Jedan od najprirodnijih, a ujedno i najkomplikovanijih zadataka svake majke je – dojenje. Iako je priroda magična i većinu stvari je uredila sama, dojenje vrlo često nije uopšte jednostavno.
A istovremeno, znamo da je svaka zamena za majčino mleko, koliko god obogaćena i prilagođena bebinim potrebama ona bila, i dalje daleko od svega onoga što beba dobija kad sisa.
Upravo zato je jedan od najvažnijih zadataka svake buduće mame da se pre porođaja dobro edukuje, ali ništa manje važno – da edukuje svoju okolinu. Jer, vrlo često mlade i nesigurne mame posustaju upravo vođeni pogrešnim savetima svojih mama, svekrva, komšinica. Mitovi o dojenju koji se vuku decenijama unazad razlog su što danas, u Srbiji, svega 12,8 odsto beba bude isključivo dojeno u prvim mesecima života.
Kako bismo te mitove razbili, stupili smo u kontakt sa Markom Obradovićem, jedinim pedijatrijskim tehničarem koji radi s bebama u Srbiji. Marko je poznat po tome da vodi neiscrpnu borbu sa ciljem da majke u Srbiji ohrabri da svoje bebe doje. Savetnik je za dojenje i negu beba, čest gost na predavanjima za roditelje i autor bloga o dojenju.
Prvi mit koji smo ga zamolili da razbije je…
Mit #1: „Nemam dovoljno mleka“
Nažalost, ovo je široko rasprostranjen i sveobuhvatno prihvaćen mit, kaže naš sagovornik U njega veruju i majke koje doje, porodica koja ih pomaže i poražavajuće: medicinski radnici koji bi trebalo da pruže podršku dojenju.
„Neimanje dovoljne količine mleka nije stanje. Dojke su dinamični sistemi koje proizvode mleko na osnovu stimulacije. Glavna stimulacija za produkciju mleka je njegova evakuacija iz dojke (sisanje, pražnjenje). Brzinu produkcije reguliše nivo hormona koji diktira učestalost dojenja i pražnjenja.
Dakle, tehnički, sve dok se beba doji mleko se stvara i zbog toga stanje u kojem nemate mleka nije moguće.
Ono što jeste moguće je da pritisak u dojci opadne i da se ono nedovoljno brzo otpušta, ali srećom zbog toga i postoji druga dojka koja je spremna. Ukoliko beba negoduje pri sisanju, promenite dojku ili napravite pauzu.
Trebalo bi imati na umu da zbog stresa usled bebinog plača strah može blokirati otpust mleka pa se zbog toga pritiskom dojke mleko ni neće otpustiti. Upravo zbog ovog mehanizma većina majki i padne u očaj napravi pogrešne korake.“ – objasnio je Marko Obradović za naš portal.
A rešenje?
Rešenje je edukovati sebe i svoje ukućane pre porođaja, verovati u sebe i svoje telo, dojiti bebu na zahtev i pronalaziti različite načine pored dojenja za umirivanje bebe, tvrdi naš sagovornik.
U sledećem tekstu razbijamo mit #2: „Moje mleko je slabo.“
Hvala na tekstu. Konačno da neko jasno kaže da ,,nemanje mleka,, je čista budalastina… Ja sam od onih majki kojima je laktacija počela odmah posle porodjaja, ali ne u nekoj ogromnoj količini, pa da sam znala da ja imam mleka. Dojila na zahtev, mislim da tih prvih mesec dana dete je bilo skoro pa ceo dan na dojci… Evo beba ima 6 meseci i dalje dojim uz polako uvodjenje čvrstih obroka. I dalje je to dojenje na zahtev, i dalje moje grudi nisu tvrde od mleka, i dan danas nemam predstavu koliko mi beba popije mleka. Ali ona je vesela beba, koja lepo dobija na kilazi, i meni je to apsolutno dovoljno da znam da ja IMAM mleka za svoje dette, iako su mi bezbroj puta rekli uzmi daj dohranu vidiš da stalno traži dojku, ma plače sigurno jer je slabo mleko….
Tako je! Bravo! Sve sam isto prošla! Sikimo, evo, 16 meseci. Drago mi je kad čujem da se mama nije obazirala na savete okoline.