Samo smireno i povežite se sa svojim detetom. S kim da se povežem? S ovom malom aždajom?!
Isidora, 7:35, glasovna poruka br.1
Dobro jutro! Samo da ti se javim, upravo sam ostavila Anju u školi. Stigla je u zadnji čas, a ja ako stignem, evo gde sam! Ovi iz kanca ionako samo čekaju da pogrešim pa da bude narandžasti karton. Da, narandžasti, to je onaj jači od žutog, a nije crveni, jer ako mi daju crveni, onda moraju da me isključe, a ako me isključe ko će da radi. Jao, gle, budalu! Pa crveno ti je, idiote! I posle žene ne znaju da voze. Moram da prođem ovu raskrsnicu, aj snimam ti se posle!
Maja, 7:43, glasovna poruka br. 1
Dobro jutro! Krenula sam na trening. Snimaj ti, slušam kasnije!
Maja, 7:44, glasovna poruka br. 2
E, da! Isi, ti si žena za zeleni karton! Ne zaboravi to!
Isidora, 7:45, glasovna poruka br.2
Znaaaaači, tri godine ne mogu da se uključim! Kao da živimo na Menhetnu, čoveče! Blago tebi što radiš od kuće, eto! Ne znaš koliko si srećna! Ufff… Zeleni karton, kažeš? Da, da, kako da ne… Nego, šta sam htela da ti ispričam? Ne trubi mi, bre! Ah da! Znaš šta sam prvo primetila jutros u ulici? Primetila sam onu komšinicu iz ulaza, znaš onu, uvek tako normalnu Sonju? Nasmejana je šetala sa dvoje dece, ej, ona je ujutro šetala do škole! Žena šeta! Ja sam sjurila niz stepenište zgrade sa Anjom koja se vukla, teglila sam njen ranac, moju torbu sa laptopom i pano za prezentaciju, plus tašnu, plus što sam se sa drugog sprata opet vratila u stan, jer je zaboravila kesu za likovno! Ufff! Jutro, haotično, kao i svako, šta da ti kažem! Nekad mi se čini samo što sam zatvorila uveče oči, zvoni alarm! Pa šta je ovo?! Moja je tetka znala pre da kaže: juri vreme, k’o da neko duva u skazaljku! Znam da je ona mislila na godine, ali… Čekaj, opet mi zvoni telefon, ovi iz kancelarije. Snimam ti se posle!
Isidora, 7:52, glasovna poruka br.3
E ovi moji su! Nemam reči, života mi! Da te ne davim poslom, ali ako nešto ne podnosim to je neprofesionalizam! A ja ti radim sa gomilom amatera, eto! Nisu uspeli da poprave projektor, novi ne mogu da nađu, kao da ja mogu da im pomognem odavde. A možda i mogu, ako pozovem Ninu iz Personalnog, a ona zamoli Dejana iz… Pa to ću! Izvini, Majče, moram da rešim ovo, odmah ti se snimam!
Isidora, 8:15, glasovna poruka br.4
Evooo me! Šta sam rekla, amateri! Ali ako su oni amateri, onda moram ja da budem iznad toga. Evo ja ću, neko mora evo jaaaa ću! Znaš šta, češće bismo trebale da pevamo. Sećaš se kako smo ranije stalno slušale muziku u prevozu do faksa? Ovo sad, otkako se probudim neka drama. Nisam jutros kafu ni stigla da popijem do kraja, Anja se setila da joj treba šestar, a ne zna gde je, naravno… Kako ti to sa svojom decom rešavaš? Umorila sam se više… Mislim znam da je to kao moj posao da brinem o svemu, ali da li je zaista moj posao da brinem gde je šestar jedne četvrtakinje?! Pa nije ona više mala… Pa kreni, čoveče, vidiš da je zeleno, šta si stao?! Ovaj saobraćaj je … Šta sam ti pričala, za šestar? Ma nije ni bitan šestar, ovog jutra je bio šestar, pa taj blok za likovno, prošle nedelje patike za fizičko, uvek ima nešto. Dokle ću ja da budem odgovorna za sve u kući? Pa idem, evo, šta sviraš?!
Isidora, 8:25, glasovna poruka br. 5
Uh! Izvini, parkirala sam se malo dalje da mogu da ispešačim. Znaš ono što si mi predložila, više koraka, stepenice umesto lifta, namesti krevet ujutro, operi sudove uveče da te dočeka čista kuhinja kad ustaneš, bla bla truć! Znam, izvini, namera ti je dobra, ali toliko toga ionako radim i sad i to! Kad će neko da me odmeni?! Mislim, znam šta ćeš sad reći, da preuzmem odgovornost, da ustanem i da se pojavim za sebe, ali ovo je sve… Šta je bilo ono poslednje? Samo smireno i povežite se sa svojim detetom. S kim da se povežem? S ovom mojom aždajom?! Ne treba meni edukator, znaš, nego neko da mi opere sudove! Izvini, opet kukumavčim, nisam te ni pitala kako si… Pa kako si?
Isidora, 8:50, glasovna poruka, br. 6
Mora da si još na treningu čim se ne javljaš… Htela sam samo da ti kažem da sam počela onu knjigu što si mi predložila da čitam, ali sam zaspala. Mislim, znam šta ćeš mi reći, da malo više pazim na sebe i da budem prisutnija i svesnija, ali ja kad sam sam prisutna i svesna, pa… kako bih ti rekla, to je strašno. Ja samo vidim šta sve tek treba da uradim! Pomagaj! Ti si mudra u ovoj porodici! E zdravo! Stižem, stižem! Moram da idem, čujemo se!
Isidora, 9:50, tekstualna poruka
Pokidala sam sastanak! Pali su načisto! Tooooo!
Isidora, 10:00, tekstualna poruka
I, naravno, drugi preuzimaju zasluge! Pa dokle više?!
Maja, 10:05, tektualna poruka
Prvo, bravo za sastanak! Drugo, ne nerviraj se! To što se neko hvali tuđim perjem ne umanjuje tvoj uspeh! Ti si to uradila, TI! Istupi i kaži!
Isidora, 10:06, tekstualna poruka
Da, kad bi to moglo tako. Moram da idem, javljam se posle.
Maja, 10:06, tekstualna poruka
Ljubim te! Diši!
Isidora, 13:03, glasovna poruka br.7
Koja li mi je ovo glasovna što ti šaljem odjutros, evo ne znam! Od le pi ću! Sad me zvala Anjina učiteljica, dobila je temperaturu i kašlje. Anja, ne učiteljica. O Bože… Da se nasmejem od muke! Krenula sam da je uzmem i vodim kod lekara, jer Marko ne može da izađe s posla, naravno, a ovi moji nisu ni zaslužili da ostanem. Ovo je… Ma i nebitno, da te ne davim. Ceo projekat i prezentaciju sam uradila ja, a opet Ceca ide na seminar! Mislim, kao da bih ja i mogla da odem pored svega što radim, i ne bih ni išla, ali želim da se jasno kaže i vidi i prizna, brate, ko je zaslužan! Za slu žan! Ni prstom nije mrdnula! Ma mrdaj, bre, ti! Izvini, snimam ti se posle, evo me ispred škole.
Maja, 13:05, tekstualna poruka
Samo polako. Javi mi kako je Anja. Hoćeš da ja dođem do vas sada?
Isidora, 15:01, glasovna poruka br. 8
Eeeeej, evo me. Sve je okej… U suštini. Grlo, klasika, dala nam je antibiotik, probiotik, da ispira usta žalfijom. Evo je leži, mislim da je konačno zadremala. Nego dok smo se provukle kroz gužvu, došle… Ne moraš da dolaziš, hvala ti. Hvala što si se ponudila. Možda sutra… Ako ne odem na posao, još ne znam ništa… Marko se javio, mora da ostane da dežura… Čujemo se.
Isidora, 15:05, glasovna poruka br. 9
I da, hvala ti što mi nisi opet pričala kako je sve do mene, a ne na meni i da mogu da rešim sve samo ako tako odlučim. Verovatno si u pravu, ali danas jednostavno ne mogu. Ljubim te.
Maja, 17:04, glasovna poruka br. 3
Heeej! Evo me, izvini, celog dana sam radila, a kad sam čula da je Anja dobro i da ste kod kuće, nisam htela više da te cimam. Možda si odmarala… Mada, poznajući tebe, znam da nisi i zato… ‘ajde, molim te, za jedno par minuta ustani, otvori mi ulaz, da ne zvonim na interfon i da ne probudim Anju.
Isidora, 17:04, poziv ka Maja
– Gde si ti?
– Kako gde sam, pa sad sam ti rekla gde sam! Ispred zgrade.
– Pa ti si luda!
– Luda ili ne, nosim voće za Anju i ručak, mislim, ručak, pastu i neki sos, nisam vešta kao mama, baš!
– Pa Majo!
– E da, imam i jedan zeleni karton za moju sestru i sudomil da operem sudove.
– Ulazi, šta čekaš?!
