Кад се родимо, тврде научници, имамо скоро исти број нервних ћелија које ћемо користити до краја живота. Везе између тих ћелија почињу да се успостављају у најранијем узрасту, тако да адекватна стимулација побољшава развој интелигенције код детета. Али, не заборавите да не смете да форсирате ниједну когнитивну (сазнајну) функцију, јер на тај начин ризикујете да преоптеретите дете и изазовете поремећај као што је, на пример, несаница. Морате да запамтите да је дете тек у одређеном узрасту у стању нешто да савлада и схвати. Родитељ је ту да препозна критичан период за развој одређене вештине или способности и да подстакне тај развој у том тренутку. То и није тако тешко како обично мисле новопечени родитељи – довољно је да се пажљиво прате дечје потребе и да се одговара на њихове захтеве.
Пажња је важнија од сваког поклона
У нашим условима, сваком родитељу утешно ће звучати да је за развој детета много важније време које родитељ проведе са њим, него поклони које ће му купити. Научници су утврдили да су љубав, пажња, истинско занимање родитеља за дете и свакодневно бављење њиме, далеко важнији од образовања родитеља, професије, богатства или бројности породице.
Функција руку у служби развоја говора
Проучавајући развој дечјег нервног система, посебно развој говора, физиолози су открили велико стимулативно значење функције руке. Зашто се особа која не може да нађе праву реч, често помаже гестовима? И зашто дете, док пише или црта, плази језик? Показало се да ниво развијености дечјег говора директно зависи од степена формираности финих покрета прстију руку. Физиолози су утврдили и следећу законитост: када развој покрета прстију одговара узрасту, развој говора је такође нормалан; али када развој фине моторике заостаје, заостаје и развој говора. Научници верују да се формирање важних говорних зона у мозгу остварује под утицајем нервних импулса прстију руку. Што су бебини прстићи активнији, то се боље остварује говорни, емоционални и интелектуални развој детета.
Шта ту родитељ може да уради?
Психолози препоручују родитељима да од најранијег узраста почну с вежбама и говорно-ритмичким играма. Поред тога што су веома забавне за бебу, служе као прва ритмичка и музичка стимулација и подстичу будући развој говора. То су уједно вежбе развоја слуха и и перцепције простора, осећаја за темпо и ритам, вежбе фине и грубе моторике, кроз које се стиче контрола читавог тела.
Чули сте за емоционалну интелигенцију?
Савремени психолози тврде да без ЕQ фактора не вреди ни онај фамозни IQ. Истраживање ЕQ је хит у свету, а тренутно научници покушавају да схвате како се IQ и ЕQ (општа и емотивна интелигенција) узајамно допуњују. Када је реч о елементима успеха у животу, тврде да IQ чини око 20 одсто успеха. Остало зависи од других фактора, као што су припадност одређеној класи, срећа, неуролошки процеси у мозгу и, наравно, ЕQ. Самосвест је од кључног значаја за емотивну интелигенцију.
То је способност да будемо срећни због онога што осећамо. Самосвест је најважнија, јер нам омогућава самоконтролу, која није важна зато да бисмо угушили осећања, већ зато да бисмо спровели оно што хоћемо. У процесу васпитања и подизања детета, кључни фактор у развој самосвести су љубав и нежност. Безрезервна и безусловна преданост, коју зрео и здрав родитељ поклања детету, учиниће много више за дечји развој него било шта друго.
Како подстицати интелигенцију детета
До трећег месеца
* Милујте своју бебу што више, јер то подстиче развој њених телесних и душевних функција.
* Купите играчке разних боја и ставите их тако да их дете види.
* Пуштајте беби лепу музику. Познато је да класика стимулише мозак.
* Дозволите беби да се игра водом док је купате.
Од три од шест месеци
* Набавите играчке које се крећу да би их беба пратила погледом.
* Сакривајте играчке, а беба нека их тражи.
* Што чешће водите бебу у шетњу.
* Стално разговарајте са својом бебом.
Од шест до 12 месеци
* Дозволите беби да пузи и да на тај начин упознаје свет.
* Храните је што разноврсније.
Од 12 до 18 месеци
* Нека дете упражњава што више игара и физичких вежби.
* Дајте детету шансе да учествује у комуникацији са околином.
Од 18 до 36 месеци
* Нека се дете игра словима и бројевима да би се навикло на разне облике.
* Са две године дете већ може да научи правила неких игара.