Интерпункција – како је правилно користити

октобар 13, 2015

 
Интерпункција су знаци који се користе у писаном језику и служе за раздвајање реченица и реченичних делова. Интерпункција је сачињена од следећих знакова:

– тачком (.) се означава крај обавештајне реченице, било да је она потврдна или одрична: Данас ћу ићи на трчање са другарицом. Не желим да идем на тај рођендан.
– зарез (,) служи како би се њима раздвојиле:
а) речи или пак скупови од две или више речи: Шминка, парфем, огледалце и по који комад накита обавезни су “становници” сваке женске торбе.
б) реченице које су независне, а нису повезане везницима: Дошао је на журку, пришао јој је, пољубио је и вратио се кући.
ц) уметнути делови у реченици: То је, наравно, та девојка.
д) реченице у инверзији: Ако будеш долазио, позови ме да дођем.
е) реченице у опозицији: Много је учио, а ипак није добро урадио писмени задатак.
ф) апозиција: Новак Ђоковић, успешни српки тенисер, победио је Рафаела Надала.
г) вокатив (обраћање): Милане, кажем ти да више учиш. Слушај, Јелена, не можеш да идеш вечерас.

  • тачка и зарез (;) се некада заједно употребљавају. Када?
    а) када желимо да раздвојимо (скупове) речи који нису сродни са онима о којима говоримо у наставку реченице: Жене воле крпице, шминку, обућу; бокс, фудбал и пиво су за мушкарце.

б) када желимо да раздвојимо више реченица у једној сложеној које нису уско повезане са преосталим реченицама: Разговарали су о његовим проблемима, путу на који је недавно ишао, сестри која му стално пише из Лондона; видело се да је други човек.

  • две тачке се користе:
    а) у управном говору: Обратлиа сам јој се: “Познајемо ли се од некуд?”

б) испред набрајања (скупова) речи: Све сам упропастила: фризуру, шминку, нову хаљину, своје најлепше ципеле.

  • наводницима се служимо:
    а) при цитирању: Само јој је рекао “Здраво, лепотице”

б) реч стављамо под наводнике када желимо да је употребимо иронично, да изразимо њено потпуно супротно значење: Ма, ти си прави “анђео”. Полупао је све чаше по кући, баш је “добрица”.
– црта се користи у управном говору: Јелена није могла да дође вечерас – рекао је тужно.
– упитник се користи иза упитних реченица: Идеш ли? Када ћете доћи? Куда ме водиш?
– узвичником се завршавају реченице изговорене повишеним тоном, било због узбуђења, било због тога што представљају неку наредбу: Не иди тамо! Јој, боли!
– упитник и узвичник могу се користити и заједно, а то чинимо када желимо да изразимо чуђење: Молим!? Не можеш да ми помогнеш!?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама