Kako podstaći laktaciju i ne odustati od dojenja?
Dojenje nikada nije tema kada žene razgovaraju o bebama, barem ne glavna, a i kada se ode na neku od školica za trudnice, dojenju se posveti vrlo malo vremena ako se uopšte o tome značajnije razgovara.
Sa druge strane, izgleda da je dojenje deteta i njegova prehrana u prvim mesecima postao čitav biznis na kome zarađuje farmaceutska industrija ali i lekari i bolnice koje ponekad i krše zakon dajući novorođenčadima u bolnicama veštačko mleko i ne probajući da sa majkom uspostave laktaciju.
Kada majka sa detetom dođe kući, čeka je još veće neznanje, zablude, mitovi pa i sujeverje oko toga kako dojiti, da na kraju i sama odustane od toga, bojeći se da će joj dete usporiti sa rastom ili oboleti zbog nepravilne ishrane. Nećemo preterati ako kažemo da ponekad i sami zdravstveni radnici doprinose tome dajući oprečne i nedovoljno objašnjene savete, dok mediji i televizija prosto bombarduju „lakim“ rešenjima u vidu adaptiranog mleka od kojeg je beba jedra, zdrava i ne plače.
Još je veći problem što se, usled obaveze da se dojenje predstavi kao prvi izbor u ishrani dojenčeta (prema odredbama Svetske zdravstvene organizacije), dojenje sve više mistifikuje i u samim medijima i lekarskim organizacijama, dojiljama se savetuje šta i koliko da jedu i piju, zabranjuje šta i koliko da jedu, govori im da tokom dojenja će „dovesti liniju u red“, kao da je to najvažnije u tom trenutku (a i nije baš sasvim tačno) i preti da će svaka namirnica koja bebi ne prija preko mleka ući u njen organizam i napraviti problem sa zdravljem. Neretko će patronažna sestra zabraniti dojilji da jede jagode ili orahe, tvdeći da će preko mleka izazvati alergiju kod deteta, dok je istina upravo suprotna od toga – dete se uzimanjem tih namirnica priprema i navikava na tu vrstu alergena i priprema za njihovo samostalno uzimanje. Sve to odvraća i najspremniju majku da doji.
Razloga za dojenje ima toliko da nemamo mesta da se sada time bavimo. Ono što je važno reći to je da niz psihofizioloških faktora utiče na to da se dete u tim prvim mesecima razvija pravilno i prirodno, bez opasnosti od alergija, problema sa varenjem ili gubitkom kilaže. Dojenje doprinosi opštem zdravlju deteta ali i majke, zbližava ga sa njom i pomaže navikavanju na spoljašnju sredinu. Osim toga, kako dete raste tako uzima i ostalu hranu ali još uvek dodaje majčino mleko kao najbolji izvor hranljivih materija. Dojiti treba onoliko koliko majci i detetu prija i okolnosti odgovaraju, a prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije do navršene druge godine, jer nakon toga mleko gubi sva svojstva. Ima slučajeva da žene nastavljaju dojenje i nakon toga i to im ne predstavlja nikakav problem ili smetnju.
Ipak, šta raditi sa onim ženama koje su tek izašle iz porodilišta i ne znaju kako da ovaj problem reše?
U prvim danima sa bebom treba dojiti isključivo na zahtev. To znači svaki put kada beba traži, pa makar bilo i na pola sata. Međutim, treba voditi računa da beba doji što je duže moguće, najmanje 15 minuta. Razlog je što mala beba, pogotovo odmah nakon rođenja i sa žuticom koju najverovatnije ima, brzo zaspi odmah čim se zasiti sa prvim kapima mleka. Tako se dešava da se brzo probudi ponovo gladna, doji vrlo malo opet dok se ne zasiti, pa opet zaspi. Nakon nekoliko ovakvih kratkih podoja beba počne sve češće da se budi i sve kraće da doji, dok majka uspaničeno ne pomisli da nema mleka i da mora da je dohranjuje. Rešenje je dojiti što duže u svakom podoju, vodeći računa da beba ne zaspi tokom dojenja. To se može postići nežnim glađenjem bebinih nogica ili obraza. Nakon nekoliko dana to će se razrešiti i beba će dojiti sve duže, sa sve dužim pauzama.
Zapamtite da svaka žena ima mleka za dojenje, osim onih koje su imale neki zdravstveni problem koji je uticao na smanjivanje mlečnih žlezda. Veličina grudi, broj prethodnih porođaja kao ni veličina majke ne utiče na količinu mleka.
Mleko se stvara dojenjem i nikako drugačije. Kada beba zaplače ili povuče bradavicu, signal iz mozga podstiče lučenje hormona koji izaziva lučenje mleka. Što češće dojite bebu, taj signal se češće i šalje, podstičući mleko iz dojki. Neki lekari preporučuju dodatno izmlazanje pumpicama koje imaju isti efekat, da dojke stvaraju više mleka, jer one bukvalno rade po principu ponude i potražnje – više mleka se izdaje iz dojki, mozak „naređuje“ da se više stvara, kada beba smanji količinu, mozak šalje signal da se proizvodi manje. I to je sve što je potrebno za početak.
Iako postoje i posebne namirnice za koje se tvrdi da povećavaju količinu mleka, poput kravljeg mleka (neki nutricionisti tvrde da enzimi u mleku podstiče stvaranje mleka), čaj od komorača ili pivski kvasac, oni samo privremeno mogu da povećaju količinu mleka u dojkama. Potrebno je takođe i uzimati više vode, jer mleko uzima tečnost iz majčinog organizma.
I najvažnije, potrebno je dobro spavati. Tokom sna se stvara oksitocin koji podstiče lučenje mleka i doprinosi opštem pozitivnom stanju organizma. Iako mladoj majci to zvuči kao nemoguća misija, neophodno je što duže i češće spavati u prvim danima sa bebom. Kako su naše bake govorile – kada spava beba, spavajte i vi. I za njeno i vaše dobro.
Autor Dragana Ranđelović
Izvor: kodren.com