Studije univerziteta u Kvinslendu (Australija) pokazale su da agresija među braćom i sestrama, koja prolazi bez prekora, kasnije vodi pojavi anksioznosti i depresije.
Veze među braćom i sestrama vrlo su jake i osnova su za formiranje svesti o dobrom i lošem tj. formiranje moralnih sudova – učimo da delimo sa drugima, ostvarimo kompromis, zdravo rasuđujemo. S druge strane, ima dosta prostora za nadmoć, manipulaciju, i upotrebu agresije kao sredstvo ostvarivanja željenog cilja.
Velike su šanse da će dete, nad kojim brat ili sestra nekažnjeno vrše fizičku, verbalnu ili mentalnu agresiju, kasnije u životu postati povučeno, depresivno i anksiozno.
Postoji tanka linija između zdrave kompeticije i destruktivnog ponašanja, naročito ukoliko roditelj favorizuje jedno dete, a to je čest slučaj iako roditelji toga nisu svesni. Upoređivanje dece, konstantno hvaljenje jednog deteta, ili bilo kakav drugi poremećaj ravnoteže u odnosu roditelj-dete podstiče neprijateljstvo među decom.
Najbolje što roditelj može da učini je da razdvoji decu, pošalje ih u svoje sobe i, kada se smire, objasni im zašto je razočaran i zbog čega treba da nauče kako da se ponašaju kada su besni ili frustrirani. Takođe, vrlo bitno je pohvaliti ih kada su mirni, jer će u suprotnom shvatiti da dobijaju pažnju samo kada se ponašaju problematično.
Izvor: B92