Puno puta sam čuo da sam razmažen i bezobrazan, i to u trenu dok je moja majka pokušavala da mi pomogne. Hiljade puta sam čuo kako joj kažu da na sve to treba još i da me istuče. Ona to ne radi. Znala me onako malo pa bi posle plakala i meni se izvinjavala.
Moja mama zna najbolje.
Ona zna da ja nisam bezobrazan nego su moja čula ukrštena i posebno spojena. Imam nekad osećaj da ih imam 105, a ne pet. Mama me štiti, ali ne može me uvek zaštititi. Smetaju mi zvukovi i svašta još. Kad vidim njenu “tugost” na licu koja je pojavljuje samo kada su oko nje drugi ljudi, dođe mi da im kažem: “Volite moju majku! Ja nisam taj neki manipulator! Ja ne znam ni šta je to!”
Ponekad mi smeta sunce koje dođe u moju učionicu i to tačno za moj sto. Ona onda pokušava da ga skloni. Moja mama je veća od sunca. Moja mama je i hrabra. Namerno me nekad povede na neki događaj pun zvukova i trpi moje ponašanje. Uči me da prihvatim to kao drugi. I tu se pojavi neka žena da joj nešto priča. Ona nikad tim ljudima ne zaplače, plače u auto posle. Ja bih da sam ona plakao pred njima! Tad bi shvatile šta joj rade. Ti ljudi su bezobrazni!
Ali nisu svi takvi. Skoro me mama odvela na rođendan moga grada. Bilo je milion ljudi i mi smo se gurali oko torte. Ja sam puno plakao. Drugi nisu. Tada je mami prišla neka žena žute kose i dala kolač. Posle je dala još jedna i to uzela od svog deteta da da meni. Ja nisam razmažen. Došao sam da vidim rođendansku tortu i to je sve. Mama je bila srećna zbog te dve žene. Nije bilo kašike, pa sam i tu osetio ljutnju. Mama me hranila svojim rukama.
Ja sam dete sa 105 čula i tako me gledajte. Mene boli nešto za šta vi i ne znate da postoji. Pomozite meni i majci, kao ove dve žene u parku!
Ja sam navikao da ljudi gledaju u mene.
Mama nije.
Svaki put kad to uradite i kad joj kažete da sam razmažen i bezobrazan i lenj i da me treba tući, veliki nož joj u srce zabodete! Ona vam se nasmeje. Laže! Laže! Laže!
Posle sedi u automobilu i plače ili dođe kući i plače iza zatvorenih vrata.
Onda ona ima 105 čula!
Sve joj se rane otvore.
Uvažite moju molbu!
Naučite istinu o majci i meni.
Piše: Edina Heldić Smailagić