Razvoj govora je tema koja privlači mnogo pažnje. Pre samo dvadeset godina, bilo je znatno manje onih koji su se za ovu temu interesovali jer je i dece sa problemima u govoru bilo daleko manje.
Zašto je došlo do tako naglog rasta broja dece koja imaju neku vrstu problema u razvoju govora, šta je zadatak roditelja, kako mogu da uoče problem, kad treba da reaguju neka su od pitanja na koje smo zatražili odgovor od Milice Vakić, logopeda, licenciranog floortime terapeuta i osnivača Logopolisa.
Milice, šta je dovelo do toga da danas imamo tako veliki broj dece sa poremećajem razvoja govora? Da li uticaj ekrana ključni faktor i šta je još tome doprinelo?
Kao logoped koji radi sa decom već trideset godina, mogu da pratim situaciju i svedočim o povećanju, kako broja dece sa poteškoćama u razvoju komunikacije, govora i jezika, tako i o sve širem dijapazonu odstupanja u razvoju dece. Mislim da su razlozi multiuzročni. Svakako da je vidljivost dece sa poteškoćama u razvoju jasnija, pa najveći broj dece biva obuhvaćen procenom i terapijom (što nije bio slučaj u prošlosti). To ipak predstavlja neku vrstu pomaka.
S druge strane, želela bih da istaknem činjenicu da, što se tiče ishrane, deca sve kasnije počinju sa uzimaju čvrstu hranu. Ako znamo da griženje, žvakanje i obrada hrane u ustima podstiče rad organa za govor, daje im dobre obrasce pokretljivosti, onda moramo prihvatiti i taj momenat kao jedan od onih koji utiču na odloženo progovaranje. Zatim, kvalitetno vreme provedeno sa decom je sve kraće, što zbog obaveza roditelja, što zbog mišljenja da „pametne” igračke mogu zameniti socijalne podsticaje.
Nedavno smo imali jednu malu diskusiju o tome kako dvojezičnost utiče na razvoj govora i da li je u redu sasvim malu decu izlagati učenju dva jezika paralelno. Šta vi o tome mislite?
Što se tiče dvojezičnosti, moj stav je da u porodicama koje su bilingvalne, najprirodnije je da dete bude izloženo maternjim jezicima svojih roditelja.
Da li u Srbiji postoje programi za učenje stranog jezika kao maternjeg i koji su benefiti, a šta su loše strane izlaganja deteta dvojezičnosti u najmlađem uzrastu?
Što se tiče ranog učenja stranog jezika, ukoliko se taj strani jezik uči na multidimenzionalan način, kao što se to čini u, recimo, Helen Doron, on podržava prirodnu potrebu deteta da uči kroz lično angažovanje, gledajući, slušajući i delajući istovremeno. Dakle ako je dete ravnopravni učesnik u tom procesu, a ne samo konzument, to je idealan način učenja stranog jezika. Jedino što može biti slaba strana je ukoliko dete ima rizik u razvoju govora i jezika. Samo tada učenje stranog jezika može za njega biti otežavajući faktor.
Koje su najčešće greške koje prave roditelji i time usporavaju razvoj govora?
Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete. Ali nekada preceni ili potceni detetove mogućnosti. Sa detetom treba ostvariti interakciju od samog rođenja, obraćati mu se, iako ono u tom periodu ne može da nam odgovori, ali moramo biti svesni da dete od prvog dana uči, prima, obrađuje podatke koje dobija. Tako pravi bazu za dalji razvoj. No, nekada roditelji imaju veoma visoka očekivanja, pa se malom detetu, koje još ne govori, obraćaju kompleksnim govorom koji može delovati zbunjujuće za dete. Dobro bi bilo prilagoditi brzinu, sadržaj i količinu govora detetovim mogućnostima. Zatim, izlaganje deteta ekranima sigurno neće pospešiti razvoj govora. Štaviše, usmeriće dete na jednosmernu komunikaciju, a ne na interakciju.
U kom uzrastu se i na koji način može prepoznati eventualna potreba da se dete odvede logopedu?
Logoped je osoba kojoj se treba javiti ukoliko dete, već na ranom uzrastu (u prvim mesecima života) ima poteškoće u hranjenju. Logoped će savetovati roditelje o postupcima ili će primeniti nutritivnu intervenciju. Što se tiče komunikacije, ukoliko dete ne odgovara na poziv, ne izvršava naloge, ne deli sa drugima svoja interesovanja, ne izgovara niti jednu ciljanu reč sa 18 meseci, javite se logopedu. Ako dete ne sklapa rečenicu sa 24 meseca, javite se logopedu.
Da li uzrast u kojem dete progovara može da govori o njegovoj inteligenciji? Roditelji dece koja su rano progovorila to često pripisuju inteligenciji, pa da li to ima neke veze?
Značajnije od detetove inteligencije, za razvoj komunikacije i govora je detetova emocionalno socijalna strana ličnosti. Emocionalno socijalno zrela i zainteresovana deca će imati veću potrebu da svoje ideje, misli i htenja razmenjuju sa drugim osobama.
Kad bi koji glasovi trebalo da budu potpuno usvojeni da bismo rekli da se govor uredno razvija? Da li dete od pet godina koje ne zna da izgovori L ili R ili neki drugi glas, a sve ostalo je uredno, treba da poseti logopeda?
Kratak odgovor na Vaše pitanje je DA. Do uzrasta od pet godina svi glasovi bi trebalo da budu usvojeni. Ukoliko nisu, trebalo bi potražiti pomoć logopeda.
Vi ste i sertifikovani floortime terapeut. Možete li nam reći nešto o značaju vremena koje roditelj provodi u igri sa detetom? Koliko je kvalitetnog vremena dovoljno posvetiti detetu svakog dana?
Navešću samo jedan podatak do koga su došli naučnici: Da bi se napravile nove sinapse u centralnom nervnom sistemu, potrebno je oko 400 ponavljanja, a kroz igru 10-20 ponavljanja. Šta nam to govori: da dok istovremeno radimo, gledamo i slušamo, brže i efektivnije učimo. Kvalitetno vreme posvećeno detetu bih okarakterisala kao vreme SA detetom (ne pored), BEZ distraktora (TV, telefona, kompjutera…), uz PRAĆENJE detetovog interesovanja (ne svog), uz puno ENTUZIJAZMA.
Na kraju, za roditelje koji imaju sasvim malu decu, kako mogu podstaći pravilan i pravovremen razvoj govora kod njih?
Obraćajte se deci primereno njihovom uzrastu: kratko, jasno, razumljivim govorom, ponavljajte, koristite emocije, pratite detetova interesovanja, pružite im osećaj kompetentnog sagovornika.