ИСТРАЖИВАЊА ПОКАЗАЛА ДА СМО ГОДИНАМА ГРЕШИЛИ: Понављање НИЈЕ мајка учења

 
Професори универзитета у Вашингтону су након студије о учењу и памћењу која је трајала 80 година, закључили да је ишчитавање уџбеника и скрипти најгори начин да учите. Према њиховом мишљењу најефикасније технике учења су дијаграми, флеш картице и квизови. Њихови кључни савети професорима и ученицима су следећи:
ucenje-890x395
Не лимитирајте себе поновним ишчитавањем бележака
Сви студенти понаваљају тако што у бескрај читају белешке, а то је лоше јер је само рециклажа информација и на тај начин се неће створити трајне успомене у уму. Студенти који једном прочитају поглавље, знаће боље него они који га непрестано ишчитавају, показало је истраживање. У првом читању то чинимо са пуно разумевања. Када то чинимо други пут водимо се оним ’ја то знам’. Стога не улазите у дубљу обраду информација.
Постављајте себи пуно питања
Ученици треба да вежбају постављање питања након првог читања. Питања и тестирање самога себе ће вас натерати на размишљање и истраживање, а то ће имати снажан утицај на учење и памћење. То Је такође тачна дијагностика колико знате. Питањима продубљујете само разумевање суштине. Што више питања то боље.
Ставите информације у визуалну форму
Правите скице, дијаграме, табеле или визуалне идеје невероватних идеја. Оваква форма вас тера да учествујете у учењу и не дозвољава вам да будете пасивни ученик. Активно учење чини да сте креативни и отворени за нова знања.
Користите подсетнике
Ово је добар начин да поново осмотрите ствари које већ знате. Приликом присећања све што знате склоните са стола. Сусретати се поново са тачним одговорима је веома корисно. Понављање није штетно али бесмислено понављање је лоше.
Не ’убијајте’ се од учења
Кампањско учење је лоше. Првенствено, на тај начин се убија трајна меморија. Таквим учењем ћете проћи једну степеницу али на крају нећете ништа урадити јер нећете бити у стању да обрадите толико информација. Такође, те информације више никада нећете моћи да призовете и искористите. Покушајте да направите простор између понављања информација. Ови временски размаци су од изузетног значаја за правилно учење.
Правите размаке између сваке и мешајте лекције
Типичан систем школовања покрива по једну тему свакога дана. Ово се зове масовна презентација. Професори се не враћају и не рециклирају материјал. Кључ успеха у овој ситуацији је поновно предочавање тема студентима након неког периода. Обнављање теме и квизови су одлична ствар за учење.
’Математичар’ је само мит
Начин размишљања о учењу је оно што поставља границе сваком студенту и фиксира то колико ће они бити успешни. Неки учени стварају фиксни модел учења, и поред тога немају успеха. Други у својој свести унапређују учење ангажовањем и стратегијама у том процесу. Ово доводи до повећања капацитета за учење на дужи временски рок. Њихово пријањање менталном склопу помаже им да буду успешни. То не могу бити студенти са фиксним начином размишљања.
На крају, ваше способности, интелигенција и учење ће зависти од тога колико паметно радите на томе и прилазите тој тематици, пише ’Curiousmob’. ’.
Извор: bizlife.rs