Монтесори реченице које треба да користите и у вашој кући

Иако ваше дете не иде у Монтесори школу, Монтесори реченице можете лако да унесете у ваш дом и посматрате како ваше дете развија независност и концентрацију.

Монтесори методу је тешко описати уз помоћ само пар речи. То је филозофија о образовању и развоју детета која је много дубља него што можемо да замислимо. То је посебан поглед на свет. Један од најлакших начина да схватите идеју Монтесори учења је да слушате језик који користе Монтесори учитељи.

Монтесори учитељи се деци обраћају са поштовањем и са конзистентним очекивањима. Речи се бирају пажљиво и то тако да подстичу независност и критичко размишљање.

Једна од добрих ствари код Монтесори учења је то да је оно много више од самог учења, то је начин да видите ваше дете и да будете са њим. И ако ваше дете не иде у Монтесори школу, можете лако да унесете ту идеју у ваш дом и да посматрате како ваше дете развија независност и концентрацију.

Ево 7 реченица које ћете чути у свакој Монтесори учионици и како да их лако користите и у вашој кући:

„Видим да вредно радиш.“

Фокусирање на процес а не на крајњи производ је кључ у Монтесори едукацији. Избегава се да се деца хвале реченицама „одлично си то направио“ или „то изгледа феноменално“ уместо да се говори о томе како су били сконцентрисани на рад дуго времена или како су пажљиво писали тако да сад њихов рад може лако свако да прочита.

Хвалите напоран рад вашег детета а не резултате тог рада. Помозите му да успостави позитивно размишаљање о могућностима побољшавања сопственог труда.

Реченице као што су „Ти си много добар/а.“ можете да замените реченицом „Приметила сам да си јуче био/ла фин/а према сестри и поделио/ла своје играчке са њом.“ Ово показује да примећујете дететово добро понашање без осуђивања. Уместо да кажете „Ти си прави/а уметник/ца.“ кажите „Приметила сам да вредно радиш на цртежу све док не постигнеш оно што желиш.“

„Шта мислиш о свом раду?“

У Монтесори учењу дете је учитељ самом себи. Учитељи су ту као водичи, да одрже предавања и помогну, али дете открива ствари кроз пажљиво припремљено окружење и материјале.

Самоанализа сопственог рада је део учења.

Ако вас дете пита да ли вам се допада његов цртеж покушајте да га наведете на разговор о њему а не само да кажете да вам се свиђа. Поставите му питања и покушајте да сазнате шта размишља док црта, како је одабрао баш те боје, који део му се највише свиђа. Помозите детету да почне самостално да оцењује свој рад уместо да тражи потврду од других.

„Где можеш то да пронађеш?“

Самосталност је још једна вредност заступљена у свим монтесори учионицама или домовима. Циљ је да се деца науче да самостално раде. И док је некада лакше само одговорити детету на његово питање где се нешто налази или како да нешто уради, много је боље одговорити на његово питање другим питањем као „Где би то могао/ла да пронађеш?“ или „Ког другара би могао/ла да питаш за помоћ?”.

Ако ваше дете изгуби папучу и ви је видите да вири испод кревета, покушајте да га наведете питањима да је нађе уместо да му је само додате.

То може бити питање „Где си био/ла када си изгубио/ла папучу?“, или „Да ли си проверио/ла своју собу?“ За ово ће требати сигурно много времена, али биће вредно труда када дете почне само да преузима иницијативу уместо да се вама обраћа.

„Шта тачно желиш да ти помогнем?“

У Монтесори учионицама деца су одговорна за многе ствари укључујући и вођење рачуна о сопственом окружењу. Деца обично са поносом обављају своје дужности као што је аранжирање цвећа за сто, заливање баште, прање прозора и столова и сл.

Понекад посао буде превелик. Тада је добро питати дете у чему можемо да помогнемо. Не желимо да пошаљемо поруку детету да је неспособно да уради нешто, али не желимо ни да га оптеретимо.

На пример: Ако је дете уморно а треба да покупи лего коцке, то може бити оптерећење за њега. Међутим, ситуација не мора да се претвори у све или ништа. Покушајте да понудите детету помоћ тако што ћете питати коју боју ви да скупите, а коју ће оно скупити. Или реците на пример да ћете ви бити задужени за црвену боју а дете за плаву. Покажите детету да сте заједно у томе.

„У нашој учионици ми …“ или „У нашој кући ми ….“

Ова фраза се употребљава како би се деци скренула пажњу на правила и пожељна понашања која постоје у учинионици или кући. Деца ће бити вољнија за сарадњу ако користите фразе као подсетник у виду изјава уместо команди.

Изјава „У нашој кући се седи док се једе“, може да буде делотворнија од команде „Седи.“

Као и сви ми, тако и деца желе да буду део заједнице, а ми их само подсећамо како заједница функционише. Ако имате правило у кући које подразумева да се хода а не да се трчи, уместо „Престани да трчиш.“ можете једноставно рећи „Ми ходамо по кући.“

„Не прекидај га, концентрише се.“

Заштита дететове концентрације је још једна битна ствар у Монтесори филозофији. На Монтесори часовима, деца добијају времена за непрекидан рад, обично и по три сата. То омогућава деци да постигну дубоку концентрацију, уместо да буду прекинута јер распоред каже да треба да пређу на учење нечег другог.

Може вам се некада учинити погодним да похвалите дете како лепо ради, али и контакт очима може да прекине концентрацију.

Следећи пут када пролазите поред детета које је усредсређено на цртање, покушајте само да прођете поред њега без да му хвалите цртеж. Можете му касније рећи како сте приметили да је веома сконцентрисан док ствара своје уметничко дело.

Посматрајте дете

Ова последња фраза је и најважнија. То је нешто што Монтесори учитељи говоре једни другима и родитељима, а не деци. Стално подсећају једни друге реченицом „посматрај дете“ и верују да свако дете ради нешто са разлогом и свако дете је на свом развојном нивоу. Посматрање ће нам указати на то да свако понашање има своје разлоге. Такође, подсећа нас и на то да неће свако дете проходати до годину дана, и да неће свако дете читати до четри године.

Посматрање детета омогићиће нам да схватимо да је свако дете јединствено, са индивидуалним потребама, страстима и талентима, и у складу са тим га треба усмеравати.

Ако ваше дете није заинтересовано за читање, покушајте да видите шта воли. Ако воли да се глупира, можда ће му пре бити занимљива комична књига него неки дечији класик. Запамтите да посматрање вашег детета може да вам помогне да га видите на другачији начин и да радите за њега а не против њега.

Извор: NajboljaMamaNaSvetu