Na snagu je stupila odredba Zakona o rodnoj ravnopravnosti koja se odnosi na primenu obaveznosti rodno-senzitivnog jezika u medijima, kao i u oblastima obrazovanja i nauke gde će, u slučaju kršenja te obaveze, biti propisana kaznena odredba.
Sa tim u vezi, Zorica Mršević, autorka Smernica za primenu zakona o rodnoj ravnopravnosti, objasnila je da će se date odredbe odnositi i na, između ostalog, diplome i svedočanstva, kao i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada. Posebnu pažnju privlači to da će se ocene osobama ženskog pola umesto odličan, pisati odlična, umesto vrlo dobar, vrlo dobra.
Ono na šta se, u opravdanoj borbi za rodno-senzitivan jezik zaboravlja, jeste udubljivanje u samu materiju za koju se mere i odredbe propisuju.
Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju koji potpisuje Ministarstvo prosvete u članu 7. kaže da se zaključna ocena, samim tim i svaka druga ocena, utvrđuje za USPEH učenika iz predmeta. Dakle, ne ocena za učenika i učenicu kao jedinku, već za njihov USPEH.
Zaključna ocena za uspeh iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik ne može da bude veća od najveće pojedinačne ocene upisane u dnevnik, dobijene bilo kojom tehnikom provere znanja.
Zaključna ocena za uspeh iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik, ne može da bude manja od:
1) odličan (5), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena najmanje 4,50;
2) vrlo dobar (4), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 3,50 do 4,49;
3) dobar (3), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 2,50 do 3,49;
4) dovoljan (2), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 1,50 do 2,49.
5) nedovoljan (1), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena manja od 1,50
Ono što može da bude zbunjujuće jeste što se za utvrđivanje uspeha, što je reč muškog roda, koristi ocena, koja je reč ženskog roda, ali nijedno ni drugo nije u vezi sa ličnošću deteta. Ovde bi jedino moglo da se interveniše u smislu – Ako je već ocena, nek bude odlična, vrlo dobra, dobra…ali se i one u krajnjoj liniji odnose na uspeh.
Intervencije bi se mogle izvršiti i u samom Pravilniku i pored reči učenik dodati i reč učenica, kao i u ispisivanju opisnih ocena, ali uspeh bi trebalo da ostane definisan kao i do sada.
Još veću pometnju će doneti vladanje, jer u celu priču unosimo i reč srednjeg roda – to vladanje, pa je, kao što vidimo u članu 14. Pravilnika o ocenjivanju navedeno sledeće:
Zaključna ocena iz vladanja iz stava 3. ovog člana na kraju prvog i drugog polugodišta jeste: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), zadovoljavajuće (2) i nezadovoljavajuće (1) i svaka od navedenih ocena utiče na opšti uspeh učenika. Znači, nije dete nezadovoljavajuće, nego njegovo vladanje.
Posebna zabuna bi nastala onda kada se pozivamo na član 19. u kojem stoji da uspeh učenika koji nema sve ocene nije utvrđen. Nije on, učenik neutvrđen, ili učenica neutvrđena, već njihov USPEH nije utvrđen.
Da zaključim, učenici i učenice dobijaju ocene na osnovu kojih se utvrđuje uspeh iz pojedinačnih predmeta, njihovo vladanje i konačni uspeh na kraju. Uspeh svakog učenika i svake učenice može biti odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan, ali, složićete se, nijedno dete ne može biti dovoljno ili nedovoljno, nijedan učenik dovoljan ili nedovoljan, nijedna učenica dovoljna ili nedovoljna.
Bar ja svojim učenicima i učenicama nikada neću napisati da su nedovoljni i nedovoljne zato što jednog utorka, na trećem času nisu nešto naučili ili naučile.
Njihov uspeh tog trenutka možda nije dovoljan, njihovo znanje u tom određenom trenutku nije na zavidnom nivou, ali oni su sjajni.
I on je sjajan. I ona je sjajna.