Kako vežbati koncentraciju u predškolskom i školskom uzrastu, savetuje pedagog Jelena Holcer.
Koncentracija je sposobnost da svoje misli usmerimo u određenom pravcu, kako bismo izvršili neki zadatak. Iako od deteta očekujemo da ume da “drži pažnju” na nekoj aktivnosti tek kad krene u školu, sa vežbanjem koncentracije može se početi već od prvih meseci života.
Stepen koncentracije menja se kroz razvojne faze, ali u svakom uzrastu postoje igre i načini da se ona produži i dodatno stimuliše. Istovremeno, ovi načini će vam omogućiti da sa detetom provodite kvalitetno zajedničko vreme, dodatno produbljujete vaš međusobni odnos, zadovoljavate njegove potrebe, koje nisu samo fiziološke već i psihološke (potreba za dodirom, komunikacijom, maženjem, pohvaljivanjem…).
Vežbanje koncentracije u predškolskom uzrastu
Pre polaska u školu, smatra se zadovoljavajućim ukoliko dete može biti fokusirano na određenu aktivnost 15-ak minuta. Kada pođe u školu, ovaj vremenski period se produžava.
Tako, zadaci za predškolce mogu biti:
1. Različiti zadaci opažanja kao što su: pronađi razlike (između dva crtaža, na primer), lavirinti (pronađi put od jedne do druge tačke);
2. Igre sa prirodnim materijalima (pesak, voda, plastelin, glinamol…);
3. Crtanje i bojenje (i sve što držanje olovke podrazumeva, od precrtavanja crteža koji ima mnogo detalja pa do samostalnog crtanja);
4. Društvene igre;
5. Slaganje slagalica;
6. Rešavanje jednostavnih misaonih zadataka.
Saigrači. Deca do tri godine koncentraciju najbolje vežbaju u društvu. Budite im odgovarajući saigrači. Igrajte se igre oblikovanja (plastelin, testo). Oko 4. godine njegovu pažnju će najviše “držati” različiti eksperimenti i istraživanja u prirodi.
Čitanje. Pred polazak u školu, čitanje detetu uveliko utiče na formiranje njegove koncentracije. Naime, čitanje i slušanje je važan deo učenja. Birajte tekstove po interesovanjima deteta, menjajte glas dok čitate (imitirajući različite likove), dozvolite i podržite dete da postavlja pitanja i komentariše…
Usmeravajte umesto da prekidate. U svakom detetovom uzrastu, podstičite ga da završi ono što započne. Deca koju roditelji stalno prekidaju (ručak, odlazak na spavanje…) i koja su time prisiljena da istu aktivnost često „seckaju“ i ponovo započinju – brzo počnu da se dosađuju a kasnije im je ponekad i nemoguće da se vrate na nju. Na primer, nemojte prekidati dete u igri ili nekoj aktivnosti da bi odmah, na primer, došlo na ručak već ga usmeravajte da svoju aktivnost privodi kraju, 10-ak minuta pre nego što servirate ručak.
Kada obavlja aktivnost koja mu je omiljena, čini se da dete može njome da se bavi veoma dugo. Sa druge strane, ono što ne voli da radi, teško i započne. Takvi smo i mi odrasli. Kako biste privoleli dete da i ono što ne voli i započne i završi (jer će mu to verovatno biti realnost već u prvim razredima škole), ponudite mu intelektualne vežbe pretvorene u igre koje će mu se dopasti. Na primer, organizujte takmičenje u onome što dete nerado čini (biće mu važno da pobedi pa će se i potruditi da aktivnost privede kraju), ili ponudite nagradu za ispunjeni zadatak.
Dnevna rutina. Individualne razlike među decom su veoma velike kada je u pitanju vreme najizraženije koncentracije. Ipak, kod većine dece je vreme između 8 i 9 časova ujutro kao i između 13 i 15 časova popodne na najnižem nivou. Koncentracija je najbolja između 11 i 12 časova i 17 i 18 časova. U ritam detetovog dana se uključuje i vreme odlaska u krevet ili vreme za obedovanja.
Vežbanje koncentracije kod školarca
Uslovi za zdrav razvoj i pomagači koncentracije školskog deteta su:
– dovoljno sna,
– zdrava ishrana,
– faze odmora (pauze između učenja),
– atmosfera za rad (mesto učenja,osvetljenje…)
– smanjeni spoljašnji ometači (tv, kompjuter, prisustvo drugih osoba…). Naime, kada dete pokušava da uči u isto vreme dok mu je uključen TV u sobi, memorija mu je podeljena i istovremeno treba da prati oba sadržaja: i učenje i televizijski program.
Nagrada. Nemojte direktno nagrađivati ono što se smatra detetovom obavezom. Na primer, nemojte uslovljavati ocene novim igračkama. Ali, u dnevnom planu rada odredite vreme za učenje sa preciznom satnicom. Neka nagrada za naučenu lekciju bude pauza koja će biti njemu omiljena aktivnost.
Konačno, pokažite na ličnom primeru koliko ste efikasniji, brži, odmorniji kada najpre završite svoje obaveze a onda se prepustite slobodnom vremenu. Kada vaše dete jednom shvati da mu je ponekad dovoljno samo pola sata da bude spremno za sutrašnji školski dan, biće mnogo raspoloženije da u trenutku kada počne da radi zaista „uključi svoju koncentraciju na maksimum“.
Jelena Holcer, pedagog