Kroz kaznu, možda dete i shvati što mu roditelj dopušta da radi, a što ne, jer strah od kazne neko vreme može da bude delotvoran, no teško da kazna može pomoći detetu u zdravom odrastanju. Kazna narušava dečji osećaj samopoštovanja i vrednosti i ugrožava integritet i dostojanstvo deteta
Kazna! Vjerujem da većina ljudi već na samu spomen te reči ima neugodne osećaje, možda i živa sećanja. Otimanje predmeta, uzimanje igračaka, teranje u „ćošak“ ili „tajm-out“, prekor, ružne reči, zabrane različitih aktivnosti, lagani udarci po guzi, šamari, udarci po rukama…
Što se kaznom želi postići? Pomoći detetu da shvati što je poželjno ponašanje, a što nije? Osigurati da nas dete razume, izraste u samostalnu i odgovornu osobu, nauči donositi odluke i rešavati probleme?
Kako kazna zaista deluje?
Kroz kaznu, možda dete i shvati šta mu roditelj dopušta da radi, a što ne (strah od kazne neko vreme može biti delotvoran), međutim teško da kazna može pomoći detetu u zdravom odrastanju. Kazna narušava dečji osećaj samopoštovanja i vrednosti. Njome poručujemo detetu da se njegovi osećaji i misli ne trebaju poštovati, da nije dobro i važno takvo kakvo je. Kažnjavanje ugrožava integritet i dostojanstvo deteta.
Vođenjem i odgajanjem jeteta na način koji uvažava i poštuje obje strane, i dete i roditelja, možemo učiniti puno više! Postići da nas dete čuje, uvaži naše zahteve i želje. Podstaknuti dete na poželjno ponašanje. Naučiti ga kako da rešava sukobe i probleme i donosi mudre odluke.
Stoga, pre nego što odlučimo šta učiniti u situaciji kada se naše želje i potrebe razlikuju od potreba i želja deteta, odnosno kada se dete ponaša drugačije od onog što smatramo poželjnim ili dobrim, razmislimo najprije! Udahnimo i „izbrojimo do deset“, odabirući alternative kažnjavanju dece!
1. Prepoznajte potrebe deteta
Utvrdite koje potrebe se nalaze u podlozi detetovog ponašanja. Pomoznite mu da ih iskaže i zadovolji na primeren način. Budite svesni da deca imaju potrebu za kretanjem, istraživanjem, samostalnošću i da su po prirodi znatiželjna, nestrpljiva, ponekad nemirna i zahtevna, puna energije. Takođe, i deca, kao i odrasli, imaju potrebu za poštovanjem, ljubavlju, osećajem vlastite vrednosti.
Osigurajte okolinu primerenu detetu i njegovim razvojnim potrebama i mogućnostima. Imajte realna očekivanja od deteta. Nije realno da će dete mirno sediti sat vremena dok vi na prier pijete kafu ili razgovarate s nekim.
2. Prihvatite detetove emocije
Slušajte svoje diete, saznajte kako se oseća i prihvatite kako ugodne, tako i neugodne emocije koje doživljava. Sve one su potrebne za zdrav emocionalni razvoj i sastavni su deo života. Ako je dete frustrirano, jako ljuto, besno, prepljavljeno emocijama; pustite neka ih izrazi. Dete se tek tada može smiriti. Budite uz njega, bez kritike i požurivanja. Pružite mu utehu kada za to bude spremno.
3. Pre nego reagujete, razmislite o svojim osećajima
Uzmite predah i otkrijte zbog čega vam smeta ili ljuti ponašanje deteta. Imajte na umu svoje potrebe, no pazite i na potrebe deteta. Budite sjesni da dete nije odgovorno za vaše misli i osećaje! Ako ste vi ljuti ili se osećate bespomoćno, to je vaš osećaj i vaša odgovornost! Zapitajte se biste li voleli da se neko drugi prema vama ponaša onako kako ste vi odlučili da reagujete na detetovo ponašanje.
4. Ako ste jako uznemireni izdignite se iznad situacije dok ponovo ne steknete kontrolu
Tek tada odlučite što će te uraditi. Obično imamo dovoljno vremena razmisliti i odabrati svoju reakciju. Unapjed možemo da promislimo kako ćemo postupiti u situaciji za koju iz iskustva znamo da je moguće da se dogodi. Razmislite, često tražimo od deteta da ima samokontrolu, dok je istovremeno mi sami nemamo.
5. Pružite detetu informacije i objasnite zbog čega nešto tražite
Pri tom imajte na umu njegovu dob i spoznajne mogućnosti. Na primer, dete mlađe od dve i po do tri godine ne može razlikovati što je dobro, a što loše, uzrok i posledicu. Kako biste naučili dete da sprema igračke, recite mu da igračke spremamo kako bi se kasnije mogli igrati s njima i kako bi ih lakše našli.
Podelite s detetom kako se osećate, odnosno kako njegovo ponašanje utiče na vas. Recite mu na primer „Umorim se kada moram pospremati sve igračke koje izvadiš iz ormara.“ ili „Ne sviđa mi se kada te moram više puta zvati da dođeš ručati. Volela bih da dođeš kada te prvi put pozovem.“
6. Pronađite alternative, jasno recite i pokažite djetetu kakvo ponašanje od njega očekujete
Umesto „Ne trči“ recite mu „Hodaj polako.“ Umesto „Baš si zločest“ recite „Želim da me slušaš kada ti govorim.“ Kada dete želi da izvadi još igračaka iz ormara, uz gomilu koju je već izvadilo, nemojte samo reći „ne“, recite mu što može to da uradi, na primjer „Možeš izvaditi druge igračke i igrati se njima kada pospremimo ove koje su vani.“ Ponudite alternativu „Igrati se možeš u sobi, ne ovde za stolom.“
7. Dajte detetu izbor i dopustite mu neka uči iz vlastitog iskustva
Podstaknite ga na samostalnost. Neka samo donosi odluke u okviru svojih mogućnosti. S čim će se igrati, koliko će jesti, kuda će se kretati, šta će obući… Tako dete uči da bude odgovorno prema sebi (i prema drugima), zadovoljava svoju potrebu za samostalnošću i stiče osjećaj vlastite vrednosti.
Dijete vrlo brzo uči kada mu se dopusti da uči iz svog iskustva. Ako se dete igra s nekom igračkom i iz nepažnje je pocepa, ono može da uvidi što se događa kada se „stvari ne čuvaju“. Ako ne spremi igračku, možda je drugi dan neće naći. Ako se ne najede dovoljno, možda će deo dana biti gladno. Ako ne obuče jaknu, možda će mu biti hladno. Nemojte tada „držati pridike“ detetu, pomozite mu da stekne uvid, da uči iz iskustva.
8. Pripremite dete na situaciju koja ga očekuje
Ako idete, na primer, u prodavnicu ili u goste, objasnite detetu kako očekujete da se tamo ponaša, što i koliko može da kupi u prodavnici , kako će vam reći (ako je malo starije) kada više ne bude imalo strpljenja da bude u gostima. Možete tačno isprobati rečenice koje dete i vi možete koristiti, odigrati unapred razgovor ili situaciju koja vas očekuje.
9. Odaberite situacije u kojima ćete insistirati na pravilima, ali i one u kojima može biti izuzetaka
Birajte situacije u kojima ćete govoriti „ne“. Razmotrite koja su vam pravila izuzetno važna, a koja nisu. Učinite ustupke, dopustite poneki izuzetak. Ne mora sve uvek biti onako kako ste planirali, možda dete može ponekad poesti slatkiš pre ručka, otići kasnije na spavanja ili preskočiti užinu.
Međutim, kada je u pitanju sigurnost deteta, budite odlučni i poduzmite akciju. Držite dete čvrsto za ruku ako želi samo pretrčati preko ceste. Primite ga ako se krene penjati prema otvorenom prozoru.
10. Budite primer svom detetu i učite ga od malena kako se rešavaju sukobi i nesporazumi
Svojim ponašanjem najbolje ćete pokazati detetu kako da traži ono što želi, rešava sukobe, donosi odluke; poštujući pri tom sebe i druge.
U situaciji neslaganja, pitajte dete kao bi ono rešilo problem. Razgovarajte s detetom, o njegovim potrebama, željama, mislima i osećajima. Podelite i svoja razmišljanja i osećaje. Ako je nešto detetu jako važno, a vama nije toliko, možda se možete dogovoriti da ipak „bude po njegovom“. Zajedno pronađite rešenje problema ili sukoba koje odgovara obema stranama. Bilo da se radi o pospremanju igračaka, odlasku na spavanje, hranjenju ili izlasku van. Ipak, imajte na umu svoju roditeljsku odgovornost i da će te za mnoge stvari, iako ste uključili dete, vi donositi odluke.
Podsetnik za kraj
Ne zaboravite, vi kreirate atmosferu u kojoj dete odrasta. Unesite što više radosti i smeha u vaš odnos. Razgovarajte, igrajte se i družite. Pronađite dete u sebi i ne doživljavajte sve previše ozbiljno!
Dete možemo usmeravati u njegovom odrastanju čuvajući njegov integritet i dostojanstvo, poštujući njegove potrebe, misli i osećaje. Tako dete izrasta u samostalnu, odgovornu i zadovoljnu osobu. Osobu koja poštuje i cieni i sebe i duge.
Djecu možemo odgajati bez kažnjavanja!
Piše: Natalija Stanković