Колико времена ваши малишани проводе испред телевизора? Мама Мелиса Вилетс своје три ћерке забавља на потпуно другачији начин, а сада је своје искуство пожелела да подели и јавно.
Знате када неко спомене неки занимљиви скеч из „Пепе прасета“? Или из „Маше и медведа“? Када мени препричавају овакве ствари, ја обично климам главом и смешкам се, али немам појма о чему се ради. Моја деца не гледају ове цртаће. У ствари, оне уопште не гледају ТВ.
То није због тога што немамо телевизор, нити је због тога што смо ретро и желимо да живимо у осамнаестом веку. Вероватно ће многи од вас да помисле да сам управо ја забранила гледање телевизије или да на тај начин кажњавам своју децу, али није у питању ни то.
Не. Реч је о томе да заправо никад нисам користила ТВ или мобилне уређаје како бих их забавила. Моје ћерке ни не знају да нешто пропуштају.
Кад су биле бебе и пробуде се око пет ујутру, наравно да сам поспана укључивала Нодија и љуљала их док поново не утону у сан.
И наравно да им и сада некад укључим Мики Мауса и дружину док ја у кухињи припремам ручак.
Али то никада не радим у вечерњим сатима. Оне се обично играју ветеринара са плишаним играчкама или праве авионе од папира којим касније лете на Нови Зеланд. Увек је Нови Зеланд…
Повремено уживамо и у по неком породичном филму.
Моје девојчице су погледале “Залеђено краљевство” исто онолико пута колико и ваша деца. Међутим, не могу да се сетим када су последњи пут одгледале цео филм до краја. Ништа не може да им држи пажњу када знају да их чека посао – нешто што треба да се гради или боји. Можда их чека неки болесни меда…
Када ме нека од њих пита да ли може да укључи телевизор, или када проценим да им треба мало одмора од игре, или када је нека болесна, наравно да ћу им дозволити да одгледају једну „Барби“ епизоду. Срећом, оне се засите и пре него што ја кажем да је време истекло.
Неко моје неписано правило је да им је дозвољено да гледају ТВ једном дневно на отприлике сат ипо. Ретко кад се дешава да то правило прекрше. Обично их више интересује да се уживе у различите улоге, од продавачица, гимнастичарки до докторки.
Морам да нагласим да се и ја придржавам овог правила. ТВ не укључујем преко дана, а супруг и ја се само неких сат ипо опустимо испред телевизора и то када девојчице утону у сан.
Америчка академија педијатара је недавно саопштила да деца, уколико то желе, могу проводити и више од два сата дневно уз ТВ програм. Међутим, ја још увек не мислим да гледање телевизије доноси нешто добро. Бар не толико колико могу научити из играња – јурки, бежања, играња разних улога, решавања проблема…
После извесног времена проведеног испред ТВ-а, мислим да деца постају успоренија и без воље за игром, што, на срећу, није случај са мојим ћеркама.
Извор: Yumama.com