Kažu da se Srbija obrukala kako je ispratila Dobricu Erića
Nije
Samo je pokazala svoje pravo lice
Kada se opraštamo od neke rijaliti zvezde danima se priča o tome
Zato što one imaju minuli rad koji se savršeno poklapa sa društvom kakvo trenutno jeste
A šta je ostavio Dobrica Erić iza sebe
Šta
Osim stotinak knjiga
Hiljade susreta sa decom
I mali milion dobrih emocija
To nema cenu
A zato nema ni vrednost u svetu u kome se sve gleda kroz novac
Dobrica je posthumno dobio nagradu posle smrti
Setili su se na vreme
Da je poživeo 103 godine
Tada bi ga se setili
Nikako za života
Kome su potrebni pesnici a kamoli tek dečiji
Kome su potrebni umetnici, generalno
Dobričinog formata i profila
Okrenuti narodu
Dobrica treba da bude srećan što su ga se setili i posle smrti
I to je nešto
Mnogih, velikih, ne sete se nikad
Ne znamo ni da su otišli, ne znamo ništa
Pojedine rijaliti ličnosti, šta god da im se desi, čitamo o tome
Malo jača prehlada, pijanstvo ili glupa izjava
Objavljuje se u nedogled
Ono što ne treba da zanima postaje glavna vest a ono što stvarno treba, koga briga
Zato, koga briga za nekog tamo Dobricu
Šta boli neke tamo drogirane idiote za čoveka koji je slavio život, ljubav, kao malo ko
Dobrica je čitav svoj vek posvetio deci
Nije mi žao Dobrice
On se spasio i oživeo svoje najbolje kako je znao
Živeći poeziju
Žao mi je svih nas
Koji ćemo kao Dobrica
Ma šta bili i uradili
Svesni da je malo onih koji će nam na kraju reći hvala
Što se mene tiče, hvala ti Dobrice
Tebi ne treba da pričam kako je biti pesnik u Srbiji
Ti to najbolje znaš
Zato se ne ljuti kako su te ispratili
Kako deca prema onima koji su ih stvorili
Tako će i njihova deca koju oni stvaraju
Sve je to krug
A tebi, dragi Dobrice, svaka čast na svemu
Uradio si sve sto si mogao
Nije do tebe
Do drugih je
To je njihova sramota
Ispratili su te kao neku tamo baba Stanu iz Rasnice, kod Leskovca
A ne kao najveći duh dečije poezije na ovim prostorima
Hvala onima koji su i tada bili uz tebe
I to je nešto
U društvu kakvo sve više postajemo