КАКО НАЈПРИМЕРЕНИЈЕ КАЗНИТИ ДЕТЕ?
Колико пута вам се десило да на улици или у парку видите неког родитеља који виче на дете, вређа га или га удара пред свима? И то онда изазива код детета осећај одбачености, неразумевања, фрустрације и патње, емоционалне и физичке што понекад може да направи дугорочне последице по дете, зар не?
Можда сте се некад запитали да ли када кажњавате дете то радите добро? Уколико желите да сазнате који су све начини да казните дете а да притом не бринете о трајним последицама, добићете одговоре у тексту испод.
Типови казни који су прихватиљиви:
1) Фрустрациона казна – одузимање пријатности детету – забрана слаткиша, телевизора, изласка напоље. Уколико је прекршај „тежи“ онда и степенујемо казну у односу на тежину прекршаја (уколико је заборавио да склони ствари може да буде лакша казна, нпр нема слаткиша тај дан, а уколико је намерно ударио брата, онда више дана нема слаткиша и телевизора)
2) Time out – дете се пошаље на безбедно место да размисли о свом понашању- колико година има, толико минута остаје у тиме оут-у без игре и ми смо поред њега док размишља како се не би осећао напуштеним и одбаченим. После тога питати дете шта је смислио док је размишљао, да ли зна због чега је био у тиме оут-у и како је требао исправно да уради уместо лошег понашања.
3) Корисно за нас / непријатно за дете – активност која ће за њега бити непријатна а нама корисна може да буде било каква активност које дете не воли, нпр. обавеза у кући (брисање прашине, усисавање, спремање соба које нису његове).
Увек треба прво опоменути дете за лоше понашање и припретити казном. Уколико ваше дете понови неприхватљиво понашање, онда морате бити доследни у извршавању казне. Нема попуштања у извршавању казне јер му онда шаљемо поруку да може да ради шта хоће и да ће се извући са тим понашањем јер ми нисмо довољно доследни. А задатак казне јесте да дете схвати да треба да промени неприхватљиво понашање и да се понаша боље.
Када је дете добро, треба га похавлити на нивоу понашања и бића (добро си то урадио, баш си био паметан), док је критика дозвољена само на нивоу понашања (ниси средио своју собу, ниси урадио домаћи, лоше си се понашао када си ударио брата), а на нивоу бића критика није дозвољена (глупане, идиоте, морону, магарче..).
ИГНОРИСАЊЕ детета као вид било какве казне је ЗАБРАЊЕНО.
Ваша Шумска бајка