Nova vremena – nove metode vaspitanja. I mi ih na Zelenoj učionici promovišemo, trudimo se da roditeljima pomognemo da decu vaspitavaju bez batina i kazni (koliko nam uspeva, ne znamo). I sigurni smo da su nova vremena po tom pitanju daleko bolja. Pružaju više mogućnosti, učimo nove stvari, saznajemo da prut baš i nije iz raja izašao (ili možda jeste, ali, da je valjao, u raju bi ostao), pokušavamo da decu pre svega razumemo i volimo, pa tek onda da ih disciplinujemo. Pitanje je samo koliko su roditelji danas voljni i koliko im posao i obaveze ostavljaju vremena da svoje dete uče i vaspitavaju na pravi način.
Naši roditelji nisu znali za bolje. I, kada to znamo, nekako im i ne zameramo. I sa setom i nostalgijom se sećamo „disciplinskih mera“ i pretnji koje su pljuštale bezmalo svakodnevno.
Zato smo malo istražili i prikupili jednu malu bazu tih „Montesori na srpski način“ roditeljskih vaspitnih izjava koje su univerzalno primenjivane u (skoro) svim domovima 70-ih, 80-ih, 90-ih…
Pogledajte, prisetite se, dopunite, i u vaspitavanju svoje dece – izbegavajte:
– Pamet u glavu!
– Zaradi, pa onda troši!
– Dok si u mojoj kući, radićeš kako ja kažem!
– Zato što ja tako kažem!
– Nemoj da mi se dereš bez veze da ti ne bih sad dao razlog da plačeš!
– Imaš li ti kuću?
– Videćeš ti kad ti otac dođe kući!
– Pitaj oca.
– Ješćeš to što ti je u tanjiru!
– Gasi to i mrš u krevet!
– Gledaj me dok ti govorim!
– Ne lupaj tim vratima, nisi ih ti kupio!
– (kroz zube) Videćeš ti kad odu gosti!
– Dokle ćeš da me brukaš?
– (posle roditeljskog) Dokle ću ja u školi zbog tebe da crvenim?!
– Sine, ja ti to govorim za tvoje dobro.
– Učiš za sebe, ne za mene, ja sam svoje naučio!
– Ja sam tebe rodila, ne ti mene!
– Nemam ja para za gluposti!
– Imaćeš ti jednom svoje dete, pa ćeš videti.
– Dabogda ti dete bilo takvo kao ti!
– Nemoj da ideš u taj kafić, čuo sam da tamo sipaju drogu u piće.
– Isti si otac/majka!
– Znaš li ti koliko je sati?!
– Mrš u sobu i knjigu u ruke!
A kad odrastemo i sve prođe, ostaje samo:
– Nisam te dovoljno tukao!
Se je ovo iznjedrilo radnike i poštene ljude, vaspitane… Niko djecu krvnički tukao nije, ali s znao red. Manje je bilo lopova, pedofila, alkohola, droge… A danas…lopovi, ubice, otmičari, samoubice, zlostavljači žena i djece, loši đaci i sunovrat društva… potjera za Pokemonima…
Žalosno. Djeca bez djetinjstva.
Treba ziveti u skladu sa vremenom. I normalno je da se nase metode vaspitanja menjaju jer se i mi menjamo i ucimo svaki dan. Nasi roditelji su radili Kako su umeli i znali. Vecina njih je jako mlada stupila u brak…Danas su njihovi prutevi i varjace Malo zastareli. Na srecu. Iako sebe iznenadim svaki put kad pocnem da pricam kao moji roditelji. I onda pomislim – Treba da se resetujem !!! ? Da je lako biti roditelj ne bismo toliko polemisali…