Подсећамо се неких бисера наших туриста из ранијих, пре-ковид сезона, кад смо бринули само о томе да на граници не буде велика гужва.
Kолико је дубока вода ако уђем у плићак до колена или под којим су углом кривине до манастира – само су нека од „филозофских“ питања која су наши туристи постављали запосленима у агенцијама.
„Бисери“ туриста су својствени свим нацијама, па је тако велики број и оних који су насмејали српске туристичке раднике.
Један од таквих је разговор с младићем који је тражио место у Грчкој чијег имена није могао да се сети, а које почиње на слово „Л“. После набрајања: Лефкада, Лептокарија, Литохоро, Лариса, он се сетио: „Мислим да се зове ласт минит!“
У једној агенцији је родитељ питао: „Да ли могу у собу да додам још једно дете“, а када су га питали колико малишан има година, он је одговорио – 24. Да није реч о шали, говори још један пример родитеља који је проверио да ли дете плаћа само авио-карту, а када су га питали колико има година, он је рекао – 27. Тинејџери у Србији воле дуже да спавају, судећи по следећем случају: лет за Родос је био планиран у седам часова ујутро, а родитељи су питали да ли може то да буде нешто касније, због детета које, иначе, има 13 година.
Да у Србији деца увек остају деца, доказ је и мајка која је питала: „Да ли дете од 12 година може да дели кревет с нама, пошто ионако спава с нама?“ Још једна потврда тога је и пример човека који је молио да крене два дана после групе, јер му мама не да да иде на море. Иначе, он је путовао са женом и ћерком!
На питање шалтерске раднице: „Значи, три особе су у питању“, родитељ је сасвим озбиљан одговорио: „Да, двоје одраслих и двоје деце.“
Даме у најбољим годинама често све окрећу на шалу, па је једна тако питала: „Да ли имате нешто у Црној Гори за нас баксузе што имамо живе мужеве?“ Другу је интересовала процедура: „Добро, ја сад уплатим летовање, а шта ако мој муж умре? Не знате ви њега, велики је он баксуз.“
За поједине наше туристе географија и називи страних летовалишта су најслабије тачке. Тако су се могли чути захтеви попут „хоћу апартман на атоском пршљену“. Тешко је било одговорити на питање нашег туристе којег је занимало где ће бити за сат времена ако легне на душек у Лептокарији и заспи…
То је све безазлено у односу на питање младог пара да ли у Тунису могу да изнајме рентакар, јер планирају да оду на један дан до Египта и виде пирамиде?! Други је још у Београду питао, пошто није било места у авиону за Хургаду, да ли може да крене колима. Један туриста на Kрфу је са занимањем питао водича: „Шта вам је тај Видо?“
Добростојећа млада дама је тражила комбинацију пет дана одмора на Санторинију и пет на Kефалонији, а она ће сама да се пребаци бродићем…
„Не прија ми отпозади и уназад, само да напоменем да то нећу да прихватим у аутобусу!“ – поред ове напомене времешне туристкиње, била је још занимљивија замерка старије госпође која је на крају путовања рекла: „Ово је нечувено, ми цео пут возача видели нисмо!“
Ипак, не стигну сви глатко на дестинацију, јер су једну госпођу вратили са границе пошто јој је пасош исечен. Она је признала да га је сама исекла, јер није могао да стане у новчаник!
У једној агенцији су тражили директора с питањем да ли да дете у пасош упишу оловком или хемијском. Он је, убеђен да се шале, рекао да је хемијском боље, јер оловком може да се обрише. Вратили су их са границе, а породица је због тога тражила паре назад од агенције.
Прави хаос на граничном прелази Евзони изазвао је туриста на чију је торбу режао пас грчких цариника. Сви су били убеђени да је дрога и шокирали су се кад су видели да је унутра жива кокошка везаних ногу! Овај багаж је „оправдао“ жељом да му се месо до Грчке не поквари.
Фрижидери са храном су боље решење, а то је мислила и мајка са сином која је уплатила хотел „Делфин палас“ са услугом „ултра ол инклузив“ у Анталији. На питање због чега носи ручни фрижидер са храном у хотел где у сваком тренутку има шта да се једе, водичу је одговорила: „За сваки случај.“
Наши путници постављају и следећа питања: када је најбоље време да ручају, да ли су „умбреле инклузивне“, да ли је кафа три евра са пеном или без ње, да ли у хотелу секу парадајз на кришке или колутове, као и које ће боје бити кухиња.
Занимљив је и пример апсолвенткиње београдског факултета чија уплата никако да легне, па јој је сугерисано да донесе „трећи примерак“. Kада су га видели, у агенцији су били згранути, јер је био насловљен на „Петра Петровића“, као што пише у општем примеру…
Пише: А. Миката
Извор: Новости