Tamo i ovde… Vrlo često čujem pitanje „kad bi neko uporedio neke druge obrazovne sisteme sa našim“. Osim toga što čovek mora da ima i jedno i drugo iskustvo, mora i neki drugi sistem da prati, da prelista dečje knjige, da razgovara sa učiteljima i nastavnicima i na kraju da redovno komunicira i analizira sistem i sa svojom decom da bi mogao da ima širu sliku.
Ukratko, to bi izgledalo ovako…
Jednom rečju osnovna škola im je „zabavište“ u poređenju sa školom u Srbiji. U holandskim školama se naizgled neguju „samo“ intelektualne sposobnosti. U osnovnoj školi jedan komplet knjiga koristi četvoro dece i to isključivo u školi. Velika važnost se poklanja svakodnevnom proširivanju vokabulara kod dece obrađivanjem nepoznatih tekstova raznih tematika od literarnih do informativnih u skladu sa uzrastom. Osim toga deca često drže prezentacije/predavanja. U početku su to predavanja na temu po slobodnom izboru u drugom razredu osnovne škole, neobavezno i ne svi, nego ona deca koja se usuđuju. U početku se ne ocenjuju, kasnije dobijaju zajednicku ocenu kad rade u paru, a potom svako svoju ocenu. Znači uče se da budu tačni, jasni i precizni, ali i da zajednički sarađuju i koordiniraju u izlaganju. Deca dobijaju formular sa pitanjima u kojima daju analizu dečjih izlaganja-predavanja i naravno ocenjuju, što svakako radi i učitelj. Najviša i najniža dečja ocena se odbacuju, a ostatak uglavnom ne odstupa značajno od ocene učitelja. Predavanja se pripremaju isključivo u školi u najranijem uzrastu pod kontrolom, nadzorom i uz konsultacije sa učiteljem, kasnije ko ne završi u školi, dovršava kod kuće.
Dakle, apsolutno se sve uči u školi i ne može te niko pripremiti za čas unapred. Akcenat je na razvoju verbalne inteligencije i razumevanja, a samim tim što je dete bolje u tim veštinama stiče bolje predispozicije za dalje osvajanje i usvajanje znanja, a samim tim stiče i veće samopouzdanje. To je osnova osnovne škole.
Na kraju osnovne škole učitelj procenjuje na osnovu uspeha u zadnje tri godine i završnog državnog testa (vrsta prijemnog kontrolnog ispita – 100 pitanja iz maternjeg jezika, 60 iz matematike, 40 studiozne veštine i 90 opšti test) za koji je nivo dete u srednjoj školi.
Srednja škola je podeljena na niže i više razrede i u zavisnosti od nivoa traje 4-6 godina. Šira podela obuhvata 8 nivoa a uža 3:
– VMBO (4 godine) su uglavnom stručne skole
– HAVO (5 godine) je profil namenjen onima koji dalje školovanje mogu da nastave na nekoj od viših škola
– VWO-Gimnazija (6 godina) pruža mogućnost daljeg školovanja na fakultetima
Samo upisivanje nije garancija da će taj nivo-profil biti zadržan i završen. U zavisnosti od uspeha u toku školovanja moguće je sa VMBO-a stići i do VWO-a, a i obrnuto što se i dešava u oko 20% slučajeva. Osim mogućnosti “padanja” na niži nivo, u slučaju prilično lošeg uspeha (a uslovi su jasno definisani) srednjoškolici moraju ponavljati razred što se dešava u 6% slučajeva.
Srednja škola je već nešto sasvim drugo i nemerljiva je sa našom srednjom školom kako po obimu, tako i po zahtevima i multidisciplinarnosti, sistemu stalne nadgradnje znanja, a posebno po sistemu ocenjivanja. Knjige su besplatne i svako dete ima napokon svoj komplet.
Izdvojiću par detalja koji upućuju na drastične razlike:
– U Srbiji deca iz matematike u petom razredu rade skoro pola godine Veneove dijagrame. U Holandiji se Venovim dijagramima i Paskalovom trouglu posveti jedan čas u četvrtom srednje (prevedeno na uzrast dece u Srbiji to je drugi srednje). Uradi se desetak zadataka i nastavnik napomene da to neće biti na testu, jer je naravno banalno jednostavno. Ali se zato u uzrastu od 11/12 godina počinje sa proporcijama i procentima na kojima se maksimalno insistira i koji su neophodni i u osnovi svega.
– Rimski brojevi se uče u više navrata iz istorije mnogo kasnije nego u Srbiji i nema višečasovne posvećenosti kao što je to slučaj u Srbiji.
– Literarni sastavi se ne pišu u prvom razredu osnovne, a ni u petom, deca pišu priče i bajke, dakle isključivo im je “dozvoljeno” da koriste fantaziju i maštu i uz to ide obavezna ilustracija i crtež.
Iz svega navedenog proizilazi:
– srpski program je iz holandske optike pre svega neprimeren uzrastu, gubi se mnogo vremena i zahteva se i insistira na stvarima kad velika većina dece nije spreman ni zrela za to.
– naše knjige i programi nisu tako pisani da povezuju gradivo, nije dakle zastupljena multidisciplinarnost.
Primer: Ovde će deca na času maternjeg jezika čitati neki informativno-novinski članak o (na primer) porastu broja gojazne dece u kojem se piše između ostalog i o poremećajima metabolizma i oboljenjima kao i o mogućim uzrocima nastanka istih, a cilj časa je da pronađu reči i termine sa njima nepoznatim značenjem, a već sledeće nedelje će raditi iz biologije o oraganima za varenje i metabolizmu.
Ili pak u četvrtom srednje (16 godina) iz predmeta engleski jezik i literatura analizira se i diskutuje na času mesec dana skoro svaki čas (u trajanju 15 minuta) „Životinjska farma“. Suvišno je naglašavati koje sve klasične predmete „pokriva“ ta analiza, kao što je i svaki treći zadatak iz matematike (od prvog srednje) ekonomske prirode sa kratkim istorijatom kroz vreme, a ogledni čas hemije je vrlo često iskorišćen za pravljenje kozmetičkih preparata. To su sve nijanse multidisciplinarnosti i zavise od nivoa u kom je dete i naravno od škole i pristupa. U takvoj školi ne postoje sve petice, već srednja ocena nijansirana u skali od 1-10 sa svim svojim nijansama 2,3-5,4-7,3-8,2 i testovi sa težinama u skali od (1-6). U takvoj školi je obavezna reprodukcija, ali se iznad svega ceni, vrednuje i ocenjuje primena i logičko razmišljanje.
Ocenjivanje: Ocena iz testa reprodukcije (bazni test) ima nivo težine 1 ređe 2, a ocena iz primene ima težinu 3, a ređe 5 ili 6. Šta to znači? S obzirom na to da je zaključna ocena iz nekog predmeta srednja ocena, to znači da se ocena težine 3 tri puta računa.
Primer: Ako dete ima, recimo, tri ocene i to: 9 (težina 1); 6,5 (težina 3); 5,7 (težina 6), srednja ocena je 9+3×6,5+6×5,7= 62,7/10= 6,3 a ne 7,1 ili po slobodnoj proceni kako kome, nekom 7,5 a nekom 8,5. Ocene se upisuju u elektronski dnevnik koji izračunava prosek. Primer elektronskog dnevnika je OVDE.
Uporedno to izgleda OVAKO (podaci za Srbiju nisu dostupni, ali jesu za Hrvatsku).
Ali nije ni takav pristup i princip rada za svakog, a sigurno ne za svih 20% populacije srpskih “svih petica”. Jer, tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga al’ zube polomi.
Nataša