Da bi pomogla roditeljima u vaspitanju dece, dr Suzan Forvard, ekspert za roditeljstvo, je identifikovala nekoliko vrsta psihički nezdravih odnosa
Da bi pomogla roditeljima u vaspitanju dece, dr Suzan Forvard, ekspert za roditeljstvo, je identifikovala nekoliko vrsta psihički nezdravih odnosa. Okrivila je alkoholizam, nasilništvo, agresivno nametanje sopstvene volje i sistema vrednosti, verbalnu torturu… Rezultate do kojih je došla procesom istraživanja, zapisala je u knjizi „Otrovni roditelji“, izlistajući sedam stvari koje nastaju kao posledica lošeg vaspitanja.
Pročitajte i Problemi u ponašanju deteta koje ne biste smeli ignorisati …
1. Život bez oslonca. Ovo je prilično rasprostranjen problem, jer nastaje onda kada su roditelji „zlostavljači“, fizički ili mentalni, ili nisu bili usredsređeni na kvalitetno vaspitanje mališana i stvaranje osećaja sigurnosti. Takva deca i kada odrastu podsvesno veruju da je sasvim normalno da ih drugi tretiraju kao što su ih doživljavali roditelji, pa žive bez vere da na nekog mogu da se oslone.
2. Teško prihvataju odbijanje i neuspeh. Deca „otrovnih“ roditelja često su sklona zastrašujućim reakcijama na sve što nije „zvezdani“ uspeh. Ona moraju da budu najbolja u svemu ili ništa ne vrede, jer su ih tako vaspitavali.
3. Imaju ekstremne reakcije koje ih zbunjuju. Ako često „polude“ zbog stvari koje nisu bitne, to može da bude pokazatelj da u njihovoj glavi sve kockice nisu složene kako treba, zato što su im roditelji agresivno branili mnoge stvari u detinjstvu, prisiljavajući ih da sve bude pod konac.
Pročitajte i Problemi sa učenjem – prepoznajte znakove na vreme
4. Lične emocionalne potrebe stavljaju na poslednje mesto. Ako je odraslo uz verbalno ili fizički nasilnog roditelja, dete će sigurno sopstvene emocionalne potrebe stavljati na kraj i loše će se osećati ako pokuša drugačije.
5. Ne znaju ko su nakon odrastanja. Mnoga deca smatraju da im je teško da utvrde ko su i kakvi su zapravo, kao i šta osećaju. To se događa zato što su zbog nezdravih odnosa sa roditeljima godinama strahovali da izraze sebe i svoja osećanja, potiskivajući ih.
6. Njihov „unutrašnji glas“ je vrlo kritičan. Psihologija samopoštovanje definiše kao osećaj vlastite vrednosti, a deca otrovnih roditelja često imaju ozbiljne probleme na tom području.
7. Osećaju se odgovornim za ponašanje svojih roditelja. Oni koji su odrasli u otrovnom okruženju često ne priznaju da su njihovi mama i tata učinili bilo šta pogrešno, jer im je toliko duboko usađen osećaj krivice, da teško mogu da ga se otarase.
Pročitajte i Poremećaji pažnje kod dece