Stigao dopis iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U njemu, pored ostalog, lepo piše da su tableti koje su dobili nastavnici od pojedinih izdavačkih kuća korupcija, a kako stvari stoje, i mito!
Izdavačka kuća ne sme ništa da donira školi. Možda sme mesari, ili pekari?
I sad, pošto sam dobila svedočanstvo da sam korumiraTa, suočila se sama sa sobom i počela introspekciju.
Shvatila sam da nisam kriva za to što sam podložna korupciji.
Koreni korumpiranja moje ličnosti, personaliteta i digniteta sežu od mog najranijeg detinjstva. Za pojeden spanać, mama me korumpirala jagodama. Tata mi čitao bajke da bih zaspala. Nisu mi rekli da je to korupcija! I to su mi roditelji! No, pošto su bili prosvetni radnici, sad tek shvatam da su i oni, osim što su sigurno bili podložni korupciji, umeli i da korumpiraju, i to rođenu decu!
Posle sam se već lakše dala korumpirati. U prodavnici su mi vraćali žvaku umesto kusura, a ja, naivno navučena na korupciju, iste te žvake uzimala. Ma, ne samo uzimala, žvakala!
Duboko zagazivši u takav korumpirani život, kad sam bila srednjoškolka, za pet plaćenih paklica papirnih maramica dobijala sam šest. Tada se firma koja je korumpirala široke narodne mase, čak reklamirala čuvenim sloganom:“Platiš pet, dobiš šest!“
Dobijala sam na poklon knjige kao nekitamosuperđak, ne misleći da me neko podmićuje.
Ali, to je bilo u staroj Jugi, izgleda da je to bilo legalno…
Zaposlila sam se i u školi dobijala Orijentacione planove, debele, plave, ne znajući da je to korupcija (oh, koliko ću puta večeras ispisati tu odvratnu reč „KORUPCIJA“!?)
Posle, priručnike uz poručene udžbenike. Pa torbe (jadne i nikakve, ali, zovu se „torbe“) od raznih izdavača udžbenika. Posle je taj korupcionaški lobi uznapredovao. Umesto priručnika, slali mi CD s propratnim materijalom.
Do tada sam već oguglala na te nečasne radnje, a usput sam i sama naučila da, na primer, dajem mito konobaru koji me odlično usluži. Korumpirala sam sve gradske konobare sa po deset, a nekad i sa po dvadeset (dinara, hiljada, miliona, milijardi…u zavisnosti od važećeg kursa opadajućeg dinara). Ponekad i osmesima, moram priznati.
Primala mito od rođene dece, u vidu zagrljaja, davala mito istom merom, ne misleći da je to kažnjivo…
Ali, dobro, to je nematerijalno. Nego, da se vratim na materijalnu korupciju. Primam to svakodnevno. Kad kupujem jogurt i dve kile mesa, dobijem sličice Sunđer Boba, pa kad kupim tri pepsike, dobijem još jednu gratis, i tako, svakog dana… Te me neko podmiti, te me neko korumpira.
A korumpirali me i ovi iz kablovske, dali mi da mesec dana gratis gledam neke kanale koje nisam želela! Jednom me podmitio Zdravko Čolić, lično! Sigurno je on, jer sam uz karticu za mobilni dobila njegov CD!
Kad kupim kremu određene kozmetičke kuće, dobijem 30 % mita za kupovinu sledeće kreme.
Podmitila me i elektrodistirbucija, jedan jedini put kad sam na vreme platila struju. Dali mi mito u vidu popusta! Nevaljalci!
Da sam znala da su se služili nečasnim radnjama, prijavila bih ih Ministarstvu prosvete i koječega!
Da ja ne nabrajam dalje, da ne bih uvela neke eminentne institucije u istragu za krivična dela mita i korupcije, moram da izjavim sledeće:
Molim časni SUD MPNTR da uzme u obzir moj korupcionaški život prilikom izricanja presude u slučaju „tablet“.
Čim vratim sve što sam kao mito primila do sad: jagode, žvake, pepsi kole, papirne maramice, pogačice, video kanale, kilovate električne energije, kreme i dezodoranse, torbe i upaljače, hemijske olovke i rokovnike, vraćam i tablet, kineski, sa sve imenom našeg najvećeg naučnika!
Tako mi šes iljada solidarne pomoći!
Ivana Bošnjak Bošnjak