Прва помоћ против гушења деце
Ситне играчке или предмети које малишани стављају у уста криви су за чак трећину смрти млађих од 14 година
НА свакој малој или играчки од ситних елемената пише да их не треба давати малој деци, јер постоји опасност да их ставе у уста и угуше се. И поред тога што нас таква упозорења прате од када се у нашем животу појави беба, статистика показује да деца и даље страдају од гушења предметима које су случајно ставили у уста. Гушење страним предметом криво је за готово трећину свих смрти малишана млађих од 14 година. Што су деца млађа, то је проблем већи, с једне стране због још неусклађеног система дисања и храњења, а с друге, због самог облика једњака који је још цилиндричан и „погоднији“ за опструкцију.
Када проблем почне, постоје начини да се избегне трагедија. Али, треба знати и шта никако не треба чинити. Тако, рецимо, никада не треба покушавати да се предмет прстима извуче из дететових уста.
Пакао за родитеље почиње када у уста залута превелики залогај, одломљени комад јабуке, недовољно сажвакана кора хлеба, или откинуто дугме, покидани део играчке… Дететове очи се шире, почиње да кашље. Инстинктивно, тело покушава да избаци предмет који се заглавио и поново успостави дисање. У већини случајева, неколико закашљавања ће га и избацити. Када то није довољно, од кључног је значаја знати како детету помоћи. Педијатри су зато направили „списак“ правила о поступању против случајног гушења.
1. Кад приметите да је детету нешто запело у устима покушајте да га наведете да се накашље, јер је кашаљ природни начин да се избаци страно тело. Положај у тренутку кад страно тело још не смета није важан, дете ће се инстинктивно поставити како треба.
2. Ако се страно тело већ заглавило и прекинуло дисање, било би најбоље да неко одмах позове хитну помоћ, али дете за то време никако не смете оставити само, већ почните да му пружате помоћ.
3. Ухватите дете за доњу вилицу и положите га преко свог колена. Ако сте дешњак и држите дететову вилицу десном руком, онда преко десног колена. Ако сте леворуки, обратно.
4. Другом, слободном руком, ударите дете дланом пет пута између лопатица (пазите да га не ударите по глави). Глава је окренута наниже, тако да предмет испадне, а не да се врати у грло.
5. После пет удараца дланом, ако предмет није испао, подигните дете и предузмите такозвани Хајмлихов захват, испод дијафрагме. Хајмлихов захват се обавља тако што је једна шака савијена у песницу, са палцем у осталим прстима, док је друга шака обухвата тако да је палац окренут ка грудној кости. Захват се обавља тако што се тако стиснуте шаке уз притисак енергично окрену полукружно. Тако се изврши притисак на грудни кош, избаци се ваздух и ослободе дисајни путеви. Ту технику треба смењивати са покушајем избацивања преко колена.
6. Ако дете изгуби свест, треба га положити на леђа и повести рачуна о томе да су му дисајни путеви слободни и да више нема ништа у устима. Потом позвати хитну помоћ.
7. Само у случају да се предмет који спречава дисање добро види и штрчи толико да може добро да се ухвати, он се сме вадити рукама. Ако не, никако не треба детету стављати прсте у уста, јер постоји опасност да се предмет још више заглави.
8. Ако је дете у несвести, у очекивању хитне помоћи треба му дати вештачко дисање: три пута по пет удисаја, праћених са тридесет компресија грудног коша (срчане масаже).
9. Тако треба радити све док не дође хитна помоћ.
Извор: Новости