Na učenje utiču mnogi činioci. Svaki od njih, na svoj način, manje ili više utiče na proces učenja i usvajanja znanja.
Najčešće se navode sledećih sedam:
1. Fiziološko stanje
Za uspešno učenje izuzetno je važno vaše zdravstveno stanje, način na koji se hranite, boravak na vazduhu, fizička aktivnost, dovoljno sna…
2. Motivacija
Odugovlačite početak učenja, dosadno vam je dok sedite iznad knjige, čitate, ali pamtite vrlo malo, govorite sebi kako morate da učite, a ipak ne učite, kinjite sebe zbog toga…
Ovo sve znači da niste motivisani za učenje.
Kako da probudite motivaciju?
Glavni podsticaj učenju jesu pozitivan stav i volja, ugodne misli, pozitivna očekivanja. Gotovo 50% uspeha zavisi od toga koliko imate pozitivno gledište na sve oko sebe. Ishod često zavisi od očekivanja.
Još jedna dobra tehnika je da uredite prostor za učenje. Urednost je pola učenja (misli se na plan, radnu torbu, sto…). Napravite optimalnu temperaturu, neka prostorija u kojoj učite bude osvetljena, ne menjajte mesto za učenje (ista situacija stvara pozitivne asocijacije za učenje).
Slušanje muzike je takođe dobra strategija. Muzika jača um, oslobađa kreativne sposobnosti, čini telo zdravim. U knjizi „Mocartov efekt” Don Kampbel navodi da ugodna, nenametljiva i tiha muzika i do pet puta olakšava učenje i motiviše učenika.
3. Rad na času
Ovo podrazumeva aktivno prisustvo na času (učešće u diskusijama, postavljanje pitanja…), zapisivanje beleški, praćenje nastave sa punom koncentracijom…
4. Planiranje učenja
Planiranje je jako važno jer povećava efikasnost učenja. Vrlo je bitno da napravite plan učenja na dnevnom i nedeljnom nivou. Kod kreiranja dnevnog plana vodite računa koliko predmeta ćete učiti danas, kako ćete ih rasporediti, napravite da plan bude realan i izvodljiv, da između svakog predmeta postoji odmor, da odmor sadrži i neku ugodnu aktivnost (Internet, odlazak u bioskop, na piće i sl).
Pravljenje nedeljnog plana učenja je neophodno jer vi imate i svoj privatni život, interese i želje. Kreiranje nedeljnog plana pomoći će vam da steknete radne navike i omogućiti kontrolu nad vašim aktivnostima.
Evo jednog predloga kako bi trebalo da izgleda dnevni plan učenja:
Loading...
Reload document 
Open in new tab 5. Snalaženje u materiji koja se uči
Kada učite, vrlo je važno da razlikujete bitno od nebitnog, da sažimate gradivo u obliku vlastitih beleški, da uočite ključne reči i pojmove, da sadržaj prepričate svojim rečima tj. da izbegnete doslovno citiranje i učenje napamet.
6. Ponavljanje i uvežbavanje gradiva
Veoma je bitno da ponavljate gradivo koje ste prešli kao i da znate koliko puta to treba učiniti. Da bi se gradivo dobro naučilo, treba da ga ponavljate i nakon što ste ga prvi put tačno prepričali. Ovakav način učenja će vam pomoći da prevaziđete strah na ispitu i da tečno i razložno odgovorite na ispitno pitanje.
SAVETI ZA EFIKASNO UČENJE
- Napravi raspored dnevnih aktivnosti, isplaniraj vreme za učenje, odmor i razonodu.
- Uči svakog dana u planiranom terminu!
- Napravi plan učenja: gde ćeš učiti, šta i kojim redosledom.
- Najbolje je učiti za stolom, jer održava budnost.
- Pored sebe drži samo predmete neophodne za učenje.
- Uvek uči u istom radnom prostoru ili kutku, dobro osvetljenom i provetrenom.
- Obezbedi što mirnije uslove za učenje – bez muzike i telefonskih poziva.
- Kad god ispuniš plan, nagradi sebe nečim što voliš da radiš!
- Ako ti je „kondicija“ za učenje slaba, počni sa umerenim planovima koje možeš da ispuniš.
- Prvo, dok si odmoran, uči gradivo koje je teže.
- Pre učenja novog gradiva, podseti se šta si prethodno učio iz tog predmeta.
- Nemoj da učiš srodne nastavne predmete jedan za drugim, da ti se ne bi sve pobrkalo!
- Pravi pauze između učenja različitih gradiva, tako smanjuješ verovatnoću da se prethodno učeno gradivo zaboravi ili pobrka sa novim.
- Nemoj da učiš noću! Čovek ima svoj biološki sat, prema kome je noć predviđena za spavanje, a ne za učenje, pa će ti biti mnogo teže da zapamtiš gradivo.
- Nemoj da planiraš učenje odmah posle ručka!
- Dokazano je da je najefikasnije vreme za učenje od 8-11h i popodne od 16-19h.
- Ako nešto ne razumeš – pitaj nekoga da ti objasni!
JOŠ NEKOLIKO KORISNIH SAVETA ZA USPEŠNIJE UČENJE
- Kad god osetiš fizički umor ili da počinješ da se kočiš od sedenja, ustani, protegni se, uradi nekoliko čučnjeva, dotakni prste na nogama bez savijanja kolena…Možeš povremeno i da odeš na trčanje, tako da ti kiseonik „prostruji“ telom i mozgom.
- Uzimaj manje obroke, uzimaj ih često ako si gladan, nemoj da se izgladnjuješ, ali ne treba ni da se prejedeš.
- Namirnice „dobre za mozak“: riba, ovsene pahuljice, musli, banana, avokado, prokelj, zelena salata, dinja, kikiriki, čaj od nane.
- Svež vazduh pomaže da budeš koncentrisan, zato često luftiraj prostoriju u kojoj učiš.
- Redovno dovoljno spavaj – kad se fizički ne osećaš dobro, kad si neispavan, ni mozak tada ne funkcioniše najbolje.