Једног дана питаћеш ме: „Мама, како је то било кад сам био мали?“. А ја ћу ти причати…

Једног дана, ти и ја, седећемо заједно, можда баш на овом месту у дневној соби, а ти ћеш ме питати: „Мама, како је то било кад сам био мали?“

Ја ћу отворити ону фиоку са албумима и извадити старе фотографије. Да, знам да је свет данас дигиталан, али ја и даље израђујем оне најлепше слике наших дана. Причаћемо о том периоду живота ког се ти не сећаш, а који ја никада нећу заборавити. То су били дани великог хаоса и јаких емоција.

Изгледаћу другачије на тим фотографијама, јер ће до тад године узети свој данак. Ти ћеш вероватно коментарисати моју боју косе или ћеш се смејати томе како сам се облачила. А можда ћеш ми рећи како сам млада и лепа била тада.

И ја ћу се смејати с тобом. И бранићу се. Говорићу како се то тад тако носило и како си баш волео моју дугу косу. И поредићу себе у том периоду са оним што сам била пре много година.

Јер све време се баш о томе и ради. Баш ТО је смисао.

А онда ћу ти причати.

Причаћу како је било некада, каква сам била ја, какви смо били ми. Да, ти си био тако мали, а ја сам била тако млада.

Причаћу да смо живели у овој кући, у овој кухињи, једно поред другог. Овако сам те држала, а ти си ме тако гледао.

Рећи ћу ти да, кад је ова фотографија настала, да си тог дана два пута просуо млеко, саплео се и ударио главу. И да сам била преуморна. Увек сам била преуморна. А ти си увел имао ПРЕВИШЕ енергије.

Причаћу ти колико смо палачинки направили заједно поред тог шпорета тамо и колико цртаћа одгледали баш са овог места где сад седимо. И колико је било суза. И смеха.

Све је тад било толико лакше, а изгледало је толико тешко.

Рећи ћу ти ствари о теби које ниси знао и признаћу да нисам баш била савршена колико сам желела. Али сам била ТУ. Сви смо једни за друге били ту.

И да, рећи ћу да су то били НАЈБОЉИ дани. Ти дани, кад смо били ми, код куће, радећи некад све, а некад баш ништа. И све је ТАКО брзо прошло.

Пожелећу, сигурно, да се вратим у то време. Да урадим више и боље.

Али ту прилику нико не добија два пута. Зато ћу се, макар на кратко, с тобом вратити у то време.

Једног дана.

Али не данас. Данас имам шансу да све то живим.