opisna ocena važan faktor razvoja, koja se ne dovodi u pitanje od strane roditelja. Neki od razloga zašto se roditelji nikada ne žale na procene nastavnika su i ti jer su svi izveštaji konstruktivni, tolerantni na razlike u tempu učenja i što je najvažnije pozitivno usmereni.

Nadam se da će svaki nastavnik razmisliti o svom stavu prema ocenjivanju, da će jednom i zauvek nestati klasična usmena ispitivanja koja se samo svode na proveravanje činjenica, znanja, podataka, zapostavljajući u potpunosti intelektualne sposobnosti i osobine ličnosti, da će svaka kaznena loša ocena podstaći dalji neuspeh jer će učenik odrediti svoje dalje ponašanje prema nepravednom stavu nastavnika, da usmena ispitivanja treba da budu kao dijalog, razgovor bez stresa, bez naglaska na memorijsku sposobnost učenika, već provociranje razmišljanja i primene. Takođe, ne treba postavljati pitanje šta ocenjivati, ocenjuje se sve.Važno je ocenjivati i tok i rezultat, jer ako ocenjujemo samo rezultat nećemo videti u čemu su greške i kako ih ispraviti.

Ja sam od malih nogu želela da radim ovaj plemeniti i čestiti posao, jer mnogo volim decu i taj osećaj da u njemu nema gubitka. …što im se više iskreno daš i što im više znanja i ljubavi pružaš, oni ti istom merom vraćaju. Naravno, čak i ukoliko to nekad, ni pored najbolje volje, ne uspe odmah sa svakim detetom u potpunosti, uvek mogu sa mirom u duši i srcu uveče da zaspim, znajući da sam ipak uradila dobru stvar, jer će ta klica dobrog i iskrenog, koju sam se trudila svakom detetu da dam, kad tad da proradi. Verujem u to.

Izvor: mojafinska.blogspot.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


14 komentara na "Inovativne metode u praćenju napredovanja učenika u finskim školama

  1. Biljana kaže:

    A onda Finska zapošljava naše inženjere jer njihova deca nisu motivisana da studiraju teške fakultete. (Moja ćerka je PhD i radi za NASU, nema ni jednog Finca, ali zato ima naučnika Iranaca, Indusa i Kineza)
    Neko bi trebao da razmisli o statistici.
    P.S. Od devet inženjera na najvišem položaju u GM koji zapošljava 22 miliona ljudi, jedan je moj brat koji je studirao u Beogradu po sada negiranom sistemu školstva, naravno Finca nema ni u širem okruženju.
    Biljana

    1. zorica kaže:

      BRAVO BILJANA! Pun mi je kufer fincofila!!! neka se nose u tu Finsku i neka tamo žive i školuju svoju decu.
      “mišljenja” prepuna floskula dobijenih od cvrcnute baba_Pelke na pijaci! 7.razred u Norveškoj cele godine šiju jastuče za stolicu!!! to je nauka? jako me vređaju ovako proizvoljni članci “ja ću da laprdam pa šta bude…”
      još jednom: BRAAVOOO BILJOOOO!!! ♥

      1. S.J kaže:

        Zorice, ova zemlja i srlja u propast. Dobro je sto postoje clanci gde mozemo videti kako se to radi u normalnim zemljama, a vi vidite gde su Finska i Norveska, a gde je Srbistan!

        1. DAKI kaže:

          Mi smo tu gde jesmo, jer nam drugi (čitaj: Ameri, Nemci i sl.) ne daju da napredujemo! Hoče da budemo zamorčići! Gde si čuo/čula bilo kada za nekog finskog naučnika?! Imam rođake gore, nedaleko od Helsinkija i kažu da glupljeg naroda od tih Finaca nisu videli, na poslu postoji ,,stručnjak” koji zavrće šerafe samo u desno, ili samo u levo, ako zbog neke mašine mora da bude drugačije, on zove pametnijeg od sebe da ne pogreši!!! Norveška je daleko od nas, jer ubire harač na nafti, neobavešteni čoveče/ženo, šta li si već!?!?!? I kao trreće i najvažnije možda: Finci poštuju zakon, onog ko je završio više škole, a ne kao kod nas da kažu, da je on tamo neki k..ac, ne pada našem nekom da plati kaznu za bržu vožnju, premda je snimljen……. E, gospodo moja Srbi – u tome je naš glavni problem!!!! NEDISCIPLINA I NEPOŠTOVANJE TUĐEG RADA I VREMENA!!!!!!

  2. LJilja kaže:

    Pozdravljam Finsku i njen sistem osnovnoskolskog obrazovanja, ali….sto se tice pracenja ucenika_koliko ima djaka u odeljenju? Da li je moguce ovoliko obratiti paznju na 33 ucenika(Srbija)…na 10tak jeste(Finska)…i da ne pricam dalje…

  3. goca kaže:

    ….a da ne pominjem decu koja nece da ukljuce mozak i nesto logicki zakljuce, da sami kuci nesto istraze na netu, samo cekaju na gotovo, da im sve mi sazvacemo-pa i to nabubecaju i to dok dobiju neku ocenu, i odmah zaborave!!!!

    1. Sanja kaže:

      Zato sto ima puno nepotrebnih informacija koje jasnije u zivotu nece da im budu potrebne, ili su ih deca proglasila kao neinteresantnim (Molila bih Vas da zavirite u svoje znanje i budite iskreni prema sebi-koliko od ucenog gradiva u skoli koristite u zivotu, i koliko od tog gradiva Vam je ostalo u memoriji) A bubanje je zahtev nastavnika i profesora-ocenjuje se samo suva interpretacija bez naucene logicne povezanosti.

      1. zorica kaže:

        Sanja, budi ljubazna i prouči malo proces učenja i čemu služe te “nepotrebne” stvari! Pinku ne treba ni škola, ni pamet, samo malo silikona…http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif

  4. Lala kaže:

    Očigledno je pred nama još jedan eksperimenat u obrazovanju pošto je sve više lobiranja za finski model.
    Umesto da sami razmislimo (imamo dovoljno ljudi koji poznaju pedagogiju i naše mentalitet) i da potražimo konsenzus oko obrazovne strategije dobićemo jedan kalem iz Finske.
    Kalem ko kalem može da se primi a možda i ne. Imajući u vidu kako se EU kalemi primaju poslednjih 15 godina u Srbiji (kod običnih ljudi a ne kod lobista) (i nađeti mi jedan EU projekat koji je stvarno uspeo) ovo će se osušiti pre nego što stigne do ogleda (projekta na steroidima donatorske cucle).
    Ali dobro de. Šta je u Srbiji pa uspelo kada je nametnuto.
    Bitno je da se parice potroše, neki fini ljudi da obiđu svet, nastavnici da se iznerviraju, ..
    Žena mi viče da dobija ospice od raznih iskustava iz sveta jer zna da je pred nama neka neosmišljena i bez veze reforma koja će sve da iznervira. Ja joj kažem da to i jeste cilj jer treba privatizovati škole. Naredio MMF i Svetska banka. A zna se da je njihova u Srbiji poslednja. Reko Aca.
    A bogme zadatak je da se otpusti 20% nastavnika. Kažu da Nacionalna služba za zapošljavanje kuka za njima. Treba da se subvencionišu strani investitori a nema odakle pa se očekuje da se uštede u prosveti pretvore u subvencije belosvetskim fukarama.

  5. Anonimni kaže:

    Sistem je dobar ali do fakulteta i nekih srednjih skola, gde je ocena jedino merilo znanja. Dakle, ovo je moguce primeniti jedino u opstem obrazovanju. Ali ljudi budimo realni, u Srbistanu vlada stranacko zaposljavanje i sve dok bude tako nista od prosvete. http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif

  6. Nastavnik kaže:

    Mislim da nije korektno da neko ko ne radi u našoj školi, kaže da većina radi ovo ili ono…Zaista ne znam kako rade svi ili većina nastavnika,mogu da govorim samo i isključivo iz svog iskustva. Radila sam u dve škole i većina nastavnika u te dve škole oseća odgovornost što neko nije uspeo da savlada program iz njihovog predmeta.Meni lično uvek teško pada ako neko dete ne može ili ne želi da nauči,čak i uz moju pomoć.I dalje to doživljavam kao sopstveni neuspeh.I pre čuvenog IOP-a,radili smo i sa decom koja ne postižu programirano,pisali i sastavljali posebne zadatke,nastavne listove,koristili znane metode i oblike rada i osmišljavali kako da ih motivišemo i animiramo…to se ne rešava tako lako i pored velikog truda,naiđete na zid.To ne znači da ne treba da tragamo za rešenjem,ali ne znači ni da dobra volja i angažovanje nastavnika uvek daju uspeh kao što,izgleda,daju u Finskoj.Mnogo je činilaca koji su bitni,a otežavaju posao…Ako baš hoćete,mape uma,ček liste,crteži,jezičke igre i sopstveni primeri onoga što uče u udžbeniku,meni nisu puno pomogli…Vole da rade sa mnom,ali uspeh svih izostaje.U mojoj učionici ne sedimo na svojim potrebama,nameštaj nije bitniji od dece,ne zavisimo od jednog negativnog odgovora,pismeni zadaci nisu bauk…ali,da je Finska,nije.Možda,ipak,nisam dovoljno kompetentna.

  7. Danko J. kaže:

    Ja sam radio pre ove, u 5 skola i mogu da kazem da u Srbiji postoje mnogo gori nastavnici nego sto ovaj tekst to kaze. Cast izuzecima, ali mnogi nastavnici nemaju ni elementarnu kulturu, o obrazovanju i da ne pricam..Znam mnoge kolege koje trguju ocenama, vredjaju djake, odu ranije kuci, deca srecna, a niko im nastavu ne nadoknadjuje.Imam milion primera. Konkretno, moje dve koleginice, u prici sa mnom izvan ucionice, djake nazivaju imbecilima, degenericima, a ako su to dobri nastavnici i pedagozi, onda svaka cast. Cemu ocekujem da nauce djake?

  8. Dr kaže:

    Izvinjavam se ali sve je to sranje kroz gusto granje,kad je program u rukama ko zna koga, a nastavnici su samo ovce koje idu za frulicom.

  9. Sanja kaže:

    Da bi se sve ovo postiglo potrebno je smanjiti obim gradiva i broj dece u razredu.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama