У мору прича о различитим кризама које једна другу стижу, постајемо слепи и глуви за друге проблеме. За оне који једнако утичу на квалитет нашег живота, а нарочито на оно што ћемо оставити својој деци у унуцима.
Већ сад се помало стидим.
Стидим се због људи који седе у парку, пуше цигарету и баце пикавац на земљу.
Стидим се због људи који не рециклирају пластику, а живе у већим градовима где је то тако једноставно урадити.
Стидим се због оних који прођу поред канте, баце папирић који падне поред, па се праве да нису приметили и само продуже.
Стидим се у име свих који не чини ни минималан напор да сачувају ресурсе које ова планета има. Ти ресурси су ОГРАНИЧЕНИ. Све што од природе узмеш, а није ти било неопходно, узео си од својих потомака.
А зашто ово, уопште, пишем? Зато што томе учимо и своју децу.
У Београду постоји један леп парк-шума, зове се Шумице. Откако су га уредили, увек је пуно људи и животиња. Животиње су културне, људи – онако.
Када сам пре недељу дана, баш у недељу ујутру, изашла са децом да прошетам, затекла сам ову слику:
Након дечјег рођендана, остављена је декорација на јавној површини, смеће се нису удостојили да однесу до контејнера (који се налази у самом парку, стотинак метара даље, али и да је километар, па то је и ваш парк, зар не?) већ су га оставили око канте која није предвиђена за тако велике количине отпада. Знали су они то, али кога брига? Њима је послужило сврси.
Кутије од поклона, торте, пластични тањири, чаше, све је то остало иза родитеља и малог слављеника. Али знате шта је од свега овога најтужније? Не, није толико ова слика. Неки вредни људи то су покупили. Али остала је лекција малом слављенику и другој деци која су ту била. Неко на коме свет остаје научио је да је у реду смеће остављати иза себе, да је природа ту да се уништава, да ништа није важно док је њему све потаман. И кад тај слављеник једног дана буде одрастао човек, вероватно ћете га видети како избацује папирић из аутомобила или како пикавац баца на земљу. Ни све лекције научене у вртићу и школи неће му помоћи. Кад су они који су најважнији, који су га створили, за собом оставили овако нешто.
Порука за оне који воле да рођендан славе на јавним површинама и у парковима – то је баш лепо, али, молимо вас, своје смеће понесите са собом. Само до најближег контејнера. Није тешко, а осим што ће после вас, можда, још неко моћи да седне и ужива у парку, научићете своје дете да је Земља једини дом који има. И нећете се осрамотити пред гостима.