Prva pomoć protiv gušenja dece
Sitne igračke ili predmeti koje mališani stavljaju u usta krivi su za čak trećinu smrti mlađih od 14 godina
NA svakoj maloj ili igrački od sitnih elemenata piše da ih ne treba davati maloj deci, jer postoji opasnost da ih stave u usta i uguše se. I pored toga što nas takva upozorenja prate od kada se u našem životu pojavi beba, statistika pokazuje da deca i dalje stradaju od gušenja predmetima koje su slučajno stavili u usta. Gušenje stranim predmetom krivo je za gotovo trećinu svih smrti mališana mlađih od 14 godina. Što su deca mlađa, to je problem veći, s jedne strane zbog još neusklađenog sistema disanja i hranjenja, a s druge, zbog samog oblika jednjaka koji je još cilindričan i „pogodniji“ za opstrukciju.
Kada problem počne, postoje načini da se izbegne tragedija. Ali, treba znati i šta nikako ne treba činiti. Tako, recimo, nikada ne treba pokušavati da se predmet prstima izvuče iz detetovih usta.
Pakao za roditelje počinje kada u usta zaluta preveliki zalogaj, odlomljeni komad jabuke, nedovoljno sažvakana kora hleba, ili otkinuto dugme, pokidani deo igračke… Detetove oči se šire, počinje da kašlje. Instinktivno, telo pokušava da izbaci predmet koji se zaglavio i ponovo uspostavi disanje. U većini slučajeva, nekoliko zakašljavanja će ga i izbaciti. Kada to nije dovoljno, od ključnog je značaja znati kako detetu pomoći. Pedijatri su zato napravili „spisak“ pravila o postupanju protiv slučajnog gušenja.
1. Kad primetite da je detetu nešto zapelo u ustima pokušajte da ga navedete da se nakašlje, jer je kašalj prirodni način da se izbaci strano telo. Položaj u trenutku kad strano telo još ne smeta nije važan, dete će se instinktivno postaviti kako treba.
2. Ako se strano telo već zaglavilo i prekinulo disanje, bilo bi najbolje da neko odmah pozove hitnu pomoć, ali dete za to vreme nikako ne smete ostaviti samo, već počnite da mu pružate pomoć.
3. Uhvatite dete za donju vilicu i položite ga preko svog kolena. Ako ste dešnjak i držite detetovu vilicu desnom rukom, onda preko desnog kolena. Ako ste levoruki, obratno.
4. Drugom, slobodnom rukom, udarite dete dlanom pet puta između lopatica (pazite da ga ne udarite po glavi). Glava je okrenuta naniže, tako da predmet ispadne, a ne da se vrati u grlo.
5. Posle pet udaraca dlanom, ako predmet nije ispao, podignite dete i preduzmite takozvani Hajmlihov zahvat, ispod dijafragme. Hajmlihov zahvat se obavlja tako što je jedna šaka savijena u pesnicu, sa palcem u ostalim prstima, dok je druga šaka obuhvata tako da je palac okrenut ka grudnoj kosti. Zahvat se obavlja tako što se tako stisnute šake uz pritisak energično okrenu polukružno. Tako se izvrši pritisak na grudni koš, izbaci se vazduh i oslobode disajni putevi. Tu tehniku treba smenjivati sa pokušajem izbacivanja preko kolena.
6. Ako dete izgubi svest, treba ga položiti na leđa i povesti računa o tome da su mu disajni putevi slobodni i da više nema ništa u ustima. Potom pozvati hitnu pomoć.
7. Samo u slučaju da se predmet koji sprečava disanje dobro vidi i štrči toliko da može dobro da se uhvati, on se sme vaditi rukama. Ako ne, nikako ne treba detetu stavljati prste u usta, jer postoji opasnost da se predmet još više zaglavi.
8. Ako je dete u nesvesti, u očekivanju hitne pomoći treba mu dati veštačko disanje: tri puta po pet udisaja, praćenih sa trideset kompresija grudnog koša (srčane masaže).
9. Tako treba raditi sve dok ne dođe hitna pomoć.
Izvor: Novosti