Da li ste znali da u japanskim školama deca nemaju testove znanja sve do 4. razreda?
Kao razlog, Japanci navode to da je u prve dve godine školovanja cilj ne suditi na bilo koji način tome šta dete zna i kako napreduje u učenju, već je primarni fokus na izgradnji dobrih manira i razvoju karaktera. Za Japance, maniri su ispred znanja.
Te prve dve godine školovanja oni povremeno rešavaju kvizove koji su više u formi zabave, bez pritiska na temu ocena. Takođe, uče druge važne životne lekcije kao što je biti velikodušan, empatičan, tolerantan. Uče se samokontroli, ali i osećaju za pravdu. Za Japance, ne važi deviza da se deca vaspitavaju samo kod kuće, a u školi obrazuju.
Škola je za mlađu decu zasnovana na ideji da je osnov za profesionalni i akademski razvoj mladog čoveka zapravo KARAKTER. Znanje su zidovi. Karakter je temelj.
Školska godina u Japanu, inače, počinje u aprilu, a prvi dan škole često se poklopi sa prvim danima cvetanja trešnje, predivno doba godina, pa je i sam polazak u školu povezan sa nečim lepim. Raspust im traje pet nedelja, a tokom tog perioda od dece se očekuje da se pojavljuju povremeno u školi kako bi učestvovali u nekim vannastavnim aktivnostima. Čak i najmlađi učenici dobijaju neku vrstu ”letnjeg domaćeg zadatka”.
Do nedavno, uobičajeno je bilo da se u školu dolazi i subotom, ali je to sada ukinuto.
Osnovna škola traje šest godina, od 6. do 12, a nakon toga japanski đaci upisuju nižu srednju školu koju završavaju za tri godine. Viša srednja škola je sledeća stepenica i ona traje još tri godine, nakon čega oni koji žele upisuju fakultet koji, kao i kod nas, uglavnom traje četiri godine.
Počasno čišćenje
Ogromna razlika između japanskih i naših (ne samo naših, već praktično svih evropskih i zapadnih) škola je i u odnosu prema higijeni prostora i radnim navikama u toj oblasti. U Japanu nema domara, a učenici su ti od kojih se očekuje da školu drže čistom. Obaveze se dele i dodeljuju učenicima koji se u tim poslovima smenjuju.
Japanski obrazovni sistem propagira stav da tražeći od učenika da čiste za sobom, oni dobijaju vrednu lekciju o timskom radu i pomaganju drugima. To im pomaže i da steknu poštovanje prema svom radu i radu drugih. Uvereni su i da to što su u obavezi da sami za sobom počiste utiče na učenike i da budu uredniji i više brinu o čistoći prostora.
Ta praksa da učenici čiste školu u Japanu se zove Souji i u prevodu znači počasno čišćenje.
Učitelj i učenici ručaju zajedno u učionici
Japanska deca za vreme ruča jedu u učionicama, zajedno. U Japanu se veoma trude da deci usade zdrave navike kada je reč o ishrani. O meniju brinu školovani kuvari i stručnjaci za brigu o zdravlju. To vreme koriste i da se u neformalnom razgovoru zbliže sa svojim učiteljima, koji takođe jedu zajedno s njima.
Ručak poslužuju učenici koji su u tom trenutku za taj posao zaduženi, poput redara.
Posle škole
Većina đaka provodi vreme na različitim radionicama posle škole i one su vrlo popularne. A pošto većina studenata ima želju da da upiše dobru nižu srednju školu, oni posle časova odlaze na dodatne pripreme i privatne časove.
Mali Japanci poznati su i po tome što im učenje tokom praznika i raspusta nije strano, jer veruju da tako održavaju i popravljaju radne navike.
Poštovanje kulture
Iz velikog poštovanja prema svojoj kulturi, Japanci ne odustaju od nekih tradicija. Tako učenici i dalje uče japansku kaligrafiju, koja nosi naziv Shoda, i podrazumeva umakanje bambusove četke u mastilo kako bi njome pisali nijeroglife na pirinčanom papiru. Ovo se smatra umetničkom formom, veoma značajnom u japanskoj kulturi.
Još jedna umetnička forma koju neguju u japanskim školama je Haiku, a i ona, kao i Shoda uče se kako bi se pokazalo poštovanje prema kulturi i tradiciji Japana.
Uniforme
Japanske škole poznate su po strogoj politici kada je reč o uniformama. Cilj je da se uklone socijalne razlike i barijere među decom i da se podstakne radna atmosfera. Veliki broj škola ima i strogu zabranu šminkanja, lakiranja noktiju, napadnih frizura, pa čak i iscrtavanja obrva.
U školu dolaze da uče
Japanski učenici razumeju svrhu škole i oni dolaze zaista da uče. Jedna od načina na koji prema školi kao instituciji pokazuju poštovanje jeste i dolazak na vreme. Pored toga, oko 90% učenika izjavilo je da nikad ili skoro nikad nisu ignorisali ono što im nastavnik govori.
Testovi postaju veliki deo školovanja
Iako na samom početku gotovo uopšte nemaju kontrolne zadatke, do one faze školovanja kada se pripremaju za fakultet, testovi postaju svakodnevica japanskih učenika. Pred kraj školovanja imaju jedan najvažniji ispit (poput državne mature) koji im određuje sudbinu kada je reč o fakultetu. Mogu da izaberu jedan fakultet koji žele da upišu i ako u tome ne uspeju – to je to.
Konkurencija je vrlo jaka, a fakultet uspe da upiše nešto više od 70% učenika. Period pripree je vrlo stresan, pa ga u Japanu spravom zovu ”ispitni pakao”. Ali, kad to prođe, fakultet bi trebalo da bude najlepši period života, veruju Japanci. Čak ga neki nazivaju ”odmorom pre početka profesionalne karijere”…