„Kada ste roditelj, imate pravo da budete tužni. Takođe, Vaše dete može da Vas vidi da ste tužni.
Tuga je sastavni deo života, kao i svaka druga emocija. Tuga nije bauk, a ni Babaroga. Roditelji obično ne vole da ih deca vide da su tužni, misle da će time “pokvariti” srećno odrastanje njihove dece. Obično smatraju da je tuga emocija kojom se treba baviti u zrelijim fazama života i najčešće tu emociju ne vole da pokazuju pred decom.
I onda deca obično ne znaju šta će sa tom emocijom kada ih ona obuzme. A znaće šta sa njom da rade, ako ih roditelji tome nauče. Ne samo pričom, već i primerom. Kada roditelji prihvate tu emociju i ne stide se da je pokažu pred decom, uče decu da upravljaju tom emocijom i da oni imaju pravo na nju. A to je već relaksirajuće, činjenica da ti roditelj ne kaže: “Ne budi tužan, nema potrebe“.
Važno je znati da nije dobro da budete tužni kontinuirano i da Vam tuga oboji dane i noći. Predlog je da pronađete vreme za nju. Podelite sa detetom da Vas je neka situacija rastužila, nacrtajte svoju tugu, dajte joj ime i iskoristite tu priliku da i dete to isto uradi. Ako Vi prihvatate da su Vaša emocionalna stanja u redu i Vaše dete učite tome.“
-Smiljana Grujić- psiholog
Ilustracija: @lunartcy