Ona počinje da plače, vrišti …
„Mama, mrzim te, hoću van, hoću da se igram s drugom decom, kako si takva…“
Kako reagujete na takvo ponašanje dece?
Uzvraćate li galamom, podizanjem glasa?
Počnete da se tresete od straha da to ozbiljno misli?
Odvalite joj šamarčinu?
Sve je to pogrešno. I sama se deca uplaše svih snažnih osećaja: besa, straha, ljubomore.
Pročitajte i 25 rečenica kojima ćete smiriti nervozno dete
Reagirate li na te osećaje jednom od pre navedenih reakcija, može doći do:
• smanjenja samopouzdanja kod dece: dete će početi da misli: “Mora da ne valjam kad se tako osećam.”
• neiskrenog, neautentičnog, ponašanja: “Moram se početi ponašati onako kako to roditelji od mene očekuju jer će me inače prestati voleti.”
• gubitka dodira sa svim osećajima, i pozitivnim i negativnim.
Roditelji znaju biti pravi majstori u negiranju dečjih emocija – tako da se njihove reakcije čak dadu i sistematizirati.
Pogledajmo kako roditelji još (pogrešno) reagiraju dečije ponašanje:
Negiranje da emocija uopšte postoji: “Ma što cmizdriš; pa to je samo mala ogrebotina!”
Sugesiranje što bi trebalo osećati: “Treba da voliš svog brata.”
Ismijavanje: “Samo mi nemoj reći da ćeš se opet rasplakati; baš si prava bebica.”
Upoređivanje deteta s drugima: Jesi li vidio kako ovaj dečko prije tebe nije plakao kad je dobivao injekciju?!
Pretnja i kažnjavanje: Čuj ti! Budeš li još jednom došla iz dvorišta plačući, zatvoriću te u sobu pa ćeš se sama igrati!
Pročitajte i Kako lako umiriti ljutito i nervozno dete
Kako pomoći detetu da izađe nakraj sa svojim neugodnim emocijama?
Doista je puno načina na koje to možete učiniti, a da pritom ne upadnete u zamku neke od upravo spomenutih reakcija.
Dopustite detetu da iskaže svoju srdžbu, čak i kad je ona usmerena prema vama:“Jasno mi je da si ljuta što te ne pustim i večeras van, ali upamti da sutra ideš ujutro u školu, i htela bih da se naspavaš.“
Kako svaka emocija snabdeva organizam dodatnom količinom energije, podstičite dete na neku telesnu aktivnost kojom će tu energiju potrošiti. Teško da će vam uspeti nagovoriti ga/ju da očisti kupatilo (a i što biste vi radili kad se razbesnite?), no može se udarati jastuk, urlati, baciti na pod i lupati nogama, pisati dnevnik, zauzeti telefonsku liniju za “višesatni” razgovor s prijateljicom, trčati oko kuće…
Najbolje je ako je vaše dete imalo priliku videti vas kao roditelje i odrasle kako se borite sa snažnim neugodnim emocijama. Naravno, nije zgodno ako pritom bacate posuđe, namještaj ili nasrćete na drugog roditelja. Oprezan treba biti i s pričama “kad sam ja bio u tvojim godinama…” Ako vam je to i inače često na repertoaru, lako je moguće da biste time sada samo dolili ulje na vatru. Ili biste se toliko uživeli u svoju priču da biste zaboravili kako je to trebala biti tek ilustracija za pomoć, a ne za odmoć detetu.
Pročitajte i 5 najčešćih maminih grešaka koje stvaraju nervoznu decu …
Za Akos.ba priredio: Nedim Botić