Међу наставницима у нашим школама много је оних са широким знањем и импресивним биографијама које бисте очекивали да видите у неким научним институтима или на универзитету. Они, ипак, бирају да остану у школи и свој ентузијазам и знање пренесу будућим генерацијама. Да им усаде љубав према свом предмету. Они су, често, поред наставничког одабрали и друге позиве, како би младима показали да је све могуће, ако имаш мотив који те води.
Један од таквих је и Борис Марковић. Он је наставник музичке културе и музички критичар са више од 500 музичких критика. Борис је и извештач за Други програм Радио Београда и аутор уџбеника за музичку културу за седми и осми разред – Из музичке кутије, као и уџбеника за трећи и четврти разред – Музичка откривалица, за Издавачку кућу Едука.
У Музичкој школи Јосиф Маринковић у Зрењанину предаје стручно-теоријске предмете у основној и средњој школи: солфеђо, теорија музика, хармонија и историја музике.
Са Борисом смо разговарали о новом уџбенику за четврти разред основне школе, али и о утицају музике на наше животе, на развој деце, о улози музике у друштвеним дешавањима.
Искуство које имате комбинује педагогију и музику на више различитих нивоа. Може се рећи да имате богато искуство које можете пренети деци. Је ли то довољно да их заинтересујете за музику у друштву у ком она нема место које јој припада?
Веома је важно да сваки наставник задржи радозналост и критички приступ. Увек тражим боље методе, како на часу тако и у уџбенику. Кроз слушање музике, на пример, ученици развијају критичко мишљење и емоционално се обогаћују, док кроз певање и свирање посебно одабраних песама формирају осећај за изражавање музиком и међусобно уважавање.
У данашњем свету, у којем деца до музике долазе преко друштвених мрежа, наставник треба да преузме улогу једног од водича и да покаже да музика има више димензија – емотивну, естетску, културну, едукативну… Иако се критички став – не само према музици, већ и према свету уопште – не развија лако, он је пресудан, рекао бих чак и за опстанак планете настањене мислећим бићима. Наду свакако видим.
Као разредни старешина, ове године сам добио нову генерацију у средњој школи и уверен сам да ће ти млади људи у будућности бити у стању да свет мењају – на боље.
У једном од претходних интервјуа баш смо говорили на ову тему. Прошло је од тад доста времена, па да ли се музички укус младих променио на боље, на горе или је исти? Ко ту игра најважнију улогу?
Музички укус младих се значајно мења – друштво широм света преплављено је новим песмама и композицијама. Ученици музику више не конзумирају преко радија или телевизије, него преко друштвених мрежа и музичких платформи. То утиче на краћу пажњу, па настава мора бити интерактивна и фрагментована. Међутим, циљ наставе предмета Музичка култура није да сви ученици постану љубитељи уметничке музике, већ да ученик упозна различите жанрове, формира естетски суд и обогати своје музичке доживљаје квалитетним садржајима.
Важно је истаћи да је учитељ/наставник с учеником на часу Музичке културе само једном недељно, а сви остали часови су простор у којем је ученик изложен најразличитијим утицајима – породице, вршњака, медија, друштвених мрежа.
Иако није једина у формирању музичког укуса, улога учитеља/наставника јесте важна, јер и тај један час недељно представља звучну оазу у којој се остварује дугорочни утицај на креирање музичког укуса.
Нови уџбеник за четврти разред је ту и делује да сте покушали да се приближите деци кроз форму која ће им бити примамљива. Шта издваја овај уџбеник од осталих?
Доминирајућа асистенција учитеља, која је била неопходна у досадашњим уџбеницима, у овом најновијем уџбенику за Музичку културу за четврти разред превазиђена је разноврсним иновативним методским поступцима и примерима добре праксе из музичке педагогије у свету. „Музичка откривалица“ креира музички простор у коме дете готово самостално учи да свира на металофону и увежбава народне плесове. Песме у уџбенику нису само за учење, већ су погодне и за јавна извођења, што може додатно да мотивише ученике. Поглавље посвећено музичком описмењавању повезано је с Музичком вежбаоницом на крају уџбеника, у којој се не налази само додатни корпус дечијих песама, већ и неколико јединствених друштвених игара – музичке домине и ноте, не љутите се – кроз које ученик утврђује градиво, а учитељ проверава усвојеност исхода. Овај уџбеник, као и претходни за трећи разред, садржи и јединствене мотивационе делове у форми стрипа. Кроз разговоре ликова примерене узрасту ученици се уводе у тему лекције, а простор за запитаност додатно подстиче њихову радозналост.
Присутна је доста и корелација с другим предметима. Због чега је то битно?
Корелација с другим предметима није остварена на општем нивоу као у већини досадашњих уџбеника, већ директном везом са садржајима других предмета. У поглављу Кроз домовину успоставља се корелација са садржајима предмета Природа и друштво, а кроз песме посебно компоноване за овај уџбеник с текстовима песника из градива Српског језика. Кад год је то могуће, музички феномени су представљани контекстуално, па се уз музику учи о природи, животињама, рекама, као и културама у свету.
За крај, склони смо да не придајемо много значаја томе какав однос наша деца имају према музици и какву музику слушају. Одмахнемо руком уз коментар да смо и ми сами свашта слушали. Је ли то, ипак, помало површно гледање на ствари? Која је улога музике у једном друштву?
Музика је део колективног знања и културног идентитета. Као наставници, свесни смо да је кич допадљив, на чудан и не увек објашњив начин, и од њега дете није могуће увек или у потпуности сачувати. То је као када дете чувате од вештачких шећера, па проба чоколаду и заволи је – тада вам не преостаје ништа друго него да му помогнете да освести утицај њених састојака на здравље. Зато је наставник ту да покаже „састојке“ једног музичког дела, објасни контекст настанка композиције и њену перцепцију у друштву.