Može učitelj iz učionice, ali ne može učionica iz učitelja.’ Muž mi kaže da stavljam svoj nevidljivi učiteljski šešir kad god se nađem u blizini dece koja se ponašaju neprimereno.
Kad smo nedavno bili u kinu, devojčica pokraj mene je neprestano udarala o naslonjač za ruke. Nekoliko puta sam ju zamolila da prestane, ali nije poslušala. Odrasla osoba koja je bila s njom ju je ignorisala. Napokon sam ju upozorila, ozbiljno, strogim glasom, da ću otići po zaštitara da ju udalji ako ne prestane. Uplašena pogleda, prestala je i bila je mirna sve preostalo vreme.
Kad smo bili u Diznilendu, nekoliko tinejdžera u redu se ponašalo blesavo. Nehotice su se sudarali s drugim gostima. Zamolila sam ih da prestanu i ponašaju se kako priliči da ne bi ljudi mislili kako su baš svi tinejdžeri nepristojni i nepodnošljivi. Svi u redu su me pogledali kao da nisu mogli verovati da sam progovorila. Tinejdžeri su se ispričali i počeli se ponašati primereno.
Najviše me ljuti kad sam negde u redu i vidim ljude kako se pokušavaju progurati preko reda. Zadivljuje me kako se niko ne usuđuje progovoriti. Brzo im kažem da je kraj reda iza, a oni me obično pogledaju šokirano.
Ne mogu da prećutim kad vidim mlade ljude da se ponašaju neprimereno, a niko od odraslih se ne oglašava. Moj muž uvek govori kako u takvim situacijama zamišlja kako stavljam svoj nevidljivi učiteljski šešir i rešavam situaciju.
Znam da ima mnogo umirovljenih učitelja koji čine isto. Tako da, ako vidite odraslu osobu kako se javno suprostavlja nekome, možete pretpostaviti da je s nekog područja obrazovanja.
AutorKa članka je učiteljica i blogerka Viki DAVIS
IZVOR:succesfulteaching.blogspot.hr