Većina učenika pravi greške prilikom obnavljanja gradiva. Podignite glavu na trenutak, knjiga neće pobeći, i izdvojite par minuta da pročitate ova zapažanja.
Čak i najbolji plan učenja može biti beskorisan ukoliko ne razumemo kako funkcioniše naše pamćenje. Tek kada budemo razumeli kakvu zamku nam priprema naša preterana samouverenost, možemo se uzdati u veštine učenja koje već znamo.
Psiholog koji se bavi učenjem i pamćenjem, Tom Stafford, navodi za The Guardian da su mu poznati brojni saveti za ponavljanje naučenog kao na primer da raščlanimo gradivo za učenje, da se trudimo da se prisetimo informacija umesto da ih samo prepoznajemo, da organizujemo informacije koje želimo da naučimo. Verovatno ste čuli većinu ovih saveta.
Ali i najbolji savet može biti beskoristan ukoliko ne razumemo zašto i kako on funkcioniše.
Razumevanje jednog fundamentalnog principa ljudske memorije može nam pomoći da izbegnemo gubljenje vremena na učenje na pogrešan način.
Taj princip glasi: Privlače nas modeli učenja i ponavljanja koji nam se čine dobrima, ali su zapravo prilično loši i ne pomažu nam u učenju. To može uzrokovati pojavu preterane samouverenosti u ostvareni uspeh. Evo nekoliko saveta za sve one koji pripremaju ispit.
1. Prepoznavanje informacija kao zamka
Najjednostavniji princip učenja je ponavljanje. Iznova se vraćamo onome što smo pročitali ili napisali. Problem sa ovim principom je taj što smo skloni da pomešamo našu sposobnost da prepoznamo informaciju i da je se setimo u odgovarajućem trenutku.
Prepoznavanje i prisećanje su dva sasvim drugačija principa. Prepoznavanje je mnogo lakši zadatak – sve što je potrebno je da pogledate nešto iz vašeg okruženja i da to prepoznate tako što će vam se javiti osećaj da vam je to poznato. Isti je princip i sa učenjem. Koliko puta vam se dogodilo da tokom ponavljanja pogledate skripte i kažete „Muka mi je više od ovoga, ne mogu da ih gledam!“. To je zato što imate osećaj da vam je to poznato i mislite da ste to već zapamtili, ali to ne znači da ćete moći da je se setite kada dođe vreme za to.
Na ispitu ne dobijate poene za to što nešto možete da prepoznate ili ne, već samo onda kada upete toga i da se setite i da ga reprodukujete po sećanju. Čak ni snažan osećaj da vam je nešto poznato u tom trenutku ne garantuje da ćete moći svega da se setite.
Uradite jednostavan test. Pokušajte da se setite neke pesme koju ste čuli milion puta na radiju, ali pokušajte da zapišete sve reči pesme od početka do kraja. Da vam je neko pustio tu pesmu i pitao vas da li znate sve reči, vi biste bili 100% sigurni da znate. Ali da li je to zaista tako? U ovom slučaju, vi ste se oslanjali na prepoznavanje koje vas je u potpunosti zavaralo i „ubedilo“ da znate baš sve reči.
Zato ne vežbajte prepoznavanje, morate vežbati prisećanje.
2. Zaboravite na bubanje
Još jedan iskreno koristan savet je da zaboravite na bubanje i da rasporedite materiju za učenje na manje segmente. Recimo da vam je potrebno 5 sati da naučite neku lekciju, više ćete zapamtiti i naučiti ukoliko tih 5 sati razbijete na vremenske celine i tako svaki dan učite po sat vremena nego da ođednom sednete i učite 5 sati bez prestanka jednu stvar. I svi to znamo i opet bubamo i učimo po ceo dan. Razlog nije u tome što smo neorganizovani i što nemamo vremena. Naravno da je vreme odlučujući faktor, ali postoji još nešto!
Bubanje nam daje lažni osećaj da smo više naučili i tada nas manje grize savest. Kada završite sa učenjem vi imate osećaj da ste sigurno to naučili. Problem je taj što, iako vi to trenutno znate, veze u vašoj memoriji koje su nastale su još uvek vrlo slabe. Kada rasporedite učenje na vremenske intervale možda se ne čini tako korisnim, ali tada će se veze utvrditi mnogo bolje.
3. Ići linijom manjeg otpora
Svetski priznati ekspert K. Anders Ericsson smatra da niko ne može razviti najviši nivo veštine bez 10.000 sati promišljenog treninga. To znači da prilikom ponavljanja moramo se fokusirati na stvari koje najmanje znamo, ne na ono šta znamo najbolje.
Naravno da je mnogo zanimljivije i prijatnije kada ponavljamo ono što znamo, budući da se tada aktivira osećaj zadovoljstva što nam je nešto poznato, mnogo više nego kad se fokusiramo na ono što nam slabije ide. Ponavljanje ne bi trebalo da se svodi na to da potvrđujete sebi ono što već znate, mora se odnositi na ciljni trud da prepoznamo ono što ne znamo.
4. Vežbajte reprodukciju naučenog, a ne usvajanje
Svaki efektivni plan učenja mora da sadrži odgovore na pitanja koji sadrže sve informacije koje ponavljate, ali često smo u iskušenju da to izostavimo i da se fokusiramo na samo usvajanje informacija.
Nikada ne bi trebalo da se suviše skoncentrišete na samo usvajanje materije, umesto da uvežbavate reprodukciju znanja. Za test ćete se pripremati tako što ćete vežbati pisanje punih odgovora na pitanja kao da ste na testu. Simulacija pravog testa je najbolji način da ponovimo svo gradivo koje moramo spremiti za ispit.
Niti jedna od ovih tehnika nije nuklearna fizika. Ali shvatanje naše tendencije da uložimo manje truda kada ponavljamo i da se oslonimo previše na osećaj poznatog, može nam pomoći da promenimo način na koji učimo.
Kada bi trebalo da počnete da obnavljate gradivo i da se preslišavate, pa onog trenutka čim vam se nešto učini „poznatim“. Možda će zvučati loše i demotivirajuće, ali ukoliko vam ponavljanje naučenog ide lagano verovatno to radite pogrešno. Trebalo bi da bude teško.
Izvor: Studentskiživot/theguardian.com