Свако дете вреди, и то пуно! Наравно, свако је различито и има различите вештине и способности. Исто тако, свако дете поседује сопствени ритам учења. Дефинисање детета његовим оцјенама ће се зато увек претворити у велику грешку која може да угрози дететово самопоуздање тако да се оно осети мање паметним и чак буде дискриминисано како од стране учитеља тако и другара.
Сваки родитељ који притиска дете да по сваку цену добије петицу (коју сањају мама и тата), детету може да нанесе штету и бол. Уместо да циљ буде најбоља оцена усмерите снагу да примиетите врлине и јаче стране вашег детета уз пружање подршке кад год наиђе на потешкоће.
Оцене су само индикатор
Дијете које добије лошије оцене из неког предмета није глупо. Једноставно нека дјеца лакше савладавају одређене предмете док имају потешкоћа у другим.
То је потпуно нормално, а неуспјех може да зависи од различитих фактора. На пример, дете може да има лоше оцене из неког предмета због начина предавања који није адекватан за његов стил учења. Можда дете спорије сазрева и једноставно још није спремно да схвати баш све концепте. Управо из ових разлога је веома важно да родитељи упознају своје дијете и посматрају га одвојено од оцена.
Запамтите, надимци типа “глупане” или “вуцибатино” у вези са лошим оценама само штете и поврјеђују дететово самопоуздање и сигурност. Такође, потпуно је беспотребно укоравати, кажњавати или додатно притискати дете због лоших оцена.
Уколико ваше дете спорије учи, помозите му да иде његовим корацима, лагано. Подржите га када је подршка потребна. Није потребно да његове тренутне оцене постану његова судбина и да уз то добијање књижице постане ноћна мора.
Како стварно помоћи дјетету са оценама?
Пре свега, чим оцене постану брига, потребно је реаговати пружајући одговарајућу помоћ и подршку. То значи без притиска нити прогона. Значи, дете не треба да се осети лоше.
Почните тако што ћете му помоћи у предмету са којим има проблема. То значи да заједно размишљате док оно ради домаћи налазећи још адекватних примера на исту тему. Имајте на уму да учење може бити забавно, нпр. укључите аудиовизуелни материјал јер се показао као веома користан за преношење знања деци.
Мотивишите ваше дете, подстакните га, учините да осети да може двије да научи. Верујте у своје дете и прослављајте и мале успехе.
Наоружајте се стрпљењем и истрајношћу и апсолутно избјегавајте да ви рјешавате задатке намењене детету јер то наноси више штете него користи. Једино што ће дијете научити је да је мама/тата бољи у тим задацима и да оно то не може.
Ако мислите да се иза лоших оцјена крије неки сложенији проблем неуролошке природе, недостатак пажње или разумевања, обавезно поразговарајте са учитељима. Заједно ћете најбоље проценити да ли је потребно консултовати педагога.
Ових неколико предлога су доказ да постоји пуно правих начина да се реагује на вест о лошим оценама. Ако изаберете да реагујете на негативан начин само ћете нашкодити детету и додатно погоршати оцене. Да ли вам је то циљ?