Lekcije o štrajku
Lekcija br. 1: Istorija – učiteljica života
Vreme je da naučite prvu lekciju iz istorije koja se tiče štrajkova u prošlosti. Naime, nekada davno pre dve stotine godina radnici nisu imali ni penzije, ni socijalno osiguranje, a ponekad ni plate, nego su radili za dnevnice, jer im posao nije bio siguran… Ali, pretpostavljam da vi to već znate. Ono što ste možda zaboravili je da su njihove sindikalne vođe bili ljudi iz njihovog okruženja, koji su bili u najvećem riziku, najhrabriji među njima. Elem, i tada se sindikatima davala članarina, koja je služila za ovakve situacije u kojoj smo i mi ovih dana. Ako poslodavac u svojoj surovoj igri, zakine zaradu, što je očekivana mera onoga ko se bori protiv štrajkača, sindikat od članarine pomaže onima koji su ostali bez zarade, a u njihovom slučaju i bez posla. I tako su se oni ganjali narednih decenija, pa sve do ovih naših dana. Neki su štrajkovi propadali, ali ti nekadašnji radnici nisu odustajali od svoje borbe. Naprotiv, svaki put su tražili više, svaki put po malo, dok na kraju mi ne počesmo da uživamo u plodovima njihove borbe.
Lekcija br. 2: Socijalizmi u nama
Sindikate je u socijalizmu država preuzela pod svoje. Pa smo došli u besmislenu situaciju da poslodavac organizuje i plaća sindikalne predstavnike. I naravno, celu su priču razvodnili time što je novac od članarina godinama odlazio na svinjske polutke, večeru posle Sajma knjiga, 8-martovske poklone, a i za poneki izlet na kraju godine. Uz sve to kao šlag na torti, država nam je čak propisala i kako ćemo štrajkovati – čas od 30 minuta. Zamislite nekadašnjeg radnika kojem poslodavac/vlasnik recimo fabrike kaže: „Možeš da štrajkuješ, ali prvo odradi glavni deo posla, pa onda idi pa protestvuj.“ E, vidite li dragi štrajkači izvesnu sličnost s našim štrajkom?
Lekcija br. 3 : Naši u Grčkoj
Priča mi prijateljica koja se pre nekoliko godina odselila i živi u Grčkoj. Kada je dobila posao, prvo je morala da se učlani u sindikat, i da plati ozbiljnu članarinu (a ne ovaj simbolični džeparac koji mi dajemo). Zatim su joj rekli da ukoliko ne poštuje odluku sindikata, gubi pravo na bilo kakvu pomoć istog u slučaju gubitka posla, smanjanja plata. Tamo, naime, sindikat ima ulogu i da zaštiti i da nadoknadi razliku u plati od tih para. Da li ste se ikada zapitali kako su u Grčkoj štrajkovi tako masovni? E, pa to je razlog.
Dakle, šta mislite šta nam je činiti na kraju ove tužne priče o petomesečnom štrajku? Moje ideje su da bi trebalo da imamo ozbiljan sindikat koji neće imati nikakve veze s državom (u smislu finansiranja). Da odvajamo novac, koji će ostajati na našem sindikalnom računu, oročen za ovakve situacije. Već od jeseni, treba tražiti promenu zakona o štrajku koji je neprecizan (a koji naš zakon to nije?) i, a verovatno i niz drugih zakona koji nas onemogućuju u tome da napravimo ozbiljan sindikat (nepotkupljiv, koji će nas zaista predstavljati na pravi način). A onda nastaviti sa pritiscima na javnost u što većoj meri. Sada smo se prekalili, mislim da smo i ojačali, jer je ovo bila prava borba.
Najgori zaključak koji u ovom trenutku možemo da donesemo je da više nećemo štrajkovati. Ovo je samo jedna bitka, doduše izgubljena, ali rat još uvek traje.
Vera Isailović