Назив великог црквеног празника и пригодан поздрав изговарамо на неколико начина: Ускрс, Васкрс, Васкрсеније, Воскресеније, воскреснути, васкрснути, Христос васкрсе или Христос воскресе. Различити облици указују на порекло, односно на то да ли облик потиче из српскословенског или рускословенског језика.
У електронској комуникацији могу се прочитати и (неправилни) облици Христос васкресе, Христос воскрсе, Христос васкрс и сл.Реч Ускрс потиче из српског народног језика, у којем је У заменило почетно В (иза кога је следио тврди полуглас). Према томе, правилни облици су: Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено), као и поздрави Христос васкрсе (српскословенски) и Христос воскресе (рускословенски). Сви остали облици који се чују воскрсе/васкресе/васкрс не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику, што значи да су неправилни!